Arheološka istraživanja u Južnoj Africi pokazala su da su ljudi koristili otrovne strele u lovu još pre oko 60.000 godina, mnogo ranije nego što se do sada pretpostavljalo.
Naučnici su na kamenim vrhovima strela iz tog perioda pronašli tragove biljnih toksina, što predstavlja najstariji poznati direktan dokaz upotrebe otrovnog oružja.
Ovo otkriće, objavljeno u naučnom časopisu Science Advances, ukazuje da su lovci-sakupljači kasnog pleistocena raspolažali izuzetno naprednim znanjem o prirodnim otrovima i koristili sofisticirane lovačke strategije.
Istraživači naglašavaju da otrovne strele nisu služile za trenutno ubijanje plena, već su pomagale da se životinja vremenom oslabi, čime su lovci štedeli energiju i lakše je pratili.
Prema rečima vodećeg autora studije, profesora Svena Isaksona sa Univerziteta u Stokholmu, ovakva praksa zahtevala je sposobnost predviđanja odloženih efekata, kao i razvijeno uzročno-posledično razmišljanje. To, kako navodi, svedoči o visokom nivou kognitivnih sposobnosti prahistorijskih ljudi.
Hemijske analize ostataka na vrhovima kvarcnih strela, pronađenih u stenskom skloništu Umhlatuzana u provinciji Kvazulu-Natal, otkrile su prisustvo dva biljna alkaloida. Ove supstance potiču od biljke Bufon disticha, poznate i kao "otrovna sijalica", koju tradicionalni lovci u tom regionu koriste i danas.
Naučnici smatraju da su lovci umakali vrhove strela u otrov dobijen iz lukovice biljke, koji je mogao biti koncentrisan zagrevanjem ili sušenjem na suncu.
Različiti toksini delovali su na različite načine - neki su oštećivali mišićno tkivo, dok su drugi uticali na nervni sistem, što je lovcima omogućavalo da kontrolišu način i vreme delovanja otrova.
Iako su strelice bile zakopane hiljadama godina, tragovi otrova su očuvani zahvaljujući hemijskim osobinama alkaloida, koji se teško razlažu i ne rastvaraju lako u vodi. Čak i male količine ovih toksina mogle su biti smrtonosne za životinje, a kod ljudi su izazivale teške simptome poput mučnine, poremećaja disanja i slabljenja srčanog rada.
Radi poređenja, istraživači su analizirali i vrhove strela stare oko 250 godina, koji su takođe sadržali iste toksične supstance. Ovo ukazuje na dug kontinuitet upotrebe biljnih otrova u lovačkoj praksi na tom području.
Stručnjaci ističu da je do sada bilo veoma teško pronaći direktne dokaze o upotrebi otrova u prahistorijskom lovu, jer se organski materijali vremenom razgrađuju. Zato se ovo otkriće smatra izuzetno značajnim za razumevanje načina života, znanja i veština ranih ljudskih zajednica.
Pre ovog nalaza, najstariji pouzdani dokazi o otrovnim lovačkim alatima bili su stari svega nekoliko hiljada godina. Novi rezultati, međutim, pomeraju tu granicu desetinama hiljada godina unazad i dodatno potvrđuju da su luk i strela bili ključna i složena tehnologija još u najranijoj istoriji Homo sapiensa.
Istraživači planiraju da nastave ispitivanja na drugim lokalitetima u Južnoj Africi, kako bi utvrdili koliko je upotreba otrovnih strela bila rasprostranjena u to vreme i šta nam još može otkriti o načinu razmišljanja i planiranja naših dalekih predaka.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
