Srčana slabost se smatra jednim od najvećih izazova u savremenoj medicini. Procene pokazuju da je broj obolelih u svetu, kao i u Srbiji, u konstantnom porastu. Podaci govore da u našoj zemlji od ove bolesti boluje preko 120.000 ljudi, ali i da se ta brojka svake godine povećava.
Činjenica da pacijenti često ne prepoznaju prve simptome posebno zabrinjava stručnjake, jer se simptomi jave tek kada bolest uznapreduje. Zato upozoravaju da je podizanje svesti i rano otkrivanje ključno za smanjenje smrtnosti i unapređenje kvaliteta života obolelih.
Upravo tim temama bavi se konferencija “Srčana slabost - tiha opasnost savremenog doba”, koja je okupila vodeće kardiologe, druge zdravstvene radnike i farmaceutski sektor s ciljem da se ukaže na značaj pravovremene dijagnoze, dostupnih terapija i bolje brige o pacijentima u Srbiji.
Zdravlje je tema kojom treba da se bavi celo društvo
Učesnicima i gostima su se u uvodnom delu obratili Irena Petrović, direktorka WMG fondacije, dok su konferenciju otvorili prof. dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja Vlade Republike Srbije, i Nj. e. Edvard Ferguson, ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji i Crnoj Gori.
Direktorka WMG fondacije, Irena Petrović, u svom uvodnom obraćanju poručila je kako želi da podseti učesnike da je zdravlje tema kojom ne treba da se bave samo lekari, već svi zajedno.
“Upravo iz tog razloga pre gotovo dve godine pokrenuli smo projekat “Prevencija kao garancija”, u okviru kojeg organizujemo i današnju konferenciju. Reč je o platformi koja nam omogućava da zajedničkim snagama radimo na podizanju svesti, značaju preventivne zdravstvene zaštite i unapređenju javnog zdravlja. Ovom prilikom želim da se zahvalim kompaniji AstraZeneca i Ministarstvu zdravlja Republike Srbije koji su prepoznali značaj ove inicijative i podržavaju nas od prvog dana.
Tema današnje konferencije "Srčana slabost – tiha opasnost savremenog doba", izuzetno je važna, ovo je tema o kojoj treba mnogo više da se zna i upravo zato smo danas okupili eminentne stručnjake koji će govoriti o značaju edukacije, prevencije i primeni savremenih terapijskih opcija. Verujem da nas čeka zanimljiva diskusija i da ćemo današnjom konferencijom doprineti ne samo podizanju svesti o značaju preventive, već i unapređenju postojećih praksi, ” dodala je Irena Petrović, direktorka WMG fondacije.
Prof. dr Zlatibor Lončar, ministar zdravlja, Vlade Republike Srbije, u svom obraćanju rekao je kako je dijalog jako bitan i da je to osnov da nešto postignemo: “Ovde danas imamo ambasadora Velike Britanije, predstavnike akademije, profesore univerziteta, što znači da dijalog funkcioniše i da će dijalog dati rezultat.”
“Poslednjih godina postignut je značajan napredak u dijagnostici i lečenju srčane slabosti – u proizvodnji lekova, mehaničkoj pomoći, kao i transplantaciji srca, koji su značajno produžilo i poboljšali život obolelima. Uvođenjem savremenih biomarkera za dijagnostiku srčane slabosti, kao i savremenih vizuelizacionih metoda na teritoriji cele Republike Srbije, značajno je unapređena dijagnostika ove bolesti”, dodao je uz zaključak da su svi planovi, programi i kontinuirane aktivnosti Ministarstva zdravlja usmereni ka građanima, jer su oni prioritet.
Ambasador Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji i Crnoj Gori, Nj. e. Edvard Ferguson, još jednom je istakao da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti i u svetu, da daju najgoru prognozu i da bi trebalo da imaju mnogo više prostora u medijima.
“Želeo bih da čestitam Srbiji i kardiološkoj zajednici na organizaciji Evropskog kongresa o srčanoj slabosti u Beogradu u maju ove godine. To je bilo važno priznanje za vaš rad i jasan signal da ste vredni članovi međunarodne kardiološke zajednice, rame uz rame sa kolegama iz Velike Britanije, Evrope i celog sveta”, rekao je.
Edukacija i podizanje svesti
Prvi panel pod nazivom "Kada srce traži pomoć - kako prepoznati srčanu slabost", osvetlio je važnost rane detekcije bolesti, posebno u primarnoj zdravstvenoj zaštiti.
