U pismu upućenom svim šefovima država i vlada Evropeke unije, predsednik Evropskog saveta, Antonio Kosta postavio je prioritetna pitanja pred neformalni sastanak Saveta 1. oktobra. On je istakao dva ključna cilja: jačanje zajedničke evropske odbrane i snažnija podrška Ukrajini.
To je cilj koji evropski lideri podržavaju, osim Mađarske, koja nikada zapravo nije stavila veto na sankcije Rusiji, i Češke Republike (iz unutrašnjih političkih razloga), a koji dobija novi zamah u svetlu najave 19. paketa sankcija Moskvi, odobrenog danas od strane Evropske komisije.
Koštin sastanak dolazi nakon evropske turneje tokom koje je obišao 23 od 27 prestonica EU. Turneju će završiti u narednim danima, a njen cilj je da ispita stavove lidera o osetljivim pitanjima. Prema rečima portparolke Saveta, "perspektive se mogu razlikovati među državama članicama, ali svi lideri se slažu oko potrebe za izgradnjom strateški autonomne Evrope."
U pismu se navodi da će neformalni sastanak u Kopenhagenu (pravi Evropski savet biće održan 23–24. oktobra u Briselu) služiti da se ponovo naglasi kako je "naša bezbednost povezana sa bezbednošću Ukrajine." To obavezuje Uniju da "uradi više" kako bi izgradila "Evropu sposobnu da efikasno, autonomno i zajednički odgovori na današnje i buduće pretnje."
Suočavanje sa ovim pretnjama zahtevaće i sredstva iz značajnog investicionog programa za odbranu (SAFE). Svaki evro treba da jača našu zajedničku bezbednost i stratešku autonomiju. Ovo se takođe odnosi na jačanje evropske odbrambene industrije, podsticanje inovacija, povećanje konkurentnosti i stvaranje radnih mesta," istakao je Košta.
S druge strane, inicijative poput Zajedničkog odbrambenog duga čini se da su već odložene. Uprkos nekim predlozima Marija Dragija, ponovljenim u njegovom govoru povodom godinu dana od predstavljanja njegovog izveštaja, oni su delimično obustavljeni od strane ministarke finansija Danske, Stefani Lose, koja je izjavila da su "tek počeli sa sprovođenjem SAFE programa i važno je videti kako će to ići."
Ono što ujedinjuje Evropsku uniju, pored podrške Ukrajini, jeste namera da dvanaestozvezdani klub učini konkurentnim. Primarna briga ostaje gubitak tržišnog udela u odnosu na druge sile. Prema rečima portparolke, "lideri su naglasili potrebu da se i dalje prioritetno posvetimo pojednostavljivanju procedura, snižavanju cena energije i mobilisanju privatnih štednji kako bismo obezbedili neophodne investicije u ekonomiju EU."
Konkretna tema, poput prava na stanovanje, takođe će biti stavljena na dnevni red krajem oktobra.
Iako postoji široki konsenzus po pitanju konkurentnosti, ne postoji saglasnost o pristupu sankcijama prema Izraelu. Mere koje je Komisija predložila prema jevrejskoj državi ne uveravaju svih 27 zemalja članica. Prvi predlog, obustava Sporazuma o pridruživanju, zahteva kvalifikovanu većinu, što je nemoguće postići ako Nemačka i Italija glasaju protiv. Drugi predlog bio bi uvođenje sankcija za dvojicu najekstremnijih članova Netanijahuove vlade, Itamara Ben-Gvira i Bezalela Smotriha. To bi zahtevalo jednoglasnost.
"Dnevni red Evropskog saveta obuhvataće i proširenje na nove članice, pri čemu će posebna pažnja biti posvećena Ukrajini već 1. oktobra, čiji su napori u reformama izuzetni. Moramo osigurati da se ovaj zamah odrazi kroz stvarne korake ka pristupanju," rekao je Košta.
(EUpravo zato.rs)
