Evropska komisija je danas usvojila svoj godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigle Albanija, Bosna i Hercegovina, tzv. Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Srbija, Gruzija, Republika Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU. Procene su praćene preporukama i smernicama o reformskim prioritetima.
Proširenje je istorijska prilika kako za zemlje koje pristupaju, tako i za sadašnje države članice i EU u celini. Postoje značajne socio-ekonomske, političke i bezbednosne prednosti veće i jače Unije.
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen je izjavila: "Zbog napetog geopolitičkog konteksta sada je nužno više no ikada da završimo ponovno ujedinjenje našeg kontinenta, pod istim vrednostima demokratije i vladavine prava. Već smo napravili velike korake poslednjih godina ka integraciji novih država članica. A proširenje će ostati glavni prioritet nove Komisije“.
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj je istakao: "Proteklih pet godina obeležili su izazovi bez presedana, pokazujući važnost novog zamaha za proširenje EU. A naši partneri su to shvatili ozbiljno. Sada više nego ikad, članstvo u EU je strateški izbor. Usklađenost sa vrednostima EU, počevši od vladavine prava i zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, najznačajniji je pokazatelj strateške orijentacije u novom geopolitičkom kontekstu. Kroz naš proces zasnovan na zaslugama, zajedno gradimo jaču Uniju."
Oliver Varhelji, komesar za susedstvo i proširenje je rekao da proširenje predstavlja geostrateško ulaganje u mir, stabilnost, bezbednost i socio-ekonomski rast našeg evropskog kontinenta.
"Naš godišnji paket proširenja pruža činjeničnu i pravičnu procenu napretka naših partnera, zajedno sa jasnim smernicama, omogućavajući im da identifikuju gde ubrzane reforme mogu da dovedu do njihovog napretka ka članstvu u EU. Sa namenskim ekonomsko-investicionim planovima, Instrumentom za Ukrajinu, kao i Planovima rasta za Zapadni Balkan i Moldaviju, postavili smo dodatne alate i instrumente kako bismo pomogli zemljama da ubrzaju socio-ekonomsku konvergenciju i reformske napore na putu ka EU“, naveo je.
Proces proširenja nastavlja da se zasniva na zaslugama i zavisi od objektivnog napretka svakog partnera. Ovo zahteva odlučnost da se sprovedu nepovratne reforme u svim oblastima prava EU, sa posebnim naglaskom na osnove procesa proširenja. Demokratija, vladavina prava i osnovne vrednosti će i dalje biti kamen temeljac politike proširenja EU. Članstvo u EU ostaje strateški izbor.
Proces proširenja je dobio novi zamah tokom 2023. i 2024. Klaster osnova je otvoren sa Albanijom 15. oktobra 2024. Pregovori o pristupanju su otvoreni sa Ukrajinom i Moldavijom na prvim međuvladinim konferencijama u junu 2024. Pošto je ispunila prelazna merila za poglavlja o vladavini prava, Crna Gora je na putu da privremeno zatvori dalja pregovaračka poglavlja. U martu 2024. Evropski savet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Proces skrininga je završen i sa Albanijom i sa Severnom Makedonijom krajem 2023.
Međuvladina konferencija je u junu 2024. godine potvrdila da je Crna Gora sveukupno ispunila prelazna merila za poglavlja 23 i 24 o vladavini prava, pružajući mogućnost da se nastavi sa privremenim zatvaranjem narednih poglavlja ako se ispune uslovi. U oblasti vladavine prava i pravosuđa potreban je dalji napredak.
Komisija ponavlja svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast). Očekuje se od Srbije da u narednoj godini ubrza rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na prelazna merila o vladavini prava, kao i na obezbeđivanju zaista povoljnog okruženja za civilno društvo i medije, i da učini kredibilne napore u suzbijanju dezinformacija i stranog manipulisanja informacijama.
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o narednim koracima u procesu proširenja.
Šta sugeriše izveštaj EK?
Demokratija i izbori: Potrebna reforma
Izveštaj skreće pažnju na izazove u političkoj atmosferi Srbije, koja ostaje visoko polarizovana. Evropska komisija naglašava važnost sprovođenja svih preporuka OEBS-a za unapređenje izbora uoči budućih glasanja i osiguranje fer uslova za sve učesnike političkog procesa.
Vladavina prava i borba protiv korupcije: Delimičan napredak
Vladavina prava i borba protiv korupcije i dalje su ključni uslovi za napredak Srbije u EU integracijama. U izveštaju se navodi da Srbija ima ograničen napredak u ovim oblastima, uključujući usvajanje nove antikorupcijske strategije. Međutim, EU naglašava da su potrebna dodatna ulaganja u jačanje sudskog sistema i unapređenje nezavisnosti pravosuđa kako bi borba protiv korupcije postala efektivnija.
Ekonomija: Održivi rast uz potrebu za reformama
Srbija je pokazala umeren napredak u razvoju tržišne ekonomije, ali su reforme u privatnom sektoru i dalje ključne za konkurentnost na evropskom tržištu. Struktura ekonomije je u velikoj meri povoljna za integraciju s EU, ali se ističe potreba za boljim prilagođavanjem obrazovnog sistema zahtevima tržišta rada. Dalje, potrebna su veća ulaganja u zelenu ekonomiju i smanjenje zavisnosti od fosilnih goriva, čime bi Srbija poboljšala svoju konkurentnost i privukla strane investicije.
Zelena agenda i energetska politika: Koračanje ka održivoj budućnosti
U oblasti zelene tranzicije i energetske politike, Srbija je postigla određeni napredak u povezivanju sa evropskom mrežom kroz izgradnju gasnih interkonektora, ali su reforme u energetskoj efikasnosti i prelasku na obnovljive izvore energije sporije od očekivanog. EU apeluje na Srbiju da ubrza ovu tranziciju, posebno kroz ulaganja u obnovljive izvore i smanjenje zavisnosti od ruskih energenata.
Normalizacija odnosa sa Prištinom: Nastavak dijaloga ključan za napredak
Proces normalizacije odnosa s Prištinom ostaje centralno pitanje. EU pohvaljuje napredak u dijalogu, ali izražava zabrinutost zbog nedovoljnih pravosudnih postupaka u vezi sa incidentima u severnom delu Kosova. Srbija je pozvana na punu saradnju u primeni dogovora s Prištinom, što ostaje ključan uslov za dalji napredak u procesu evropskih integracija.
Glavni prioriteti za Srbiju
Iako je Srbija ostvarila napredak u više oblasti, Evropska unija naglašava da su dodatni koraci ključni u sledećim oblastima:
- Osnaživanje pravosuđa i borba protiv korupcije.
- Sprovođenje svih preporuka za unapređenje izbornog procesa.
- Ubrzavanje zelene tranzicije i ulaganje u obnovljive izvore energije.
- Puna saradnja u normalizaciji odnosa sa Prištinom
Evropska komisija će nastaviti da prati implementaciju reformi i ocenjivati napredak Srbije na godišnjem nivou. Od brzine i obima sprovedenih reformi zavisiće i tempo daljih pregovora Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji.
Godišnji izveštaj o Srbiji za 2024. godinu se može videti na ovom linku.
(EUpravo zato)
