"Svidelo mi se ovo. Jeste, ima da se radi, normalno, ali opet, bolje to, nego da se ne radi. Super je posao, nema problema", kaže Stojkov i dodaje da mu je najteže bilo da nauči kako upravljati mašinom za reciklažu i kako se ona održava. Mladi Stojkov je odlučan u nameri da ostane u ovom poslu, i da, možda jednog dana i prevaziđe brata Kilina, koji je menadžer ove eko-zadruge.
Kilino Stojkov je sa 27 godina otvorio kompaniju koja je registrovana u julu 2022. godine, a započela je sa radom u decembru, kada su dobili neophodne dozvole za tretman i skladištenje otpada.
"Sama ideja se rodila jer smo smatrali da neformalni sakupljači širom Srbije imaju ozbiljan resurs što se otpada tiče i hteli smo da oni budu zastupljeni kroz zadrugu. Sa druge strane, dotakli smo se jedne teme koja je i te kako alarmantna, a to je paljenje kablova širom Srbije, što je veoma učestala praksa. I onda smo došli na jedno potpuno tehnološko i tehnički prihvatljivo rešenje - to je reciklaža kablova, gde je proces izuzetno jednostavan. Kroz šreder se ubacuju kablovi, bilo kakvi kablovi - od kućnih instalacija, auto instalacija. Kasnije proizvod, odnosno seckani materijal ide na magnetnu traku i onda prolazi kroz granulator. Kroz granulator ulazi u vibracioni sto gde se razdvajaju teži od lakših materijala. Na taj način dobijamo bakarne, aluminijumske ili plastične granule koje pronalaze svoju vrednost na tržištu", objašnjava Stojkov za EURACTIV.
Aluminijumski i bakarni granulati imaju primenu u skoro svim industrijama - od metalne do elektronske, a najviše se koriste za proizvodnju novih žica, bakarih cevi, bakarnih legura i, kako kaže Stojkov, "nezamisliv je svakodnevni život današnje civilizacije bez kablova i bez metala kao što su bakar i aluminijum".
Zadruga sarađuje sa brojnim domaćim i inostranim organizacijama, institucijama, kao i sa neformalnim sakupljačima i to ne samo u vezi sa reciklažom. "Connect Clean - Roma Group" je veoma aktivna po pitanju kreiranja javnih politika u oblasti cirkularne ekonomije i klimatskih promena.
"Sarađujemo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine, sa Ministarstvom rada, sa Pokrajinskim sekretarijatom za zaštitu životne sredine. Sarađujemo i sa naučnim institucijama - sa Poljoprivrednim fakultetom, sa Institutom za opštu i fizičku hemiju. Onda, sa UNDP-em, sa nemačkom organizacijom GIZ. Što se tiče poslovne saradnje, imamo je sa topionicama i livnicama, gde plasiramo naše proizvode; sa neformalnim sakupljačima, sa registrovanim firmama koje se bave sakupljanjem otpada. Trenutno smo jedina organizacija sa Balkana koja predstavlja Srbiju na međunarodnom skupu EU4Climate, gde radimo na javnim politikama na globalnom nivou na temu klimatskih promena. Mi smo kroz naše prisustvo prošle godine u Njujorku, a ove godine u Rimu, dali smernice na koji način da se ulaže u razvoj, u ljudski kapital kada je reč o pitanju klimatskih promena, kako da Zelena agenda i zelena ekonomija imaju svoj potpuni razvoj, ali uz razvoj ljudskog kapitala", objašnjava Stojkov.
Neformalni sakupljači sirovina
Podaci govore da neformalni sakupljači snabdevaju reciklažnu industriju Srbije sa više od 87 odsto sirovina, zbog čega imaju ključnu ulogu u ovom procesu. Upravo ova ideja eko zadruge "Connect Clean - Roma Group" - uključivanje neformalnih sakupljača otpada u organizovani sistem reciklaže - prepoznata je kao jedno od najboljih inovativnih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije zbog čega ju je Evropska unija podržala u okviru inicijative "EU za Zelenu agendu u Srbiji".
Ranije je zadruga iznajmljivala mašinu za reciklažu, a sada je, zahvaljujući finansijskoj podršci EU, kupila mašinu tako da je kapacitet postrojenja do 1500kg/h unosa mešanog otpadnog materijala. U tom procesu, bitno je regulisati i položaj neformalih sakupljača.
