- Voks je izgradio međunarodnu mrežu desnice od Latinske Amerike do Vašingtona, preko fondacije Disenso i Foruma Madrid.
- Stranka je povezala Havijera Mileija, Hosea Antonija Kasta i američki MAGA pokret, uz poruku zajedničkog otpora establišmentu.
- Zahvaljujući toj mreži, Voks se pozicionirao kao važan posrednik u evropskoj krajnjoj desnici i potencijalni partner u vlasti.
Nakon odlaska Viktora Orbana sa vlasti u Mađarskoj, očekuje se da će španska nacionalistička stranka Voks (Vox) imati sve značajniju ulogu u povezivanju evropske krajnje desnice sa političkim saveznicima širom sveta, od Južne Amerike do pokreta MAGA u Vašingtonu.
Za razliku od Orbanovog Fidesa ili Nacionalnog okupljanja Marin le Pen u Francuskoj, koji decenijama oblikuju nacionalnu i evropsku politiku, Voks je relativno nova politička snaga. U španski parlament prvi put je ušao tek 2019. godine.
Ipak, reč je o stranci čiji uticaj ubrzano raste. Prema očekivanjima istraživača javnog mnjenja, Voks bi na predstojećim parlamentarnim izborima u Španiji, zakazanim za 29. novembar, mogao da udvostruči broj poslaničkih mesta i tako postane neizostavan partner u eventualnoj koalicionoj vladi koju bi predvodio lider konzervativne Narodne partije Alberto Nunjes Feiho.
Ukoliko se predizborne prognoze ostvare, Voks bi ulaskom u vladu mogao da dobije međunarodni politički uticaj nesrazmerno veliki u odnosu na svoju snagu unutar Španije. To bi bilo moguće zahvaljujući međunarodnoj mreži koju je stranka poslednjih godina postepeno i prilično diskretno gradila.
Preko fondacije Disenso, sa sedištem u Madridu, Voks je uspostavio veze sa latinoameričkim liderima, među kojima su argentinski predsednik Havijer Milei i čileanski političar Hose Antonio Kast, ali i sa uticajnim predstavnicima pokreta MAGA u Vašingtonu.
Iako se ovi pokreti međusobno razlikuju, povezuje ih zajedničko odbacivanje etabliranog političkog poretka.
"Ovde nije reč o tome da zauzmemo više prostora. Reč je o pokretu", izjavio je za POLITICO u Madridu Horhe Martin Frijas, poslanik Voksa u Evropskom parlamentu i direktor fondacije Disenso.
Prema njegovim rečima, politički saveznici Voksa "suočavaju se sa istim preprekama, istim etiketama i istom željom da budu uništeni. Upravo tako se razvija osećaj zajedništva".
Upravo takva saradnja pomogla je Voksu da se nametne kao pouzdan partner evropske desnice. Lider stranke Santijago Abaskal danas je na čelu Patriots.eu, panevropske političke grupacije koja okuplja Fides, Nacionalno okupljanje, ali i druge stranke krajnje desnice, poput italijanske Lige, belgijskog Flamanskog interesa i portugalske stranke Šega.
Frank Furedi, predsednik briselske organizacije Freedom & Sovereignty Initiative Europe, konzervativnog istraživačkog centra koji je nastao oko tima iz MCC Brussels, ocenjuje da je Voks bio "izuzetno uspešan u stvaranju prostora za sebe kao pokret otvoren za saradnju sa drugim političkim snagama".
Politikolog Giljermo Fernandes Vaskes sa Univerziteta Karlos III u Madridu smatra da je strategija Voksa omogućila stranci da stekne međunarodni uticaj daleko veći od onoga koji bi se mogao očekivati na osnovu njene izborne snage.
"Voks je, u evropskim okvirima krajnje desnice, izborno relativno skromna stranka. Ipak, postao je važno komunikaciono čvorište, most i spona između nove latinoameričke desnice, evropske krajnje desnice i desnice okupljene oko Donalda Trampa", ocenio je on.
