Nemački planovi za vojnu satelitsku mrežu vrednu 10 milijardi evra, nezavisnu od paralelne evropskog programa, izazivaju zabrinutost među nekim evroposlanicima zbog mogućeg dupliranja, razuđene pažnje i troškova.
Predložena saradnja Nemačke s kompanijama "Rheinmetall", "OHB" i "Airbus" dodatak je sistemu IRIS² vrednom 10,6 milijardi evra, koji je ključan element u nastojanju bloka za strateškom odbrambenom autonomijom, prenosi Reuters.
Poslanici smatraju kako nemačka samostalna inicijativa može da potkopa jačanje kolektivne odbrane u vremenu kada se EU prilagođava na manju podršku SAD pod predsednikom Donaldom Trampom.
Dupliranje ili suverenitet?
"Ako Nemačka sada izgradi isključivo nacionalnu arhitekturu koja nije integrisana u IRIS², postoji rizik od slabljenja evropskih struktura", rekla je Mari-Agnes Strak-Zimerman, predsednica Odbora za bezbednost i odbranu u Evropskom parlamentu.
Nemačka predviđa postavljanje 100 satelita u nisku Zemljinu orbitu (LEO) isključivo za vojne komunikacije, dok je cilj projekta EU, s planiranih 290 satelita do 2029. godine, uspostavljanje jedinstvenog svemirskog komunikacionog sistema.
Analitičari kažu da će nemački sistem koristiti tehnologiju sličnu platformi Staršild kompanije "SpaceX" Ilona Maska, koja se pokazala ključnom za komunikaciju na ratištu u Ukrajini.
I nemački i EU sistem bi bili uporedivi po razmerama sa Staršildom, iako bi IRIS², koji će prenositi i komercijalni saobraćaj, ostao znatno manji od Starlinkovih 10.000 satelita.
Portparol nemačke vlade je rekao da Berlin pomno prati projekat IRIS², koji "ima potencijal, gde je to prikladno, da dopuni nacionalne inicijative u ispunjavanju suverenih zadataka".
Dodao je kako predloženi nemački sistem odgovara jedinstvenim zahtevima vojske, s potrebama i parametrima koji su "potpuno različiti" od onih koje nudi IRIS².
Evropska integracija
Potencijalni raskorak između nemačkih nacionalnih prioriteta i kolektivne vizije EU naglašava izazove usklađivanja suvereniteta, troškova i strateške doslednosti unutar bloka od 27 članica.
Strak-Zimerman upozorava da bi paralelni sistemi mogli da rezultiraju "dupliranim strukturama, rascepkanim standardima i naposletku manjim strateškim uticajem za više novca", navodeći eskalirajuće bezbednosne pretnje zbog rata u Ukrajini.
Kako je dodala, nacionalni projekti moraju da ostanu usklađeni s okvirima EU.
Slično Nemačkoj, i Italija proučava sopstvenu LEO satelitsku mrežu s vojnom i civilnom primenom, ali je taj projekat još u ranoj fazi i manje je napredan od nemačkog plana.
Portparol Evropske komisije, Tomas Renjijer, izjavio je da to telo EU ne komentariše ulaganja pojedinih država članica jer je to u nacionalnoj nadležnosti.
"Ulaganjem u IRIS², države članice mogu da budu deo zajedničkog evropskog napora koji koristi zajedničke resurse i stručnost. To pomaže u efikasnijem razvoju naprednih satelitskih komunikacionih tehnologija i u većem obimu", dodao je.
Vredi li nemački projekat?
Neki evroposlanici, ali i nemački političari takođe dovode u pitanje ekonomsku isplativost nemačkog projekta.
"(Nemački) poreski obveznik će na kraju platiti račun", rekla je Žan Dilšnajder, izvestiteljka Stranke zelenih u Odboru za odbranu u Bundestagu.
U međuvremenu, Kristof Grudler, poslanike grupe Renew Europe, fokusiran na odbrambenu i svemirsku politiku, upozorio je na neefikasnost.
"Rascepkanost je retko najefikasnije korišćenje javnih resursa", rekao je, dodajući: "Manja, izolovana konstelacija imala bi ograničenja u pokrivenosti i skalabilnosti".
Međutim, stranka Alternativa za Nemačku (AfD) podržava inicijativu Berlina.
"S obzirom na sposobnosti potencijalnih protivnika da ometaju ili čak unište satelite, višak - u vojnom smislu, nije bacanje novca, već odraz odgovorne nacionalne odbrambene politike", rekao je portparol stranke za odbrambenu politiku Rudiger Lukasen.
(EUpravo zato/Index.hr)
