Vlada Slovenije zabranila je izvoz, uvoz i tranzit vojne opreme ka i iz Izraela, čime je postala prva članica Evropske unije koja je potpuno prekinula trgovinu oružjem sa tom zemljom. Ostale evropske države su smanjile prodaju, ali je nisu u potpunosti obustavile.
Zbog nedostatka zajedničkog stava na nivou EU, Slovenija je odlučila da deluje samostalno. U saopštenju za javnost, slovenačka vlada navela je zabrinutost zbog humanitarne situacije u Gazi i kritikovala EU zbog nesposobnosti da usvoji sličnu meru, zbog "unutrašnjih neslaganja".
Iako je odluka pre svega simbolična, jer Slovenija nije izdala nijednu dozvolu za izvoz oružja Izraelu od oktobra 2023, cilj joj je da poveća pritisak na izraelske vlasti da zaustave rat u Gazi.
"Sve opcije su na stolu. Podržavamo, kao i ranije, suspenziju Sporazuma o pridruživanju sa Izraelom, kao i trgovinske sankcije, embargo na oružje, sankcije protiv određenih naseljenika, ministara i izraelske vlade koja podržava nasilje", izjavila je ministarka spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon 15. jula u Briselu.
"Sve mere moraju biti primenjene što je pre moguće, dok ne dođe do prekida vatre, prestanka nasilja i dok ne bude rešenja između dve strane", dodala je.
Pad prodaje oružja, ali bez potpune obustave
Druge evropske zemlje, poput Belgije, Italije i Holandije, za sada nisu otišle tako daleko kao Slovenija, ali su značajno smanjile izvoz oružja Izraelu.
Belgija je još nakon rata u Gazi 2008–2009. zvanično zabranila izvoz oružja Izraelu. U Holandiji je Apelacioni sud u Hagu februara 2024. poništio dozvolu za izvoz rezervnih delova za avione F-35.
Prema Ugovoru o trgovini oružjem iz 2013. godine, državama je zabranjeno da izvoze oružje koje bi moglo biti korišćeno za genocid ili zločine protiv čovečnosti. Još 2008. godine, zemlje članice EU obavezale su se da neće odobravati prenos tehnologije i opreme koja bi mogla doprineti produžavanju oružanih sukoba.
"Evropske države ne samo da imaju obavezu da ne izvoze oružje koje bi moglo biti korišćeno za zločine u Gazi, već i da ne šalju opremu koja može pomoći održavanju izraelske okupacije palestinskih teritorija, bilo na kopnu, moru ili u vazduhu", izjavio je Samuel Longuet, istraživač u Centru za istraživanje mira i bezbednosti (GRIP), za Euronews.
"To praktično obuhvata gotovo svu vojnu opremu koju izraelska vojska može koristiti".
Izvoz se ipak nastavlja
Uprkos pojedinim zabranama, evropski izvoz vojne opreme Izraelu se i dalje odvija.
Neke zemlje tvrde da se oprema koristi samo za obuku ili da se u Izraelu vrši samo sklapanje, a ne i upotreba u Gazi.
"Rad više organizacija za ljudska prava i istraživačkih novinara u Italiji otkrio je da je italijanska vlada samo suspendovala izdavanje novih dozvola, ali da sve što je odobreno pre 7. oktobra 2023. i dalje ide ka Izraelu, posebno delovi za trenažne avione", navodi Longuet.
Problem predstavlja i izvoz tzv. dvonamenskih tehnologija, koje mogu imati i civilnu i vojnu primenu.
U Belgiji je, na primer, flamanska regija dozvolila jednoj lokalnoj kompaniji da izvozi ekrane koji su završili u kontrolnim kabinama izraelskih dronova korišćenih u napadu na humanitarni konvoj.
"Tada je flamanska vlada tvrdila da je reč o generičkoj tehnologiji, ekranu koji može da se koristi i u dronovima, ali i u drugim uređajima. Zbog toga kompaniji nije bila potrebna izvozna dozvola jer, tehnički gledano, to nije bila isključivo vojna oprema", objašnjava Longuet.
SAD glavni snabdevač, EU deli drugo mesto
Sjedinjene Američke Države su daleko najveći snabdevač Izraela oružjem, pokrivaju oko dve trećine njegovog uvoza. Na drugom i trećem mestu su Nemačka i Italija.
Prema podacima Stokholmskog instituta za mirovna istraživanja (SIPRI), Nemačka Izraelu najviše prodaje fregate i torpeda. Longuet dodaje:
"Izvozimo praktično sve, delove za izraelske ratne brodove, opremu za pomorske sisteme, delove za trenažne avione... Italija i Velika Britanija, recimo, izvoze delove za italijanski avion M-346 koji se koristi za obuku izraelskih pilota borbenih aviona."
Na nivou cele EU, uvođenje embarga na oružje prema Izraelu je malo verovatno jer bi takvu odluku morao da podrži Savet EU jednoglasno.
Prema rečima Longueta, zemlje poput Nemačke, Mađarske i Češke — koje snažno podržavaju Izrael — gotovo sigurno bi je blokirale.
(EUpravo zato/Euronews)