Preko Atlantika: Od Argentine i Čilea do Vašingtona
Voks otvoreno ističe interesovanje za Iberoameriku, geografski i kulturni prostor koji obuhvata Španiju, Portugal i zemlje američkog kontinenta u kojima se govore španski i portugalski jezik.
Taj region, koji naziva "kontinentom nade", prema rečima Martin Frijasa, "već je ispred Evrope, uključujući i ekonomski razvoj".
Kao primere navodi Mileijevu politiku deregulacije u Argentini, simbolično predstavljenu motornom testerom, kao i nastojanja Hosea Antonija Kasta da privuče strane investicije u Čile kroz poreske podsticaje i regulatorne promene.
"Desničarski lideri na tom kontinentu pokazuju da je moguće suprotstaviti se politici odustajanja koja je ovde preovladala, odnosno statusu kvo koji održavaju Narodna partija i socijalisti", dodao je Martin Frijas.
Preko fondacije Disenso, osnovane 2020. godine, stranka je izgradila institucionalnu mrežu koja obuhvata konferencije, političke kontakte i programe obuke. Jedan od njenih najvažnijih projekata je Forum Madrid, koji okuplja desničarske stranke, političare i organizacije iz čitave Latinske Amerike.
Voks je tokom proteklih šest godina u fondaciju Disenso usmerio milione evra, obezbedivši joj značajna sredstva za razvoj i održavanje veza sa političkim akterima sa druge strane Atlantika.
Prema oceni politikologa Fernandesa Vaskesa, Voks je prepoznao i uspostavio kontakte sa političarima poput Mileija i Kasta još dok su njihovi pokreti bili relativno mali. Ti rani kontakti vremenom su prerasli u odnose sa liderima koji danas obavljaju najviše državne funkcije ili zauzimaju istaknute položaje u svojim zemljama.
Ova mreža omogućila je Abaskalu i neposredan pristup nekim od najpoznatijih političkih ličnosti regiona, među kojima je i venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado.
Tokom posete Madridu u aprilu, ona se sastala sa liderom Voksa, dok je istovremeno odbila ponudu za susret sa španskim premijerom Pedrom Sančesom.
Martin Frijas uspeh Voksa u izgradnji međunarodne mreže pripisuje tome što stranka nije pokušavala da jednostavno izvozi španski politički model u druge zemlje, kao i sposobnosti da izbegne sukobe oko različitih nacionalnih interesa.
Kao primer naveo je podršku Argentine trgovinskom sporazumu EU i Merkosura, kojem se Voks protivi.
"Svaka zemlja i svaki lider primenjuju sopstvena pravila kako bi zaštitili nacionalne interese, koji u pojedinim slučajevima mogu biti suprotni našim. To je sasvim logično. Svi mi igramo istu igru", objasnio je on.
Za Voks je Latinska Amerika samo deo šire međunarodne mreže, koja uključuje i Vašington.
Martin Frijas je poruke svoje stranke neposredno prenosio američkom konzervativnom političkom establišmentu. Godine 2024. učestvovao je na konferenciji Conservative Political Action Conference (CPAC) u Vašingtonu, zajedno sa Abaskalom, a govorio je i na skupovima koje je organizovala konzervativna fondacija Heritage, uključujući Bezbednosni forum u Majamiju 2026. godine.
Prema rečima Franka Furedija, najistaknutiji članovi Voksa pokazuju nivo interesovanja za Latinsku Ameriku kakav se retko sreće među njihovim evropskim saveznicima sa krajnje desnice.
Kako je objasnio, cilj stranke nije samo uspostavljanje političkih saveza već i negovanje "dinamičnije savremene hispanske kulture".
Balazs Orban, jedan od vodećih ljudi mađarskog MCC-a, izjavio je za POLITICO da je Voks uspeo da izgradi transatlantsku "povezanost" zahvaljujući sofisticiranom pristupu i članovima koji govore i engleski i španski jezik.
