Švedska i Danska će Ukrajini poslati protivvazdušne sisteme nazvane TRIDON Mk2 u vrednosti od 245 miliona evra, čime će dodatno ojačati njenu odbranu u trenutku kada Rusija napada energetsku infrastrukturu, elektrane, grejanje i vodovodnu mrežu.
Švedska će iz ukupnog iznosa od 2,6 milijardi kruna izdvojiti 2,1 milijardu, dok će Danska obezbediti preostala sredstva, saopštili su ministri odbrane dve zemlje. Donacija će omogućiti isporuku mobilnog sistema protivvazdušne odbrane TRIDON Mk2.
"Ovo je platforma koja može da obara krstareće rakete i bespilotne letelice dugog dometa, a upravo takva sposobnost Ukrajini je neophodna zbog jačanja ruskih udara sa velike udaljenosti", izjavio je švedski ministar odbrane Pol Jonson u Geteborgu.
On je dodao da je sistem razvijen "rekordnom brzinom" i prilagođen na osnovu iskustava sa ratišta u ratu u Ukrajini. Prema njegovim rečima, ova donacija biće dovoljna da Kijev formira sopstveni bataljon protivvazdušne odbrane.
Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen istakao je da će pomoć "ojačati kapacitete ukrajinske protivvazdušne odbrane, koji su poslednjih meseci pod velikim pritiskom".
Energetska infrastruktura pod stalnim udarima
Ova odluka doneta je u trenutku kada se Ukrajina suočava sa najtežim nestancima struje, grejanja i vode od početka rata, koji traje skoro četiri godine, čime se zemlja približava ivici humanitarne krize.
Rusija tokom čitavog rata gađa ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a napadi su poslednjih meseci dodatno pojačani.
Analiza objavljena u ponedeljak pokazuje da je Rusija u januaru koristila manje dronova i raketa, ali su napadi i dalje ozbiljno oštetili ključne energetske objekte, ostavljajući milione ljudi bez struje tokom najhladnijih zimskih meseci.
Ranije ove sedmice je Rusija izvela jedan od najvećih napada od početka rata, lansiravši oko 450 dronova i 70 raketa na ciljeve u Ukrajini, uoči mirovnih pregovora koje posreduju Sjedinjene Američke Države, a koji bi trebalo da se održe u Abu Dabiju.
Sistem TRIDON Mk2 posebno je namenjen za borbu protiv krstarećih raketa i bespilotnih letelica dugog dometa, koje Rusija sve češće koristi u napadima na ukrajinske gradove i infrastrukturu od početka invazije 24. februara 2022. godine.
(EUpravo zato/Euronews)
