Stanovnici Ciriha u Švajcarskoj odlučili su da značajno ograniče upotrebu duvača i usisivača lišća. Više od 61 odsto glasača podržalo je stroža pravila, za koja vlasti tvrde da će smanjiti buku i zagađenje prašinom.
Ova zabrana se odnosi na duvače i usisivače lišća koji se pokreću uz pomoć goriva. Dozvoljena će biti samo električna verzija, i to u periodu od oktobra do decembra, dakle tri meseca godišnje.
Prema odluci vlasti, za upotrebu ovih uređaja van tog perioda biće potrebna posebna dozvola, koja će se izdavati samo u izuzetnim slučajevima.
Šta kažu građani Ciriha o zabrani duvača lišća
Pristalice odluke žale se da su ovi uređaji preglasni i da šire fine čestice prašine, što izaziva buku i zagađenje vazduha. Dodaju i da su štetni za mikroorganizme poput bakterija, pa preporučuju da se lišće uklanja grabuljama, piše DW.
Protivnici zabrane, s druge strane, tvrde da će ona nepotrebno otežati život mnogim ljudima. Smatraju da je glasanje izraz "besmislene i antisocijalne kulture zabrana".
U Srbiji takođe postoji ova praksa
I u mnogim našim gradovima se ustalila praksa uklanjanja lišća ovom veoma nesnosnom metodom koja ima više mana nego koristi.
Međutim, kako smo pisali tokom prošle jesenje sezone, iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZZP) poručili su da kada stigne jesen najbolje je ništa ne raditi sa opalim lišćem.
Ono svojim razlaganjem neophodne nutrijente vraća u tlo, štiti koren biljaka i suzbija rast korova. Osim toga, za duvanje lišća je potrebno gorivo što znači da i tu gomilamo štetne gasove u vazduhu.
Vlasnici kuća takođe imaju običaj da opalo lišće skupljaju na jedno mesto i onda ih bacaju u kontejnere, zbog čega završava i na deponijama.
Hrana u lišću
Međutim, da li ste razmišljali o tome šta se u listićima događa kada ih uništavamo? Iako nam se čini da smo na taj način lepo uredili naše dvorište, istovremeno smo uneli pometnju u staništa brojnih živih bića i ostavili ih potencijalno bez hrane.
Upravo u lišću mnoge vrste nalaze hranu ili tamo prezimljuju, poput insekata.
Moljci, leptiri i pčele su samo neki od insekata koji zimu provode u ovom prirodnom skloništu.
Prema podacima Nacionalne federacije za očuvanje divljih životinja u SAD, oko 94 odsto jedinki ove vrste se oslanja na lišće kako bi nastavile svoj životni ciklus jer na taj način štite svoja jaja i larve.
Ukoliko bacamo lišće, ostajemo i bez važnih oprašivača, a ptice gube hranu u važnom periodu gnežđenja.
Umesto toga, ovaj jesenji posao možemo prepustiti glistama koje prirodni sakupljači lišća. Kako objašnjavaju iz DZZP-a, one ga uvlače u zemlju gde ga mikrobi i gljivice dalje razlažu čime naredne sezone dobijamo plodnije tlo.
Lišće je dobro za poboljšanje kvaliteta zemljišta i očuvanje vlažnosti u tlu, a ukoliko ga ostavimo na miru, smanjićemo i deo otpada na deponijama.
Osim što bi trebalo da promenimo i način na koji kosimo travu, dobro je znati da u jesen treba da pustimo prirodu da sve odradi svojim tokom.
(EUpravo zato)
