Pregovaračko poglavlje 30 deo je Klastera 6 – Spoljni odnosi. Poglavlje je otvoreno 2017. godine.

Poglavlje 30 se odnosi na propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici, propise koji se primenjuju na spoljnu trgovinu – uključujući carine, obaveze iz članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, sve trgovinske sporazume Evropske unije sa trećim državama – kao i na razvojnu i humanitarnu pomoć koju EU pruža zemljama u razvoju i najmanje razvijenim zemljama.

Zajednička trgovinska politika ima poseban politički značaj kao spoljni aspekt unutrašnjeg tržišta i ona, u velikoj meri, proizlazi iz ugovora zaključenih u okviru STO. Članstvo u STO predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međunarodne ekonomske tokove, a istovremeno je i važan element podrške procesu unutrašnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak za pristupanje Evropskoj uniji.

Šta države članice moraju?

Zakonodavstvo EU u ovoj oblasti se uglavnom direktno primenjuje u državama članicama, odnosno ne zahteva se prenošenje u domaće zakonodavstvo. Države članice su u potpunosti prepustile Zajedničku trgovinsku politiku Evropskoj uniji, što znači da je za nju isključivo zadužena Evropska komisija (Generalni direktorat za trgovinu).

Ovo zakonodavstvo je uglavnom nastalo iz multilateralnih i bilateralnih trgovinskih obaveza EU, kao i iz nekoliko autonomnih preferencijalnih trgovinskih mera. Međutim, u ovoj oblasti postoji i nekoliko propisa iz domena izvoznih kredita i robe sa dvostrukom namenom i oni zahtevaju prenošenje u domaće zakonodavstvo. Od država kandidata za članstvo u EU se traži da progresivno usklađuju svoju politiku prema trećim zemljama i pozicije u međunarodnim organizacijama s politikama i pozicijama usvojenim od strane EU i njenih država članica.

Na području razvojne pomoći, države članice moraju da se pridržavaju zakonodavstva i međunarodnih obaveza EU i moraju da obezbede kapacitete za učestvovanje u razvojnim i humanitarnim programima i projektima EU.

Institucije koje učestvuju u Pregovaračkoj grupi za ekonomske odnose sa inostranstvom

Članovi Pregovaračke grupe su predstavnici sledećih organa i organizacija: Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija; Ministarstva spoljnih poslova; Ministarstva finansija; Ministarstva privrede; Ministarstva unutrašnjih poslova; Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstva odbrane; Ministarstva za evropske integracije; Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije a.d.; Agencije za bezbednost saobraćaja; Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo; Republičkog zavoda za statistiku.

Koja je korist i rezultat za Srbiju?

Poglavlje 30 spada u relativno lakša poglavlja. Nakon pristupanja, Srbija će imati obavezu da postupa u skladu sa Zajedničkom trgovinskom politikom Evropske unije. Srbija će biti deo Carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne (preferencijalne i nepreferencijalne) trgovinske režime koje EU dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala (Generalised System of Preferences - GSP).

Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim zemljama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama.

To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazume o preferencijalnoj trgovini sa državama van EU (CEFTA, EFTA, Evroazijska ekonomska unija i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU. Primera radi, Srbija će morati da ukine carine u trgovini sa Čileom, jer EU sa tom zemljom ima ugovor o slobodnoj trgovini, dok će Bosna i Hercegovina, sa kojom Srbija ima dogovorenu nultu carinsku stopu za većinu robe, početi da naplaćuje carine na srpsku robu, kao što naplaćuje na određenu robu iz Evropske unije (koje u tom trenutku ima na osnovu sporazuma sa EU). Pored navedenog, Srbija će postati članica Evropske ekonomske zone (EEZ) i imaće obavezu da primenjuje sve međunarodne trgovinske sporazume EU.

Potrebno je da Srbija okonča pregovore sa STO, koji podrazumevaju donošenje određenih zakona kojima bi se otklonile prepreke slobodnoj trgovini, kao i da završi bilateralne pregovore o visini carina i o pristupu tržištu usluga sa pojedinim zemljama (ne pregovara se sa svim zemljama članicama STO, već samo sa onima koje to zatraže).

Okončanjem pregovora sa EU učvrstiće se mogućnost sklapanja različitih oblika strateških saveza i zajedničkih ulaganja srpskih partnera s partnerima iz ostalih država članica EU radi zajedničkog nastupa na trećim tržištima.

(EUpravo zato/Ministarstvo za EU integracije)