Panele je moderirala Jelena S. Spasić, novinarka Kurira, koja već godinama prati zdravstvene teme. Na Jelenina pitanja prof. dr Nebojša Tasić je odgovorio je da se srčana slabost ne razvija odjednom, u pitanju je višedecenijski faktor: “Ono što je država uradila prethodnih 9 meseci na inicijativu ministra Lončara, kada je pokrenuta edukacija kod zdravih građana - obišli smo preko 45 opština, i održali edukativne tribine na kojima smo razgovarali sa mlađom populacijom. Cilj je edukovati javnost i obaviti preglede. Slično radi i Evropa, a oni su pokrenuli projekat posle nas.”
Prof. dr Petar Otašević je rekao da pacijenti zbog srčane slabosti ne dolaze slučajno, već zbog loše tolerancije na napore: “Poruka je da čim osetite simptome, da se javite svom izabranom lekaru, a potom i svom kardiologu. Vlada pogrešno uverenje da kada ste mladi da ne možete da se razbolite, na pregled je važno otići što ranije.”
Prof. dr Petar M. Seferović je otkrio da je kulturološki pristup našeg naroda jako bitan i da je ključ da se paneli skoncentrišu na prevenciju i odgovornost prema sopstvenom zdravlju.
Učesnici prof. dr Petar M. Seferović, prof. dr Nebojša Tasić i prof. dr Petar Otašević složili su se da je razuman oprez poželjan - uz redovne odlaske na sistematske preglede i uz prepoznavanje srčane slabosti što ranije od strane doktora sa redovnim uzimanjem savremene terapije, prognoza kontorle i kvaliteta života obolelog u tom slučaju povoljna.
Dok je na državi zadatak da prati trendove u svetu i uvodi savremene terapije o trošku RFZO-a.
Mogućnosti su velike ako pacijent dođe na vreme
Fokus drugog panela bio je sistem podrške pacijentima – od trenutka postavljanja dijagnoze, preko dostupnosti savremenih terapija i dugoročne zdravstvene zaštite.
Prof. dr Marija Zdravković otkrila je da je pre svega najvažnije porazgovarati i saslušati pacijenta kada dođe u ordinaciju: “Kada ima kratak dah, oticanje nogu i lako se zamara, to je odmah alarm za lekare. Mi onda imamo svoj protokol - danas, imamo mogućnost da iz jedne kapi krvi kako mi to kažemo postavimo dijagnozu i potom, pacijenta pošaljemo na UZ srca.”
“Sve morate krenuti na vreme, sa dijagnozom i terapijom, da ne bi došli u situaciju da nie jedan medicinski postupak ne može da pomogne. Da funkciju srca preuzme mehanička potpora i da čekate na transplataciju - ukoliko pacijent toliko poživi”, objašnjava prof. dr Svetozar Putnik.
Prof. dr Svetlana Apostolović objašnjava da nezavisno od dijagnostičke procedure doktori moraju znati uzrok i dokle je bolest napredovala: “Delimo terapiju na simptomatsku kako bi pacijentima pomogli sa simptomima i pored toga imamo 4 stuba terapije, oni bi trebali da se uvedu odmah u maksimalnoj tolerišućoj dozi i da se posle mesec dana proveri stanje.”
Danas postoje lekovi koji mogu da spreče da srčana slabost vodi ka progresivnoj bubrežnoj slabosti, poput SGLT2 inhibitora, koji se koriste i kod pacijenata sa dijabetesom ili hipertenzijom kako bi se prevenirale kardiovaskularne bolesti. Danas postoje lekovi koji mogu da spreče da srčana slabost vodi ka progresivnoj bubrežnoj slabosti, poput SGLT2 inhibitora, koji se koriste i kod pacijenata sa dijabetesom ili hipertenzijom kako bi se prevenirale kardiovaskularne bolesti. Zato je važno da oni budu dostupni svim građanima Srbije bez obzira na na materijalni status."
Učesnici su složni da je edukacija ključna, kao i apel na zabranu pušenja koja u inostranstvu daje ogromne rezultate, ali i uvođenje novih mera kao što je provera lipidnog statusa još od naranijih dana. Ono što možemo da uradimo za sebe jeste da zdravim životom sačuvamo naše srce.
(EUpravo zato)
