Kada je francuski predsednik Emanuel Makron raspisao vanredne parlamentarne izbore, želeo je da se obračuna sa desnicom.
Međutim, iako je Nacionalni skup Marin Le Pen bio uspešan u prvom krugu izbora, u jučerašnjem drugom krugu se dogodio neočekivani preokret - desnica je završila na trećem mestu, Makronova koalicija "Zajedno" na drugom, a pobedu su, zapravo, odneli levičari okupljeni oko savez Novi narodni front (NNF).
Novi narodni front je osvojio između 180 i 215 mesta u parlamentu. Na drugom mestu se nalazi koalicija "Zajedno" oko Makrona, sa 150 i 180 mesta, dok je treće mesto zauzeo Nacionalni skup i saveznici sa 120 i 150 mesta.
Predvodnik levičara, Žan-Lik Melanšon je iskoristio priliku i odmah okupio pristalice rekavši da će odbiti pregovore sa drugim političkim grupama.
"NNF će sprovesti svoj program. Ništa drugo nego naš program", poručio je.
Koalicija je obećala veća javna izdavanja, povećanje minimalne zarade i smanjivanje starosne granice potrebne za odlazak u penziju - sve mere koje bi prouzrokovale probleme sa Evropskom unijom.
Prema procenama Instituta Montanj, za ostvarivanje njihovih planova bi bilo potrebno izdvojiti dodatnih 179 milijardi evra godišnje.
Ipak, iako je Melanšon samouvereno proglasio pobedu i zatražio da njegova stranka formira Vladu, činjenica je da ni on nema dovoljnu većinu kako bi kontrolisao parlament.
Poznat po vatrenim govorima, tokom kojih se ne služi telepromterom ili beleškama, ovaj levičarski političar često mami mase pričama o "zlu ekstremnog tržišta koje patnju i otuđenje pretvara u zlato i novac".
Francusku je opisivao kao zemlju sa "ogromnim bogatstvom koje je loše raspoređeno".
Dok se još sumiraju utisci izbora u Francuskoj, osvrnimo se na biografiju Žan-Lika Melanšona.
Melanšon - socijalista od detinjstva
Njegova strast potiče još iz ranog detinjstva u Tangeru, na drugoj strani Mediterana, gde je rođen 1951. kao dete roditelja francusko-alžirskog porekla koji vuku korene iz Španije.
Imao je 11 godina kada se porodica preselila u kontinentalnu Francusku, u istočni region Jure. Kao i mnogi mladi levičari njegove generacije, bio je privučen trockističkom politikom tokom studentskih godina, postavši vođa protesta u maju 1968. na svom lokalnom univerzitetu u Bezansonu.
Dobio je prvi posao u novinama četiri godine kasnije, pre nego što je 1976. započeo 32-godišnju saradnju sa Socijalističkom partijom. Poštovalac Fransoa Miterana, koji je postao predsednik 1981, Melanšon se brzo peo na političkoj lestvici i pet godina kasnije postao najmlađi francuski senator - sa 35 godina.
Uprkos obećavajućem početku, Melanšon je naredne dve decenije proveo na rubu stranke, kao otvorena i relativno poznata ličnost koju su umereni ljudi na čelu držali podalje.
Sa socijalistima se razišao 2008, tri godine nakon što se protivio nacrtu evropskog ustava za koji se plašio da će neoliberalnu ekonomiju ugraditi u zakon EU.
Kada je napustio socijaliste, levica je već bila "u ruševinama", tvrdio je Melanšon. Takav je bio i ostatak Komunističke partije, sa kojom se udružio 2012. i 2017. godine, a koja je ove godine imala svog kandidata.
"Morali smo da počnemo od nule, bez razdvajanja strategije i programa, dok je kod stare levice to bila samo strategija", rekao je Melanšon pre dve godine razmišljajući o svojim naporima da izgradi alternativnu snagu na levici.
"Prekretnica je bila „rastuća ekološka svest mlađih generacija i njihova radikalizacija. Ja sam to usvojio kao nit naše ideološke obnove“, dodao je.
Možemo zaključiti da je Francuska, umesto očekivanog skretanja udesno, otišla ulevo i time sprečila dolazak Nacionalnog saveza na vlast, ali slede teški pregovori o formiranju nove vlasti i politička nestabilnost zbog razjedinjenog parlamenta.
(EUpravo Zato/Bloomberg)