Evrovizija nije samo muzičko takmičenje "koje svake godine prati više od 150 miliona gledalaca širom sveta". Za zemlju domaćina to je i veliki ekonomski projekat - kombinacija turizma, promocije države, investicija i ogromnih organizacionih troškova.
Iako organizacija takmičenja često košta desetine miliona evra, išto pokazuje i ovogodišnji muzički spektakl koji se održava u Beču, skustva poslednjih godina pokazuju da gradovi i države domaćini uglavnom uspevaju da ostvare značajan ekonomski efekat kroz turizam, potrošnju posetilaca, medijsku promociju i dugoročni rast broja turista.
Kako Evrovizija donosi novac?
Prihodi od Evrovizije ne dolaze direktno od samog takmičenja, jer Evropska radiodifuzna unija (EBU) zadržava veliki deo prihoda od televizijskih prava i sponzora.
Međutim, gradovi domaćini zarađuju kroz:
- restorane, barove i noćni život;
- lokalni transport;
- prodaju karata;
- marketinšku promociju grada i države;
- budući rast turizma zbog globalne vidljivosti.
S druge strane, troškovi uključuju:
- organizaciju i produkciju događaja;
- bezbednost;
- infrastrukturu i uređenje grada;
- tehničku opremu i arenu;
- logistiku i prevoz;
- promotivne kampanje.
Koliko je potrošeno, a koliko zarađeno poslednjih pet godina?
Roterdam i Holandija su 2021. godine za organizaciju Evrovizije izdvojili oko 19 miliona evra. Iako je takmičenje održano pod epidemiološkim ograničenjima zbog pandemije koronavirusa, lokalne vlasti i turističke organizacije procenile su da je ukupan ekonomski efekat premašio 50 miliona evra.
Najveći deo prihoda došao je kroz međunarodnu promociju grada, turizam i ugostiteljstvo, a uprkos epidemiološkim merama, grad je prema lokalnim analizama ostvario desetine miliona evra.
Stručnjaci smatraju da je najveća korist bila medijska vidljivost, jer je Roterdam bio prikazan milionskoj publici širom Evrope i sveta.
Torino i Italija su 2022. godine u organizaciju Evrovizije uložili između 16 i 25 miliona evra, u zavisnosti od procene izvora i uključenih troškova infrastrukture i logistike. Prema procenama italijanskih vlasti i lokalnih ekonomskih analiza, ukupan efekat za grad i region mogao bi da premaši 100 miliona evra kroz turizam, hotelski smeštaj, restorane, transport i promociju grada.
Liverpul i Velika Britanija su 2023. godine za organizaciju Evrovizije izdvojili oko 20 miliona funti. Međutim, prema zvaničnoj analizi Univerziteta u Liverpoolu i "Liverpool City Region Combined Authority", grad je ostvario direktan ekonomski efekat od 54,8 miliona funti.
Tokom trajanja događaja zabeležene su stotine hiljada turističkih poseta, rekordna popunjenost hotela i rast prihoda u ugostiteljskom sektoru.
Malme i Švedska su 2024. godine organizovali Evroviziju uz relativno manji gradski budžet od oko 2,5 miliona evra, dok su ostatak troškova pokrivali nacionalna televizija SVT i partneri. Konačni podaci o zaradi još nisu objavljeni, ali lokalne vlasti navode da je događaj imao snažan promotivni i turistički efekat za grad.
Bazel i Švajcarska će 2025. godine za organizaciju Evrovizije izdvojiti oko 34,9 miliona švajcarskih franaka. Kako se takmičenje još nije završilo, konačne procene prihoda i ekonomskog efekta još nisu dostupne, ali švajcarske vlasti očekuju značajan rast turističke potrošnje i međunarodne promocije grada.
Liverpul rekorder sa najvećom zaradom
Najdetaljnije istraživanje ekonomskog efekta Evrovizije urađeno je nakon takmičenja u Liverpoolu 2023. godine.
Prema podacima Univerziteta u Liverpoolu i Liverpool City Region Combined Authority, Evrovizija je lokalnoj ekonomiji donela neto dobit od 54,8 miliona funti.
Tokom događaja:
• zabeleženo je 473.000 poseta Evrovizijskim događajima;
• više od 306.000 dodatnih turista došlo je u grad;
• prodato je 175.000 hotelskih noćenja samo tokom maja;
• tri televizijska prenosa pratilo je 162 miliona gledalaca;
• grad je ostvario rekordnu turističku posećenost.
Nezavisna analiza kompanije AMION Consulting zaključila je da su najveći dobitnici bili hoteli, restorani, barovi, prodavnice i transportne kompanije.
Posebno je važan dugoročni efekat, jer je godinu dana kasnije Liverpool zabeležio dodatnih 11,1 milion funti prihoda od turista koji su se vratili nakon što su prvi put posetili grad tokom Evrovizije. Koliko ovakvo takmičenje doprinosi dugoročnom efektu pokazalo se i u Torinu, gde je Evrovizija organizovana nakon pobede grupe Måneskin.
Procene troškova organizacije kretale su se između 16 i 25 miliona evra. Ipak, gradske vlasti tvrdile su da bi ukupan ekonomski efekat mogao da premaši 100 miliona evra kroz turizam, ugostiteljstvo i promociju grada.
Iako su postojale kritike organizacije i logistike, Torino je tokom trajanja takmičenja imao skoro potpuno popunjene hotelske kapacitete, a broj turista bio je višestruko veći od proseka za taj period godine.
Da li se Evrovizija isplati?
Finansijski gledano, Evrovizija retko donosi direktan profit državnoj televiziji ili vladi. Međutim, gotovo svi gradovi domaćini poslednjih godina beleže snažan rast turističke potrošnje i globalne promocije.
Najveći dobitnici su lokalna privreda, hotelijeri, ugostitelji i turistički sektor. Zbog toga mnoge zemlje i dalje žele domaćinstvo, uprkos visokim troškovima organizacije.
U slučaju uspešne organizacije, Evrovizija se pokazuje kao jedna od najisplativijih marketinških kampanja koje jedna država može da dobije, uz milionsku publiku i globalnu medijsku pažnju.
(EUpravo zato.rs)
