Služenje vojske biće prilagođeno potrebama, navikama i obrazovanju novih generacija, pojašnjava načelnik Generalštaba general Milan Mojsilović.
On dodaje da Srbija kasni sa uvođenjem vojne obaveze koja je suspendovana 2011. godine.
Svakako, u septembru naredne godine na 75 dana u vojsku će morati mladići rođeni 2006. godine, a devojke ukoliko žele. Godišnje će obuku proći oko 20.000 mladića.
"Planirali smo da se prvih 30 dana provede na obuci za određenu vrstu gađanja, sve je ono što se tiče individualnih sposobnosti vojnika. Drugi mesec predviđen je za taktičku obuku, zatim 15 dana do 75, bilo bi usmereno ka obuci u logorskim i terenskim uslovima", naveo je general Mojsilović.
On je pojasnio da će služiti svi mladići od 19 do 30 godina, a iako se najavljuje da će za starije od 25 godina obuka trajati kraće, postavlja se pitanje šta će biti sa onima koji su zaposleni.
"Lica koja su upućena na odsluženje vojnog roka ukoliko su zaposleni prema Zakonu o radu imaju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u poslednjih 12 meseci njihovog radnog odnosa. Za to vreme im miruje radni odnos, to propisuje zakon o radu. Ukoliko se radi o samozaposlenim licima, koji samostalno obavljaju delatnost, oni imaju pravo na naknadu one osnovice koju uplaćuju sami sebi za poreze i doprinose", navela je Ana Selak, advokatica.
General Mojsilović kaže da mirovanje radnog odnosa mora biti zastupljeno u ovom slučaju, tamo gde je moguće, a moguće je u svim javnim preduzećima, uključujući domaće firme.
"Mi imamo ideju da predložimo Vladi, bilo je razgovora na tu temu. Da formulišemo takav odnos da se ti ljudi koji imaju kredite, to je životno pitanje, da bude moratorijum na isplatu barem za ta dva i po meseca", naveo je Mojsilović.
S druge strane, nova pitanja otvaraju poslodavici - kako će se to odraziti na deficitarna zanimanja. Odgovore će, najavljuju, potražiti od Vlade na sledećoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta.
"Obaveze odlaska muškaraca do 30 godina će znatno narušiti kapacitete proizvodnje i rada poslodavaca. Kako to prevazići, trebalo bi da vrlo brzo dođemo do rešenja ili bar da saniramo posledice koje će to da ima. Naravno da je pozitivna strana toga po mišljenu većine poslodavaca daleko veća od negativne", istakao je Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca.
Da li je norveški model rešenje?
Rešenje se traži u postojećim modelima, a među njima se izdvaja norveški koji može da motiviše mlade - oni koji idu u vojsku imaju prednost pri zapošljavanju u državnoj administraciji.
"Naš pravni sistem poznaje kategorije posebnih lica, odnosno lica koja imaju posebna prava. Pravim paralelu sa majkama koje su rodile troje dece, na kraju kada podnose zahtev za penziju, one imaju pravo na dodatne dve godine upisa radnog staža, isto to pravo ne vidim zašto bi postojala prepreka da se odnosi i na ova lica", obrazložio je Selak.
Prava imaju i oni koji u vojsku moraju, ali ne žele da nose oružje. Prigovor savesti, koji je ustavna kategorija, omogućava im da obavljaju druge poslove, kao što je vatrogasac u vojsci, ali njihov vojni rok trajaće dvostruko duže, pojasnio je general Mojsillović.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
