Nakon burnog perioda, "motor" Evrope, kako Nemačku mnogi zovu, dobila je novu vladu. Na njenom čelu je lider konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc, a analitičari, ali i on sam, očekuju da će biti novi "super-kancelar". To će značiti da će on biti taj koji će donositi velike odluke, kao i da će Nemačku vratiti na tron na kom je zemlja bila tokom mandata Angele Merkel.
Grupa novinara iz Srbije, među kojima je i portal EUpravo zato, posetila je Berlin uoči sastavljanja nove Vlade Nemačke, a u okviru projekta "Puls Evrope", čiji je cilj predstavljanje dobrih evropskih praksi domaćim medijima. Jedna od tema bila je upravo goruća – Nemačka u procesu formiranja nove vlade, što nam je dalo bolju sliku o tome šta se od novog kancelara, ali i same Vlade Nemačke očekuje, kao i to kakav će biti njihov odnos prema Zapadnom Balkanu i procesu proširenja Evropske unije u kojem se trenutno nalazi Srbija.
Fridrih Merc od utorka (6. maj) zvanično zauzima poziciju desetog kancelara ove zemlje. Njegov zamenik i ministar finansija dolazi iz redova koalicionog partnera Demohrišćanske unije (CDU/CSU) – Socijaldemokrata (SPD) Lars Klingbajl. On će zameniti Roberta Habeka iz redova Zelenih, a nova koalicija žargonski se zove "crno-crvena". Prošla je, podsetimo bila "semafor koalicija", jer je spajala Socijaldemokrate (crveni), Liberale (žuti) i Zelene, a na njenom čelu bio je Olaf Šolc iz redova socijaldemokrata.
Kakva će biti nova Vlada Nemačke?
Ključno pitanje koje se tiče mnogih u Evropskoj uniji, ali i van nje, poput regiona Zapadnog Balkana, jeste – šta se očekuje od nove Vlade Nemačke? Hoće li se vratiti na politički tron? Šta će se promeniti u odnosu prema Zapadnom Balkanu.
Kako smo u Berlinu saznali iz tink tank redova – očekuje se da će to biti vlada usmerena na ekonomiju, pa samim tim od budućeg kancelara Fridriha Merca imaju velika očekivanja – da će preuzeti ulogu neformalnog lidera Evrope, da će obnoviti saveze sa zemljama koje su u tom procesu ključne, poput odnosa sa Francuskom, da će rešiti probleme sa nemačkom auto-industrijom koja je motor cele nemačke industrije, ali i da će na adekvatan način postupati sa novim ulaganjima Nemačke i Evropske unije u odbranu.
"Deluje kao da ima širu evropsku viziju, ne samo za Nemačku. Imajući u vidu da su trenutno primat u vođenju evropske spoljne politike preuzele Francuska i Velika Britanija, postavlja se pitanje može li Merc da vrati Nemačku na centralnu evropsku scenu i da je učini relevantnom u međunarodnim pregovorima, naročito u kontekstu Ukrajine i odnosa sa Trampovom administracijom", rekao je novinarima u Berlinu Adnan Ćerimagić, viši analitičar za Zapadni Balkan u ekspertskoj organizaciji Inicijativa za evropsku stabilnost (ESI).
Kako je istakao, sam Merc želi da bude lice koje će povesti Nemačku napred, ali i da bude lice Nemačke u EU.
"On teži da obnovi savez Francuske i Nemačke, koji je dugo bio ključan za razvoj Unije, a koji je, prema mnogima, zamro negde od 2010. godine. Veruje se da bi, dok je Makron još uvek predsednik Francuske, zbog određenog prijateljstva koje postoji među njima, moglo da dođe do pokušaja revitalizacije tog saveza. Fokus bi bio na reformama EU, ekonomskom oporavku i jačanju evropske autonomije u odnosu na SAD", istakao je.
On je podsetio i na nemačku kancelarku Angelu Merkel koja je imala jasan pravac i vođstvo kada su u pitanju svi ključni aspekti državnog ali i evropskog političkog poretka. Istakao je zašto su ljudi voleli njeno vođstvo i zašto im nedostaje neko poput nje, a za Merca očekuju da će biti upravo njen naslednik.
