Svakog 12. avgusta se obeležava Međunarodni dan mladih kako bi se skrenula pažnja na brojna pitanja koja pogađaju mlade generacije.
Ove godine će fokus biti na ulozi digitalne tehnologije u postizanju održivosti - "Od klikova do napretka: Digitalni putevi mladih ka održivom razvoju".
Kako se navodi iz Grupe za održivi razvoj UN (UNSDG), mlade digitalne i vizionarske generacije predvode usvajanja novih tehnologija, i čine najveću demografsku grupu koje oblikuju digitalne trendove širom sveta. Mladi su danas pokretačka snaga inovacija, a tri četvrtine njih, starosti od 15 do 24 godine, koristilo je internet u 2022. godini, na mnogo višem nivou nego ostale starosne grupe. Ipak, razlika ima, pogotovo u slabije ekonomski razvijenim zemljama i među mlađim ženama.
Ističe se da je uloga mladih u digitalnim inovacijama ključno za rešavanje globalnih problema.
Međutim, iako Srbiji ne manjka kreativnih ljudi, fali im podrška, a to može da predstavlja prepreku još u osnovnoj školi.
UNICEF je sproveo istraživanje koliko se digitalne tehnologije koriste u nastavi u učenju, a u anketi je učestovao 501 ispitanik, uzrasta od 15 do 19 godina, iz Beograda, Kragujevca, Novog Sada i Subotice.
Najviše je bilo onih koji pohađaju gimnaziju (44 odsto) ili srednju stručnu školu, a svojim odgovorima su pružili odgovore na to kako izgleda nastava u Srbiji u 21. veku.
Koliko se digitalna tehnologija koristi na časovima u školi?
Brojne generacije srpskih đaka nisu imale pomoć računara tokom nastave. Danas je to možda malo drugačije, ali je ravnomerni pristup kompjuterima i dalje upitan.
- Ukoliko se ne radi o informatici ili nekim tehničkim predmetima, nešto više od trećine ispitanika je istaklo da nema pristup digitalnim tehnologijama mimo časova koji su za to predviđeni.
- Šezdeset osam odsto ispitanika navodi da u njihovoj školi ne postoje prenosni digitalni uređaji, poput laptopova, tableta i slično), koje prema potrebi učenici mogu da koriste na časovima, dok 90 odsto tvrdi da ne postoje prenosni uređaji koji mogu da se ponesu kući.
Koliko nastavnici koriste laptopove ili internet na časovima?
- Čak 60% ispitanika navodi iz svog iskustva da njihovi nastavnici često koriste ili su koristili resurse poput tableta, laptopova, projektora, elektronskih tabli, interneta i online platformi za učenje.
- 31 odsto đaka tvrdi da ih nastavnici retko koriste, dok svega 6 procenata kaže da ih nikada ne koriste.
- 36% učenika navodi da nikada nisu koristili digitalne aplikacije ili online kurseve za učenje tokom časova.
To može da znači da se aplikacije i online kursevi slabo primenjuju u nastavi, ali i da takvi sadržaji možda nisu prilagođeni našim nastavnim programima.
- 25% ispitanika navodi da su pametne telefone koristili jednom mesečno tokom nastave za rešavanje zadataka, istraživanje određene teme, rešavanja problemske situacije i slično.
- 57% đaka nikada nije koristilo veštačku inteligenciju za učenje tokom školskih časova, dok je 19% njih koristilo samo jednom ili dva puta do sada.
Učenje kroz igru je koncept koji je delimično zastupljen u našim školama, pa tako 41% đaka navodi da su tokom nastave samo jednom ili dva puta na zanimljiv način rešavali zadatke postavljene u elektronskoj formi.
Zašto je đacima bitno da imaju internet na časovima?
Trećina ispitanih učenika tvrdi da svakodnevno u školi pristupa internetu za potrebe učenja.
Četvrtina je navela da u školi pristupa internetu jednom mesečno, a 21 odsto izjavljuje da pristupa internetu jednom nedeljno u svrhu učenja.
Ovi rezultati impliciraju da se internet koristi u nastavi povremeno, ali ne i u svakodnevnom radu. Pet odsto đaka je naveo da nikada nije pristupao internetu tokom nastave u svrhu učenja.
Sama deca su istakla da bi im korišćenje digitalnih tehnologija značilo jer su onda i časovi zabavniji i fokus je na interaktivnosti i motivaciji. Tako bi mogli i lakše da razumeju određeno gradivo jer je predstavljeno na jasniji način. 19 odsto njih je napomenulo da je jedna od prednosti i efikasnije učenje - više gradiva mogu da nauče i kraćem roku.
Kakva je situacija sa prirodnim naukama?
Pojedini predmeti iziskuju praktičnu nastavu, ali nažalost, retke su prilike kada učenici mogu da sprovode eksperimente sa svojim profesorima. Mikroskopi su se nekada na časovima obično pokazivali da bi se videlo kako izgledaju, ali se i nije konkretno radilo na njima.
Tako je i danas jer brojne škole nemaju dovoljno sredstava da kupe svu potrebnu opremu. Prema istraživanju UNICEF-a, čak više od dve trećine ispitanika tvrdi da nastavnici nikada ne koriste ili retko koriste laboratorijsku i drugu opremu.
46 odsto đaka nikada nije sprovelo eksperiment na nastavi kako bi razumeli na praktičan način prirodne pojave.
Analiza rezultata ankete ukazuje na veoma nisku stopu korišćenja metoda upoznavanja sa prirodnim pojavama u nastavi kroz simulacije, virtuelne demonstracije i slične metode.
Većina učenika nikada nije proučavala prirodne pojave na ovaj način, dok je manji procenat to radio sporadično ili periodično.
Kada se uzmu u obzir ovi rezultati kao i oni koji govore o niskoj stopi korišćenja laboratorijske opreme i materijala u nastavi prirodnih nauka vidi se potreba za unapređivanjem nastave koja je veoma značajna za razumevanje prirodnih pojava i fenomena kod dece.
(EUpravo zato/serbia.ureport.in)