"Zelena agenda nije potpuna ukoliko ne uključimo romsku zajednicu, odnosno sakupljače iz romske zajednice koji čine najveći broj. Sa ovom podrškom EU i UNDP-a, napravili su taj prvi korak kroz njihovu podršku nama, da žele da reše ovaj problem, problem paljenja kablova, problem neformalnih sakupljača, ali ovoga puta to mora drugačije da se radi. Moram da kažem da se u proteklih 10, 15 godina radilo dosta - dosta projekata je bilo, dosta novca se ulagalo, ali pogrešnim metodom. Mislim da smo mi pokazali šta može sa malo para da se uradi. Sa jako malo para smo uspeli ovo da obezbedimo i uradimo i sad očekujemo da će EU zajedno sa ostalim institucijama da vide naše rezultate i da na osnovu toga formiraju svoje politike, tako da ovakav model može da bude proširen na celu Evropu", objašnjava za EURACTIV menadžer zadruge.
Za svoj biznis model su već i nagrađivani.
„Mi smo za sada osvojili dve nagrade na takmičenjima za postojeći biznis model. Od OTP banke smo dobili drugo mesto i nagradu u vrednosti od oko 10.000 evra, i dobili smo od Trag fondacije 5.000 dolara za biznis model koji smo napravili", ponosno naglašava Stojkov.
Na putu do revolucionarnog rešenja
Nakon panel diskusije koju je u Medija centru u junu ove godine zadruga zajedno sa Eko stražom i Nacionalnom ekološkom asocijacijom organizovala na temu "Rešavanje višedecenijskog problema paljenja sekundarnih sirovina na ekološki način", Stojkova su kontaktirali sa Poljoprivrednog fakulteta (katedra za hemiju i biohemiju) i sa Instituta sa opštu i fizičku hemiju.
Povod je bio saradnja na pronalasku rešenja za izolacionu plastiku od kablova.
"Ovo je jedan od najvećih problema sa kojima se suočavaju reciklažne kompanije koje recikliraju kablove jer nemaju rešenje šta sa ovom sirovinom. I to nije samo problem u Srbiji i Evropi, nego u celom svetu. Ovo ostaje otpad. U Srbiji je trenutno kako se ko snađe - neko to deponuje na paljenje, neko to deponuje dosta neformalno, a mi smo odlučili da pronađemo rešenje za tu plastiku. Trenutno smo na još jednom konkursu UNDP-a, prolazimo kroz mentorski program. Zajedno sa mentorima utvrđujemo kako da pronađemo ekonomsku vrednost izolacione plastike zato što mislimo da je ovo zapravo rešenje kada je reč o paljenju kablova. Jer najčešće sakupljači pale kablove zato što plastika nema vrednost, samo bakar ima. I kada bismo pronašli ekonomsku vrednost samo za plastiku, svaki sakupljač bi imao interes da je proda. Nadam se da će analize i istraživanja koja radimo do kraja godine biti javno objavljeni i da ćemo, sa strane naučnih radova, imati dokaze da ova plastika može da pronađe svoju primenu u nekoj proizvodnji", objašnjava Stojkov.
Sama raznovrsnost plastike u kablovima predstavlja problem jer, da bi se ona ponovo koristila, mora da se topi.
"A vi ne možete HDMI plastiku i polimer da topite na istoj temperaturi. One se tope na različitim temperaturama. Zato morate da pronađete sistem zarad vrednosti - da li napraviti separaciju pre ulaska u šreder i samo jedne kablove reciklirati, pa tu plastiku koju dobijete ubaciti u neku proizvodnju, da li sav materijal, pa napraviti još mehanizacije koje mogu da razdvajaju ovakve materijale po nekoj karakteristici. Tako da postoje različiti modeli, ali za sada, nažalost, ovako pomešana izolaciona plastika nema svoju vrednost na tržištu nigde na svetu. Postoje razna istraživanja koja su ljudi započeli, ali nisu do sada ništa pronašli", kaže Stojkov.
Problemi reciklažne industrije u Srbiji i svetu
Kako iskoristiti plastiku iz kablova i naći joj tržišnu vrednost nije jedini problem reciklažnih kompanija, a to je lično doživeo i Kilino.
