Evropski političari izvukli su važnu pouku iz ubedljivog poraza republikanaca Donalda Trampa na međuizborima u Sjedinjenim Američkim Državama: nezadovoljstvo birača zbog rasta troškova života može skupo da košta svaku vlast.
Bes zbog sve skupljeg života, koji je pomogao Trampu da se vrati u Belu kuću, sada se okrenuo protiv njega. A predstojeći izbori u velikim državama Evropske unije, među kojima su Španija, Italija, Francuska, Grčka i Poljska, pokazuju da bi američko iskustvo moglo da bude upozorenje i evropskim liderima.
Rast cena i sve nedostupnije stanovanje mogli bi da predstavljaju ozbiljan problem za italijansku premijerku Đorđu Meloni, koja se već suočila sa talasima protesta zbog poskupljenja goriva.
Poraz republikanaca u SAD pokazuje šta se događa kada desničarski populistički lideri dođu na vlast, a zatim ne ispune obećanja na osnovu kojih su osvojili podršku građana, ocenila je Irene Tinagli, italijanska poslanica Evropskog parlamenta iz opozicione Demokratske partije.
"Tramp je obećavao da će smanjiti troškove života. Kritikujući prethodnu administraciju, za visoku inflaciju okrivljavao je svoje prethodnike. Obećavao je i povratak kvalitetnih radnih mesta. Ništa od toga se nije dogodilo", rekla je Tinagli.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, ekonomska pitanja nalaze se u središtu interesovanja birača, kaže Matje Galard, direktor istraživanja u agenciji Ipsos.
Rast cena otvara vrata desnici u Španiji
U Španiji je pitanje životnog standarda već jedna od ključnih tema predizborne kampanje uoči izbora zakazanih za 29. novembar.
Većina istraživanja javnog mnjenja predviđa da bi krajnje desna stranka Voks mogla da osvoji dovoljno mandata da prvi put uđe u vladu, kao koalicioni partner konzervativne Narodne partije.
Voks optužuje socijalističkog premijera Pedra Sančeza da nije uspeo da obezbedi građanima zadovoljenje osnovnih životnih potreba.
Bez obzira na političku orijentaciju, stranke na vlasti postale su ranjive zbog nezadovoljstva birača, smatra Galard.
"Kada krajnje desne ili radikalno desne stranke dođu na vlast, suočavaju se sa istim okolnostima i problemima kao i tradicionalne političke partije", objašnjava on.
Kao primere navodi ovogodišnji poraz mađarskog premijera Viktora Orbana i značajan pad podrške krajnje desničarskim Švedskim demokratama.
Marin Le Pen koristi nezadovoljstvo građana
Za političke snage koje žele da preuzmu vlast, poput Marin Le Pen i njene krajnje desne stranke Nacionalno okupljanje, nezadovoljstvo građana predstavlja priliku za politički proboj.
"Troškovi života biće glavna tema predizborne kampanje", izjavio je Aleksandar Lube, poslanik Nacionalnog okupljanja i jedan od glavnih kreatora ekonomskog programa Marin Le Pen.
On smatra da njegova stranka ima prednost jer je već dugo prepoznata po tome što pitanje životnog standarda stavlja u prvi plan.
"Naša prednost je u tome što smo dosledni kada je reč o ovom pitanju. Slično je kao sa imigracijom, građani nas već povezuju sa tim temama", rekao je Lube.
Marin Le Pen, koja prema aktuelnim istraživanjima javnog mnjenja prednjači uoči predsedničkih izbora narednog proleća, već dugo gradi svoju političku platformu oko borbe protiv rasta troškova života. Istovremeno koristi ekonomske i budžetske probleme sa kojima se suočava aktuelna francuska vlast.
Na svom prvom predizbornom skupu pitanje pristupačnog stanovanja postavila je među prioritete, dok je dodatno pojačala obećanja da će zaštititi penzionere od najavljenih budžetskih ušteda.
Iskusna političarka krajnje desnice zalaže se i za smanjenje poreza na energente, ne obazirući se previše na kritike da bi takve mere bile preskupe za državni budžet.
Na nedavnom partijskom kongresu Le Pen je pokušala da pošalje poruku promene i nade. Čak je za predizborni slogan preuzela izraz „Renesansa", koji je ranije koristio njen politički protivnik, predsednik Emanuel Makron.
"Pozitivan ton bio je nameran. U zemlji vlada osećaj beznađa. Moramo ljudima da ponudimo malo nade, viziju i pravac u kojem treba da idemo", objasnio je Lube.
Mladi sve nezadovoljniji, centristi bez odgovora
Protestni pokreti koji su poslednjih meseci zahvatili Španiju, Francusku, Italiju, a u nešto manjoj meri i Nemačku, u velikoj meri usmereni su na nezadovoljstvo zbog rasta troškova života, posebno među mladima.
Takva atmosfera podseća na situaciju u SAD, gde su istraživanja pokazala da veliki broj mladih Amerikanaca smatra da se njihov ekonomski položaj pogoršava i da se zemlja kreće u pogrešnom smeru.
"Rasprava o tome koliko je život postao skup u SAD u velikoj meri prati klasne podele", rekla je Peni Nas, potpredsednica transatlantskog tink-tenka Nemački Maršalov fond.
"Ako ste Amerikanac sa nižim primanjima, a energenti čine značajan deo vašeg kućnog budžeta, sadašnje okolnosti mnogo teže pogađaju vaše domaćinstvo", objasnila je ona.
Prema njenim rečima, sličnosti postoje i u Evropi. Kao primer navela je studentske proteste u Francuskoj, koji su počeli u relativno siromašnim predgrađima velikih gradova.
Za sada centristički političari teško pronalaze način da biračima ponude uverljiv odgovor na ova pitanja.
Glavni protivkandidat Marin Le Pen iz centrističkog bloka, bivši premijer Eduar Filip, nije uspeo da ostvari značajniji politički zamah sa programom koji se zasniva na ekonomskom realizmu.
Ni nemački konzervativci nisu pošteđeni
U Nemačkoj se sa sličnim problemima suočavaju i konzervativni demohrišćani kancelara Fridriha Merca. Posle niza izbornih poraza, njihova podrška je pod pritiskom, dok su u istočnim pokrajinama gubili od krajnje desnice, a u Berlinu od radikalne levice.
"Ovi izbori pokazuju da ne možete da pridobijete građane i njihovo poverenje ako pokušavate da se suprotstavite populizmu tako što branite postojeće stanje", rekla je Sigrid Fris, 32-godišnja poslanica Evropskog parlamenta iz danske Socijalno-liberalne partije.
"Oni koji su dobili ovu političku bitku jesu mladi, progresivne snage i oni koji zaista predstavljaju promenu", zaključila je ona.
(EUpravo zato)
