Mnogi od vas će instituciju Saveta Evrope povezati sa Evropskim sudom za ljudska prava, i to je potpuno ispravno razmišljanje, jer je on jedan od organa Saveta Evrope. Ali samo jedan od.
Glavne institucije Evropske unije su: Evropski parlament, Savet Evrope, Savet Evropske unije i Evropska komisija.
Savet Evrope je međunarodna organizacija sa ciljem da podržava ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Evropi.
Prvenstveno je važan zbog toga što su sve države članice obavezne da poštuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima; kao i zbog Evropskog suda za ljudska prava koji je nadređen svim sudovima u svim državama članicama.
Osnivanje, nadležnosti, ciljevi
Savet Evrope (engl. Council of Europe (CoE), franc. Conseil de l'Europe) je osnovan 5. maja 1949. godine u Londonu, dok se sedište organizacije danas nalazi u Strazburu. Sastoji se od 47 država članica, koje su potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Zemlje osnivači su Belgija, Danska, Francuska, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Norveška, Švedska i Velika Britanija.
Savet Evrope je međunarodna organizacija sa ciljem da podržava ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Evropi.
Među članicama su do početka rata u Ukrajini bile i Ruska federacija, kao i Švajcarska.
Od balkanskih zemalja, Slovenija je najduže u Savetu Evrope, od 1993. godine.
Hrvatska je postala članica 1996, Bosna i Hercegovina 2002. godine, dok je poslednja pristupila Crna Gora 2007. godine.
Republika Srbija je članica Saveta Evrope od 3. aprila 2003. godine i ima Stalnu misiju pri Savetu Evrope u Strazburu.
Inače, organizacija se razlikuje od Saveta Evropske unije (EU), iako ljudi ponekad mešaju te dve organizacije - delom zato što je EU usvojila originalnu evropsku zastavu, dizajniranu za Savet Evrope 1955. godine, kao i evropsku himnu.
Nijedna država nikada nije pristupila Evropskoj uniji a da prethodno nije pripadala Savetu Evrope.
Takođe, Savet Evrope je i zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija.
Svrha Saveta Evrope ogleda se u ostvarenju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi, a najvažniji akti su donošenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950) (engl. European Convention on Human Rights) i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava (engl. European Court of Human Rights) (1998), kao stalnog sistema pravne zaštite (Protokol br. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima).
Iako je organizacija nadnacionalnog i evropskog karaktera, Savet Evrope ne pripada institucijama Evropske unije, nije Evropski savet ni Savet Evropske unije.
Članstvo u Savetu Evrope nije uslovljeno članstvom u Evropskoj uniji, mada je svih 28 zemalja Evropske unije, učlanjeno u Savet Evrope.
Pored članica, Savet Evrope i Evropsku uniju povezuje ideja o ujedinjenoj Evropi, a u Nacrtu Evropskog ustava je naglašeno da prava i slobode Evropske konvencije o ljudskim pravima čine sastavni deo najvišeg evropskog pravnog akta (Evropski ustav, čl. 9).
Komitet ministara Saveta Evrope je najviše odlučujuće telo Saveta Evrope.
Sednice Komiteta ministara se po pravilu održavaju jednom godišnje na ministarskom nivou. Zemlje članice predsedavaju Komitetom ministara SE po šest meseci prema alfabetnom redosledu.
Kongres lokalnih i regionalnih organa vlasti Saveta Evrope okuplja predstavnike lokalnih i regionalnih organa vlasti. Uloga Kongresa je promovisanje lokalne i regionalne demokratije, unapređenje upravljanja na lokalnom i regionalnom nivou i jačanje lokalnih organa vlasti. Posebnu pažnju Kongres pridaje primeni principa iz Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.
Evropski sud za ljudska prava je međunarodni sud koji primenjuje Evropsku konvenciju o ljudskim pravima rešavajući individualne ili predstavke država o povredama prava iz Konvencije. Presude Evropskog suda za ljudska prava su obavezujuće za države. Sudija Evropskog suda za ljudska prava iz Srbije je prof. dr Branko Lubarda.
Komesar za ljudska prava je nezavisan organ Saveta Evrope koji izrađuje periodične izveštaje o stanju ljudskih prava u državama članica.
Sastav Saveta
Čine ga šefovi država ili vlada zemalja članica, zajedno sa svojim predsednikom i predsednikom komisije. Visoki predstavnik Unije za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku učestvuje u njegovom radu.
Savet Evrope definiše opšte političke pravce i prioritete Evropske unije i nema zakonodavnu funkciju.
Sastaje se dva puta godišnje na svakih šest meseci, a saziva ga njegov predsednik.
Ukoliko situacija tako zahteva, predsednik može da sazove i specijalni sastanak. Predsednički mandat traje dve i po godine i može da bude jednom obnovljen. Savet Evrope se uglavnom sastaje u Briselu.
Srbija u Savetu Evrope
Prilikom prijema u Savet Evrope, Srbija je prihvatila niz obaveza koje se odnose na usklađivanje unutrašnjeg pravnog poretka sa standardima Saveta Evrope u domenu ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.
Saradnja Republike Srbije sa Savetom Evrope posebno je značajna u kontekstu naših evropskih integracija, imajući u vidu da aktivnosti SE počivaju i na tzv. Kopenhaškim kriterijumima - u pogledu stabilnosti institucija, vladavine prava, ljudskih prava i poštovanja i zaštite nacionalnih manjina.
Srbija je članica trinaest parcijalnih sporazuma Saveta Evrope, koji predstavljaju fakultativni oblik okupljanja država koje poseban interes iskazuju za određenu oblast aktivnosti SE: Grupa zemalja za borbu protiv korupcije - GREKO, Evropska farmakopeja, Banka za razvoj SE, Evropski potporni fond za koprodukciju i distribuciju kreativnih kinematografskih i audio-vizuelnih radova - EURIMAGES, Evropska komisija za demokratiju putem prava - Venecijanska komisija, Prošireni parcijalni sporazum o sportu, Centar Sever-jug, Evropski i mediteranski sporazum o katastrofama (EUR-OPA), Evropski centar za moderne jezike, Grupa za borbu protiv zloupotrebe i nezakonitog prometa narkotika Saveta Evrope (Pompidu grupa), Omladinska karta, Putevi kulture, Opservatorija za predavanje istorije u Evropi.
Delegaciju Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta čine sedam članova i sedam zamenika, koji su poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Delegaciju Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih organa vlasti Saveta Evrope čini sedam članova i sedam zamenika.
(M.A./EUpravo zato/mfa.gov.rs)