"Za vreme Angele Merkel često se kritikovalo njeno liderstvo i navodno nametanje nemačkih ideja. Međutim, od kada ona više nije na vlasti, mnogima upravo nedostaje to jasno vođstvo – i neko koga bi, ironično, mogli da kritikuju za sve", priča Ćerimagić.
Ipak, ističe da će ostati da se vidi kako će se čitava ideja o novom jakom "super-kancelarom" Nemačke odvijati u praksi.
"Fridrih Merz nema iskustva u izvršnoj vlasti – nije bio ministar, nije bio kancelar, nije bio predsednik regionalne vlade, niti je bio u Evropskoj komisiji. U tom smislu, ostaje otvoreno pitanje kako će se kao ličnost nametnuti. Ipak, ono što se nazire iz kontura njegovog kabineta govori da se ozbiljno razmatra kako da se odgovori na očekivanja da on bude novi lider Nemačke i da ponovo uspostavi njeno mesto u Evropi", zaključuje Ćerimagić.
Šta će se promeniti u odnosu na Srbiju i Zapadni Balkan?
Što se tiče nove Vlade Nemačke i njenog odnosa prema Srbiji, ništa se neće značajno ubrzavati bez konkretnih koraka sa srpske strane, smatra Ćerimagić.
"Mislim da bi, gledano iz Berlina, svako voleo da se vidi ispunjenje obećanja datih tokom i nakon poslednje posete predsednice Evropske komisije – bilo da je reč o reformi izbornog sistema, zakonodavstva, medija ili borbi protiv korupcije. Međutim, očekivati dodatnu inicijativu iz Nemačke, koja bi ubrzala te procese, teško je u ovom trenutku, pre svega jer se nova vlada u Nemačkoj ne očekuje pre prve nedelje maja. Takođe, još nije poznato da li će biti imenovan novi specijalni predstavnik za Zapadni Balkan, ko će on biti, kao ni ko će biti novi ministar spoljnih poslova. Dakle, ne treba očekivati mnogo", rekao nam je sagovornik krajem aprila u poseti Berlinu.
Tom prilikom, Ćerimagić je istakao da postoji mogućnost da će novi kancelar biti prisutan na velikom skupu sredinom maja u Tirani, gde će učestvovati zemlje Zapadnog Balkana.
"To bi mogla da bude prilika za prve osnovne poruke, ali one neće ići dalje od ohrabrenja i ponavljanja očekivanja od zemalja regiona, uključujući i Srbiju", naglašava Ćerimagić.
Zapadni Balkan jeste važan region, ali...
O odnosu sa Srbijom, kao i očekivanja od novog kancelara, u Nemačkoj smo razgovarali i sa Marinom Vulović, istraživačicom Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove (SWP).
Prema rečima naše sagovornice, s obzirom na to da će novu nemačku vladu predvoditi CDU/CSU, što je konzervativna partija koja je i ranije sarađivala sa Srpskom naprednom strankom, trenutno vladajućom partijom u Srbiji, možemo očekivati određeni kontinuitet u dosadašnjoj politici.
"Naglasak će svakako biti na ekonomskoj saradnji i geopolitičkim interesima koje Nemačka i Evropska unija imaju u Srbiji. Verovatno ćemo manje viđati insistiranje na vladavini prava, demokratizaciji i sličnim temama. Ipak, to ostaje da se vidi".
Ipak, ona ne očekuje ništa revolucionarno, s obzirom na to da se i sama Nemačka trenutno suočava s ozbiljnim izazovima – pre svega sa stagnacijom ekonomskog rasta.
"Zbog toga verujem da će jedan od ključnih prioriteta nove vlade biti podizanje produktivnosti, očuvanje nemačke automobilske industrije, kao i migraciona politika – na kojoj će budući kancelar Fridrih Merc, sasvim sigurno, staviti poseban akcenat".
Naš region će, u tom kontekstu, ostati važan region, prema rečima Marine Vulović.
"Očekujem da će Nemačka nastaviti svoj angažman, ali ostaje pitanje da li će on ličiti više na pristup koji su imali zeleni, socijaldemokrate i liberali u prethodnoj vladi, ili će se vratiti na model karakterističan za eru Angele Merkel", ocenula je Vulović.
Dakle, kada je u pitanju Zapadni Balkan, ovo u praksi znači da će i nova vlada biti pozitivno nastrojena prema proširenju, ali da će ono biti sekundarno u odnosu na unutrašnje probleme same Nemačke.
(EUpravo zato)