Učestali upadi dronova primorali su evropske lidere da se ozbiljno pozabave bezbednosnim slabostima na istočnim granicama EU, zbog čega su ministri odbrane sada spremni da dobiju znatno veću ulogu u oblikovanju zajedničke bezbednosne politike.
Četvoročasovna debata o odbrani tokom sastanka u sredu ostavila je malo prostora za raspravu o drugim važnim pitanjima, poput načina kako da se zamrznuta ruska sredstva iskoriste kao garancija za zajmove Ukrajini ili kako ubrzati proces njenog pristupanja EU.
Ipak, lideri su iz dvorca Kristijansborg izašli sa jasnijom slikom o zajedničkim bezbednosnim pretnjama, rekli su diplomate upućene u tok sastanka za Euractiv.com.
Na neformalnom samitu Evropskog saveta razgovaralo se pre svega o ključnim odbrambenim inicijativama - projektu "Nadzor istočnog krila" i predlogu za izgradnju takozvanog "zida od dronova".
"Mislim da smo danas imali dobre razgovore i sada smo spremni za sledeće korake", izjavila je danska premijerka Mete Frederiksen na konferenciji za novinare.
Jedan od zvaničnika Saveta dodao je da čak i južne zemlje sada priznaju da najintenzivnija pretnja dolazi sa istoka i da zato sada fokus mora biti na tome.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, pozvao je na širi, sveobuhvatni pristup bezbednosti.
"Moramo da posmatramo naše spoljne granice kao zajedničke, na istoku, severu, jugu i zapadu. Za sve nas, glavna pretnja u ovom trenutku dolazi iz Rusije, naročito na istočnom krilu", kazao je Košta.
Međutim, ubediti birače u mediteranskim zemljama da je istočna pretnja hitna i realna može biti izazov.
U martu je španski premijer Pedro Sančez umanjio značaj neposredne ruske opasnosti po svoju zemlju.
Na samit u sredu Sančez je došao bez jasnog stava po tom pitanju, dok je italijanska premijerka Đorđa Meloni upozorila da zanemarivanje južnog krila može potkopati ukupnu efikasnost Unije.
Kao kompromis, lideri razmatraju kako da više uključe južnoevropske industrije u odbrambene projekte, otkrile su diplomate za Euractiv.
Jedan diplomata je upozorio da bi zemlje juga mogle da propuste šansu da ojačaju sopstvenu vojnu industriju ako zemlje na liniji fronta odluče da zadrže proizvodne kapacitete bliže granici.
Ipak, već postoje znaci veće uključenosti.
Italija i Portugal dobijaju značajna sredstva iz EU instrumenta za odbrambene zajmove "SAFE", dok Španija učestvuje u zajedničkom projektu razvoja borbenog aviona i dronova s Francuskom i Nemačkom.
Ministri odbrane više nisu "mlađi partneri"
Iako je samit završen bez pisanih zaključaka, zemlje članice su se saglasile da ministri odbrane EU dobiju veću nadležnost u oblikovanju bezbednosne politike.
Košta je rekao da će se ministri ubuduće sastajati češće i imati veći uticaj između sastanaka lidera umesto da budu tek "prateći sastanci Saveta ministara spoljnih poslova".
"Moramo im dati više autonomije, jer je potrebno da ih više uključimo na evropskom nivou", naglasio je.
Kako Euractiv saznaje, ne planira se stvaranje nove strukture, već jačanje postojeće, a trenutno se ministri odbrane sastaju u okviru Saveta za spoljne poslove, kojim predsedava šefica evropske diplomatije, Kaja Kalas.
"Težište se sada pomera ka ministrima odbrane", rekao je jedan zvaničnik Saveta, dodajući da će Evropska komisija i dalje voditi industrijski deo odbrambene politike.
Suština, kako je rekao, jeste da se "izgradi evropski duh u oblasti odbrane".
Jedno otvoreno pitanje ostaje - kakva će biti ulogaAndrijusa Kubilijusa, prvog evropskog komesara za odbranu.
Ni u Savetu, ni u Komisiji još ne znaju kako će se njegova pozicija uklopiti u nove aranžmane.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)
