NATO i vlada Grenlanda saopštili su u ponedeljak da nameravaju da rade na jačanju odbrane ove danske autonomne teritorije, u nadi da će odvratiti američkog predsednika Donalda Trampa od aneksije ostrva.
Tramp je tokom vikenda dodatno podigao tenzije izjavom da će Sjedinjene Države preuzeti tu teritoriju "na ovaj ili onaj način", i ismevao odbranu ostrva, rekavši da se ona sastoji samo od "dve pseće zaprege".
Zbog toga je grenlandski premijer Jens-Frederik Nilsen položio svoje nade u vojni savez NATO, koji predvode Sjedinjene Države.
"Naša bezbednost i odbrana pripadaju NATO-u. To je osnovna i čvrsta linija", poručio je na društvenim mrežama.
Njegova vlada će, kako je dodao, "raditi na tome da se razvoj odbrane na Grenlandu i oko njega odvija u bliskoj saradnji sa NATO-om, u dijalogu sa našim saveznicima, uključujući Sjedinjene Države, i u saradnji sa Danskom".
Generalni sekretar NATO-a, Mark Rute, takođe je izjavio da savez radi na "sledećim koracima" za jačanje bezbednosti na Arktiku.
Diplomate u NATO-u navode da pojedine članice saveza iznose ideje, uključujući i mogućnost pokretanja nove misije u regionu.
Razgovori su u ranoj fazi i zasad nema konkretnih predloga na stolu.
Podsetimo, Tramp insistira da Vašington treba da preuzme kontrolu nad Grenlandom, tvrdeći da je ova danska autonomna teritorija od ključnog značaja za nacionalnu bezbednost.
Danska premijerka Mete Frederiksen upozorila je da bi oružani napad SAD na Grenland označio kraj NATO-a.
U pokušaju da umiri Vašington, Kopenhagen je značajno ulagao u bezbednost u regionu, izdvojivši oko 90 milijardi kruna (11 milijardi evra) u 2025. godini.
Grenland, na kome živi oko 57.000 ljudi, ogroman je i bogat mineralnim resursima, od kojih je većina neiskorišćena. Arktičko ostrvo se smatra i strateški važnim područjem.
Od Drugog svetskog rata i tokom Hladnog rata, na ostrvu je bilo smešteno više američkih vojnih baza, ali je danas ostala samo jedna.
Prema Ruteu, Danska ne bi imala problem sa većim prisustvom američke vojske na ostrvu.
Na osnovu sporazuma iz 1951. godine, ažuriranog 2004, Sjedinjene Države bi mogle jednostavno da obaveste Dansku ukoliko žele da pošalju dodatne trupe.
Diplomatska ofanziva Danske
Danska istovremeno deluje i na diplomatskom planu, a sastanak danskih i grenlandskih predstavnika sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom očekuje se ove nedelje.
Danski ministar spoljnih poslova Lars Leke Rasmusen u ponedeljak je objavio fotografiju sa sastanka sa svojom grenlandskom koleginicom Vivijan Mocfeld.
Kako se navodi, Danska želi da pred sastanak sa američkim predstavnicima nastupi jedinstveno sa liderima autonomne teritorije.
U saopštenju objavljenom u ponedeljak, vlasti Grenlanda su navele da "ni pod kakvim okolnostima ne može da prihvati" američko preuzimanje ostrva.
Grenland je bio danska kolonija do 1953. godine, a kasnije je dobio samoupravu. Uvek je postojala snažna želja lokalnih stanovnika da se odvoje od Kopenhagena i proglase nezavisnost.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se stanovnici Grenlanda snažno protive američkom preuzimanju.
"Bili smo kolonija toliko godina. Nismo spremni da ponovo budemo kolonizovani", rekao je ribar Julijus Nilsen agenciji AFP tokom vikenda.
U međuvremenu, delegacija američkog Kongresa, sačinjena od članova obe partije, otputovaće kasnije ove nedelje u Kopenhagen, u pokušaju da pokaže jedinstvo između Sjedinjenih Država i Danske.
Delegaciju će predvoditi senator Kris Kuns, a najmanje devet članova Kongresa boraviće u Kopenhagenu u petak i subotu.
(EUpravo zato/Euronews)