Početak rata u Ukrajini nesumnjivo je promenio način razmišljanja u Evropi, a dolazak Donalda Trampa u Belu kuću podigao je tu promenu na novi nivo. U trenutku kada se oseća kao usamljeno ostrvo, EU je shvatila da ne može da se osloni ni na koga drugog osim na samu sebe. Uprkos tome što su određene članice odbijale da pravovremeno shvate tu realnost, sada je Evropska komisija, predvođena po drugi put Ursulom fon der Lajen, preuzela inicijativu da predloži pravac u kojem Unija treba da nastavi da se kreće kako bi pravovremeno reagovala na proces kreiranja novog svetskog poretka. Ono što je nazvala "Paketom odbrane", odobreno je 6. marta 2025. godine.
Sve članice, osim Mađarske, koja se uzdržala od glasanja, složile su se oko nekoliko značajnih stvari koje će odrediti dalju poziciju Unije prema odbrambenim pitanjima na evropskom kontinentu i šire.
Nastavak podrške Ukrajini i veća uloga EU
Ovaj samit bio je poseban jer mu je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Nakon loše epizode u Vašingtonu, Zelenski se okrenuo Briselu u potrazi za utehom i pomoći. Upravo to je i dobio, jer je EU poslala jasnu poruku da neće tolerisati mirovne pregovore o Ukrajini bez učešća same Ukrajine. Jasno je stavljeno do znanja da Unija ne želi da Putin i Tramp pregovaraju o daljem toku događaja iza leđa Zelenskog. Istovremeno, EU sebe vidi kao aktera koji ima dužnost da bude uključen u taj proces, posebno jer bi bilo kakav aranžman za Ukrajinu imao posledice po ostatak evropskog kontinenta.
Ipak, postoje otvorena pitanja na koja tek treba dati odgovore. Iako se ističe potreba za "bezbednosnim garancijama" kao preduslovom za postizanje mira, članice se još uvek ne mogu usaglasiti oko toga u kojem obliku bi te garancije bile date i od koga – individualnih članica ili Unije kao celine. Što se tiče Orbana, nijedan mađarski vojnik neće kročiti u Ukrajinu, dok Makron ima viziju da cela Unija preuzme efektivnu akciju, oslanjajući se na francuski nuklearni štit.
U međuvremenu, Unija će nastaviti da usvaja nove pakete sankcija i pruža vojnu, finansijsku i humanitarnu pomoć Ukrajini.
EU je spremna da ulaže više u svoju odbranu
Veća ulaganja u odbranu podrazumevaju i veće zaduživanje. Međutim, članice EU imaju jasne limite kada je reč o zaduživanju, s obzirom na to da je fiskalna stabilnost jedan od osnovnih stubova Unije. Kako bi se prevazišao taj problem, EU će se osloniti na posebne vanredne klauzule koje će omogućiti privremeno odstupanje od fiskalnih pravila zbog potrebe povećanja vojne potrošnje usled vanrednih okolnosti. Imajući u vidu poznatu "birokratizovanost" Unije, činjenica da su se lideri odlučili za fleksibilnije tumačenje pravila predstavlja novitet, odnosno prekopotreban potez usled novih geopolitičkih okolnosti.
Cilj ovog poteza jeste da države članice pojedinačno povećaju izdvajanja za odbranu za 1,5% BDP-a, što bi moglo stvoriti, prema procenama Komisije, fiskalni prostor od gotovo 650 milijardi evra u periodu od četiri godine. Uz to, zaduživanje – nova omiljena reč u Uniji – planira se i na nivou same EU. U borbi protiv pandemije, EU je prvi put počela kolektivno da se zadužuje, što je podrazumevalo i kolektivno vraćanje duga. Poučeni tim pozitivnim iskustvom, lideri su i ovoga puta postigli dogovor o uspostavljanju novog finansijskog instrumenta koji bi omogućio državama članicama da dobiju zajmove u iznosu do 150 milijardi evra, pri čemu bi ti zajmovi bili garantovani budžetom EU.
Prema procenama Komisije, ideja je da se taj mehanizam kombinuje sa gorepomenutim pojedinačnim izdvajanjima za odbranu bi generisalo čak do 800 milijardi evra u narednom periodu. Na taj način, EU reafirmiše nedavnu poruku Ursule fon der Lajen: "Mi živimo u eri ponovnog naoružavanja."
Šta to znači za Srbiju?
Srbija, naravno, neće biti direktno obavezana ovim odlukama, s obzirom na to da se one odnose pre svega na države članice EU. Ipak, ne treba smetnuti s uma da, kako EU nastavlja da uvodi nove pakete sankcija protiv Rusije, tako će očekivanja od Srbije da se postepeno uskladi sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU nastavljati da rastu.
U međuvremenu, za Srbiju je od ključnog značaja da prati goreopisane geopolitičke promene i trendove u oblasti odbrane, naročito s obzirom na to da je postavila cilj da do kraja 2026. godine ispuni sve kriterijume za članstvo u EU.
