- Demokrate su osvojile većinu u oba doma Kongresa i mogu da pokrenu novi postupak opoziva Donalda Trampa, ali za smenu im treba 67 glasova u Senatu.
- Predstavnički dom može da izglasa opoziv prostom većinom, dok Senat odlučuje o krivici i smeni, što bez podrške republikanaca ostaje najveća prepreka.
- Ako Senat ne obezbedi potrebnu većinu, Tramp ostaje predsednik; demokrate paralelno mogu da pokreću istrage o njegovoj administraciji.
Demokrate su nakon velike pobede na američkim izborima osvojile većinu u oba doma Kongresa, čime su dobile mogućnost da pokrenu novi postupak opoziva predsednika Donalda Trampa.
Međutim, iako mogu da izglasaju opoziv, za njegovu stvarnu smenu biće im potrebno znatno više glasova nego što je potrebno za većinu u Senatu.
Tramp je već dva puta bio opozvan tokom prvog predsedničkog mandata, ali ga je Senat oba puta oslobodio optužbi. Novi postupak bi bio treći u njegovoj političkoj karijeri, a demokrate već razmatraju pokretanje istraga o njegovoj administraciji.
Kako demokrate mogu da opozovu Trampa?
Američki ustav predviđa da predsednik može biti opozvan zbog izdaje, podmićivanja ili drugih teških krivičnih dela i povreda dužnosti. Postupak počinje u Predstavničkom domu, gde je za izglasavanje opoziva dovoljna natpolovična većina glasova.
Budući da su demokrate osvojile većinu u Predstavničkom domu, moći će da izglasaju opoziv bez podrške republikanaca, pod uslovom da njihovi predstavnici budu jedinstveni. Međutim, nova većina preuzima dužnost tek 3. januara 2027. godine, tako da pre toga ne može samostalno da pokrene i izglasa postupak.
Važno je razumeti da opoziv u američkom političkom sistemu ne znači automatsku smenu predsednika. Izglasavanjem opoziva Predstavnički dom zapravo podiže formalne optužbe protiv predsednika, o kojima potom odlučuje Senat.
Za Trampovu smenu je potrebno 67 senatora
Senat odlučuje da li će predsednik biti proglašen krivim i smenjen sa funkcije, a za takvu odluku potrebna je dvotrećinska većina senatora koji učestvuju u glasanju. Ako je prisutno svih 100 senatora, potrebno je najmanje 67 glasova.
Demokrate su osvojile većinu u Senatu, ali nemaju potrebnu dvotrećinsku većinu. Zato bi za Trampovu smenu morale da pridobiju i značajan broj republikanskih senatora, što predstavlja najveću prepreku njegovom uklanjanju sa funkcije.
Ako Senat ne prikupi potreban broj glasova, Tramp ostaje predsednik i nastavlja da obavlja dužnost. Upravo to se dogodilo nakon oba prethodna postupka opoziva.
Ako bi Senat ipak proglasio Trampa krivim, on bi odmah izgubio predsedničku funkciju. Na njegovo mesto došao bi potpredsednik Džej Di Vens, koji bi postao predsednik SAD i mogao da nastavi veliki deo Trampove politike do isteka mandata, 20. januara 2029. godine.
Hoće li demokrate zaista pokušati da smene Trampa?
Demokratska stranka je podeljena oko pitanja da li bi trebalo ponovo pokušati da se Tramp opozove. Deo predstavnika smatra da postoje ozbiljni razlozi za pokretanje postupka, dok drugi upozoravaju da bi on, bez dovoljne podrške u Senatu, bio politički beskoristan.
Demokratski kongresmen, Džejmi Raskin, izjavio je da je Tramp tokom drugog mandata počinio brojne povrede koje bi mogle da predstavljaju osnov za opoziv. Posebno je istakao predsednikovo preuzimanje ovlašćenja koja prema Ustavu pripadaju Kongresu.
S druge strane, bivši gradonačelnik Čikaga, Ram Emanuel, upozorio je da novi pokušaj opoziva ne bi doveo do smene predsednika, već do još jednog političkog sukoba. Demokratska senatorka Tami Dakvort je takođe pozvala stranku da se umesto toga usredsredi na svakodnevne probleme Amerikanaca.
Lider demokrata u Predstavničkom domu, Hakim Džefris, za sada nije isključio mogućnost opoziva, ali nije ni najavio pokretanje postupka. Poručio je da će demokrate slediti činjenice, primenjivati zakon i postupati u skladu sa Ustavom.
Trampa čekaju i kongresne istrage
Čak i ako se ne odluče za opoziv, demokrate sada imaju znatno veće mogućnosti da nadziru Trampovu administraciju. Mogu da pokreću kongresne istrage, sazivaju saslušanja, zahtevaju dokumentaciju i pozivaju visoke zvaničnike da svedoče.
Prema ranijim izveštajima Rojtersa, demokrate su još pre izbora pripremale planove za istrage o Trampovoj administraciji, njegovoj porodici i poslovnim interesima. Među mogućim temama su korupcija, sukobi interesa, postupanje prema političkim protivnicima i korišćenje predsedničkih ovlašćenja.
Tramp je prvi put opozvan u decembru 2019. godine zbog vršenja pritiska na Ukrajinu da istraži Džoa Bajdena i ometanja kongresne istrage. Drugi put opozvan je u januaru 2021. godine, nakon što su njegove pristalice napale Kapitol, ali je Senat oba puta odbio da ga proglasi krivim.
Tramp je jedini američki predsednik protiv kojeg je Predstavnički dom dva puta izglasao opoziv. Ako demokrate pokrenu i treći postupak, prvi put u američkoj istoriji isti predsednik biće opozvan tri puta.
(EUpravo zato/Index.hr)