Povratak u Brisel: Ko će preuzeti politički uticaj Viktora Orbana?
Voksu je poznavanje jezika i razumevanje različitih nacionalnih identiteta nesumnjivo donelo prednost i u Briselu.
Stranka je, kako se navodi, izvukla pouke iz grešaka drugih političkih aktera, uključujući francusko Nacionalno okupljanje Marin le Pen. Jedan od razloga za slabije veze te stranke sa širom evropskom desnicom, prema pojedinim ocenama, jeste i to što njeni članovi nisu bili spremni da se služe drugim jezicima osim francuskog.
"Možda govore engleski, ali odbijaju da ga koriste. Kod Voksa ne postoji takva potreba da se insistira na španskom jeziku i naglašava ponos zbog njegovog korišćenja. Mnogo su opušteniji po tom pitanju", rekao je Furedi.
Fernandes Vaskes smatra da je upravo takav pristup pomogao Voksu da se pozicionira kao posrednik unutar evropske desnice. Zbog toga druge stranke Abaskala vide kao prihvatljivog kandidata za vođstvo Patriots grupe, koji može da uskladi suprotstavljene ambicije Marin le Pen i Viktora Orbana.
Nakon Orbanovog odlaska sa vlasti, sve više političkih aktera nastoji da preuzme uticaj koji je nekada imao mađarski premijer.
"Fides očigledno želi da zadrži svoju relevantnost i autoritet. Italijani, posebno stranka Braća Italije, takođe su veoma zainteresovani za to, jer Đorđa Meloni želi da bude viđena kao neko ko bi mogao da zauzme poziciju koju je Orban svojevremeno imao", ocenio je Furedi.
Ipak, kako dodaje, Voks se izdvaja zahvaljujući već učvršćenoj ulozi nepristrasnog posrednika unutar političkog saveza i međunarodnog sagovornika.
Martin Frijas odbacio je tvrdnje da njegova stranka samo čeka priliku da preuzme političko nasleđe Fidesa.
Umesto toga, kako je objasnio, cilj je ujedinjavanje ideološki bliskih stranaka u suprotstavljanju institucijama poput Evropske komisije, za koju tvrdi da podriva Evropsku uniju, politički projekat koji, uprkos kritikama, smatra „dobrom idejom".
Predsednik francuskog Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela izjavio je ranije ove godine da njegova stranka takođe ne želi izlazak iz Evropske unije, već njenu transformaciju iznutra, odnosno da želi da "promeni sve, a da ništa ne uništi".
Slično Martin Frijasu, i Balazs Orban odbacio je ideju da dolazi do jednostavne smene na čelu evropske krajnje desnice. Umesto toga, govorio je o počecima šireg saveza, u kojem će važnu ulogu imati i nekadašnji mađarski premijer i njegova stranka.
"Viktor Orban je uvek imao veoma važnu ulogu u patriotskom pokretu. On je jedan od njegovih osnivača i vodećih idejnih figura", rekao je Balazs Orban.
Dodao je da Fides, sada kada više nije na vlasti, "ima više vremena da se posveti radu u Briselu i ubrza određene procese".
Martin Frijas izrazio je optimizam u pogledu toga šta bi predstojeći izbori u Španiji mogli da znače za širu političku strategiju Voksa u Evropi.
"Promene vlasti u evropskim zemljama mogu da dovedu do promena u Evropskom savetu", rekao je on, iznoseći viziju Evropske unije sastavljene od suverenih država koje samostalno štite svoje interese, ali sarađuju onda kada im se ciljevi poklapaju.
"Postoji prilika da se ispravi sve što ne funkcioniše i da se građanima ponovo vrati poverenje u institucije", dodao je.
Prema njegovim rečima, takva promena već se nazire i u Evropskom parlamentu, gde Evropska narodna partija desnog centra sve češće „nema drugog izbora" osim da sarađuje sa Patriots grupom.
"Oni to ne rade iz principa. Rade zato što se plaše birača", zaključio je Martin Frijas.
(EUpravo zato)