Samo nešto više od dva meseca posle glasanja o nepoverenju, Evropska komisija pod vođstvom Ursule fon der Lajen ponovo se suočava sa takvim predlozima. Ovoga puta kritika se odnosi i na carinski sporazum sa Donaldom Trampom.
Prema informacijama nemačke novinske agencije DPA, poslanike je o tome obavestila predsednica parlamenta Roberta Mecola. Glasanje bi trebalo da se održi između 6. i 9. oktobra.
Prethodno je provereno da li predloge, kako pravila nalažu, podržava najmanje 72 poslanika, odnosno desetina od 720 poslanika.
Kritike u predlozima za glasanje o nepoverenju, koje su podnele desničarska grupa Patriote za Evropu („Patriots for Europe" PfE ) i poslanička grupa Levice - pre svega su usmerene protiv fon der Lajen, ali se glasanje o nepoverenju može odnositi samo na celu Evropsku komisiju.
U predlogu PfE kritikuju se, između ostalog, klimatska i migraciona politika fon der Lajen. Poslanici joj dodatno prebacuju netransparentnost i cenzuru i kritikuju trgovinski sporazuma sa Merskurom i SAD.„Evropa je danas slabija nego ikada, jer predsednica Komisije stalno propušta da se pozabavi najhitnijim izazovima", navodi se u predlogu Patriota, u koji je uvid imao Politiko.
Šef poslaničke grupe Levice u Evropskom parlamentu, nemački poslanik Martin Širdevan, između ostalog je rekao da je Komisija sklopila poguban carinski sporazum sa Trampom. Taj pakt je, po njegovim rečima, napad na evropsku industriju i uništiće na hiljade radnih mesta. Osim toga, Komisija je predugo ćutala u vezi sa humanitarnom katastrofom u Pojasu Gaze.
Ipak, smatra se malo verovatnim da izglasavanje o poverenju uspe, jer bi za njega bila potrebna dvotrećinska većina od ukupnog broja datih glasova, kao i većina svih članova parlamenta. To znači najmanje 361 glas, a ako bi svi poslanici bili prisutni i glasali, čak 480.
Na izborima u novembru prošle godine Komisija Ursule fon der Lajen dobila je 370 od 688 datih glasova.
Evropska komisija morala je već u julu da se suoči sa sličnim predlogom o izglasavanju napoverenja: Fon der Lajen je u tada bila optužena za nedostatak transparentnosti pri nabavci vakcina tokom pandemije korone, poništavanja poruka koej je razmenjivala sa šefom američkog farmaceutskog koncerna Fajzer, kao i za centralistički stil vođenja.
Predlozi za izglasavanje nepoverenja Evropskoj komisiji zapravo su retka pojava. Pre jula, desničarski populisti su 2014. pokušali da smene tadašnju Komisiju Žan-Kloda Junkera, ali bez uspeha.
Tada je za predlog glasalo samo 101 poslanik iz evroskeptičnog tabora, 461 je bio protiv, a 88 se uzdržalo.
Jedini slučaj kada je došlo do pada Evropske komisije bio je 1999. godine, kada je Komisija Žaka Santera podnela ostavku unapred, nakon što je objavljen izveštaj o prevarama, lošem upravljanju i nepotizmu.
(EUpravo zato.rs)