"Krađa otpada, krađa bakra je nešto što je učestala pojava i, nažalost, nedavno sam doživeo da se u našem postrojenju pokrade preko 900 kilograma bakarnog granulata. Jako je specifična situacija kod ove krađe. Naravno, mi smo uradili sve po zakonskim propisima što se nas tiče, prijavili smo policiji. Odneli smo sve informacije koje smo imali - dokumentaciju, ulaz sirovine, dokument o kretanju otpada, sve što bi potvrdilo da smo mi na pošten i pravičan način kupili taj otpad. Ono što jeste veliki problem je kako dokazati da je ta sirovina - koju je neko ukrao, pa prosledio dalje i ona je negde stigla - ukradena roba, kada u našem sistemu još uvek može da se otkupljuje od fizičkih lica na ličnu kartu. U svim zemljama sveta fizička lica mogu da prodaju sekundarne sirovine, ali problem nastaje kada neko može da proda 900 kilograma ili jednu tonu kao fizičko lice, bez toga da ima pokriće", objašnjava Stojkov.
Sem ovih problema, tu su i oni na globalnom nivou. Na rešavanje nekih direktno utiče i Stojkov, u savetodavnom odboru za klimatska pitanja u okviru UNDP-a i organizacije Youth4Climate.
"Kroz moje prisustvo u globalnom savetu koji je pri UNDP, mi utičemo da se unapredi i da se razvija ljudski kapital kada je reč o klimatskim promenama. Da konkretizujem - ne možemo da pričamo o klimatskim promenama ukoliko ne regulišemo i ne zabranimo paljenje kablova, ako dozvoljavamo da jedna država drugoj državi šalje ogromne količine otpada, a da onda druga država nema tretman za to. Ono na čemu ja konkretno u mom timu tamo radim je kako izgraditi reciklažnu infrastrukturu. Jer, šta je problem? U Africi najviše stiže otpad iz Evrope. Sad je počeo i iz Kine da se šalje tamo. Sakupljači u Africi nemaju infrastrukturu. Oni ne samo da pale gume i kablove, nego su počeli i kompjutere da pale kako bi vadili vredne metale i tako ih prodavali. Ista je situacija na Zapadnom Balkanu. Šta se dešava ovde? Ljudi nemaju ovakvu infrastrukturu kao što mi imamo. Zato i mislimo da jesmo dobar model. Ovo je jako jednostavno, nije inovativno u smislu da smo mi nešto otkrili. Inovativno jeste u našem pristupu. Želimo da ukažemo na važnost investiranja u ljudski kapital, investiranje u razvoj reciklažne industrije u nerazvijenijim delovima sveta i mislim da smo na dobrom putu. Ove godine imam priliku da vodim sesiju u oktobru kojoj će prisustvovati najviši međunarodni zvaničnici, ministri evropskih i svetskih država koji rade na razvoju Pariskog sporazuma, tako da ja se nadam da će taj naš uticaj malo da podigne svest", smatra Stojkov.
Zagađenje i klimatske promene
Višeslojna je i problematična povezanost zagađenja i klimatskih promena.
"Kada se priča o klimatskim promenama, ljudi zamišljaju industrijsko zagađenje, zagađenje od automobila. Malo ko govori o zagađenju od tretmana sekundarih sirovina. Samo u Srbiji 18.000 ljudi umire zbog zagađenog vazduha. To nije samo od industrijskog zagađenja, koje je proglašeno najvećim zagađivačem vazduha, već i zbog tretmana otpada, u ovom slučaju paljenja kablova. To stvarno jeste ogroman problem i neverovatno mi je da iz godine u godinu još uvek gledamo na to u prolazu", kaže Stojkov.
Ipak, on ostaje optimističan po pitanju budućnosti ove industrije.
"Kada smo ušli u ovaj proces, hteli smo da budemo inovativni, jer ima dosta prostora za inovativnost u samoj reciklaži i samom upravljanju otpadu. Prvo, jer će to biti jedna od najprofitabilnijih industrija, sada možda nije, ali vremenom će biti. Mislim da je reciklaža zaista jako lep i human posao, a sa druge strane profitabilan i dosta dobar za razvoj ekonomije. Tako da ima nešto i Evopa od nas da nauči, ja verujem, ali pratimo sve te trendove koji dolaze iz Evropske unije, jer naravno Evropljani su broj jedan što se tiče i Zelene agende i cirkularnosti, pa verujem da Srbija ima dobar kapacitet da ide u korak sa tim", zaključuje Stojkov.
(A.V./EURACTIV.rs)
