- Evropski političari priželjkuju dobar rezultat demokrata na međuizborima u SAD, ali analitičari upozoravaju da to ne mora da popravi odnose sa Vašingtonom
Ako demokrate ostvare dobar rezultat na današnjim međuizborima za američki Kongres, mnogi evropski političari mogli bi da budu zadovoljni.
Ipak, takav ishod ne mora nužno da poboljša odnose između Evrope i SAD. Naprotiv, pojedine iskusne diplomate upozoravaju da bi predsednik Donald Tramp, suočen sa protivljenjem Kongresa, mogao dodatno da pojača pritisak na evropske saveznike, piše Politiko.
Prema nedavnom istraživanju sprovedenom širom Evropske unije, 58 odsto ispitanika priželjkuje pobedu demokrata, dok 18 odsto podržava Trampove republikance. Međutim, analitičari upozoravaju da bi demokratska većina u Kongresu mogla da dovede do novih sukoba između Vašingtona i Brisela.
"Pogrešno je očekivati bolje odnose sa Amerikom"
Volfgang Išinger, iskusni nemački diplomata i bivši predsednik Minhenske bezbednosne konferencije, smatra da Evropljani ne bi trebalo da očekuju smirivanje tenzija sa Vašingtonom.
"Bila bi greška kada bi Evropljani pretpostavili da će transatlantski odnosi postati topliji. Pretpostavljam da će se dogoditi upravo suprotno", rekao je Išinger.
Upozorio je i da bi evropski političari trebalo da izbegavaju da javno slave eventualni poraz republikanaca jer bi to moglo dodatno da pogorša odnose sa Belom kućom.
Evropskim liderima savetuje uzdržanost kako administraciji Donalda Trampa ne bi dali dodatni povod za sukob.
"Trampu nije potreban razlog da napadne Evropu"
Natali Toči, bivša savetnica dvojice visokih predstavnika EU za spoljnu politiku, nije uverena da bi evropska uzdržanost bilo šta promenila.
"Zapravo, ne mislim da su Trampu potrebni bilo kakvi razlozi ili izgovori da se obruši na Evropu", rekla je Toči.
Poraz republikanaca bi mogao da ohrabri evropske liberalne i centrističke stranke, koje su već pozdravile izborne poraze Viktora Orbana u Mađarskoj i Aleksandra Vučića u Srbiji.
Ipak, Toči upozorava da bi bilo preuranjeno zaključiti da je populizam izgubio snagu. Marin Le Pen i dalje ima veliku podršku u Francuskoj, dok je nemačka stranka Alternativa za Nemačku poslednjih godina ostvarila značajan rast.
Tramp bi mogao još više da pojača pritisak na Evropu
Išinger smatra da bi pobeda demokrata mogla da ograniči Trampovu slobodu delovanja u unutrašnjoj politici, ali ne nužno i u spoljnoj politici.
Ukoliko demokrate preuzmu kontrolu nad Kongresom, mogle bi da pokrenu istrage protiv predsednika, članova njegove administracije i osoba povezanih sa njegovim poslovanjem. Moguće je i novo organizovanja opoziva.
Međutim, upravo bi takve prepreke, upozorava nemački diplomata, mogle da ga podstaknu da se još više usredsredi na spoljnu politiku i trgovinu, oblasti u kojima predsednik ima široka ovlašćenja.
"Moramo da se pripremimo ne za skladnije transatlantske odnose, već za više sukoba i još više Trampovih zahteva prema Evropi", rekao je Išinger.
Demokrate bi pomagale Ukrajini, ali bi Tramp i dalje donosio odluke
Slično mišljenje deli i Kurt Voker, bivši američki ambasador pri NATO-u. Smatra da čak ni demokratska većina u oba doma Kongresa ne bi automatski promenila spoljnu politiku Trampove administracije.
"Ne očekujte velike promene od Trampove administracije. Kongres će pokretati istrage", rekao je Voker.
Prema njegovim rečima, predmet istraga mogli bi da budu Tramp i njegova porodica, njihovi poslovni interesi, Stiv Vitkof, Džared Kušner, Ilon Mask, ministar odbrane Pit Hegset i direktor FBI-ja Kaš Patel.
Voker smatra da bi demokrate bile znatno spremnije da pomognu Ukrajini i ojačaju NATO, ali upozorava da Kongres ne može jednostavno da naredi predsedniku kako da vodi spoljnu politiku.
"Demokrate će mnogo snažnije podržavati Ukrajinu i NATO, ali ne mogu da narede Trampu šta da radi", rekao je on.
Tramp bi mogao da blokira trošenje novca koji odobri Kongres
Voker upozorava i na mogućnost da Tramp nastavi da osporava trošenje sredstava koja je odobrio Kongres.
Reč je o spornoj pravnoj praksi u kojoj administracija pokušava da zadrži ili povuče već odobren novac, pozivajući se na postupke koji mogu da završe pred sudom.
Prema Vokerovoj proceni, Tramp bi mogao da nastavi da odlaže sprovođenje pojedinih odluka i vodi pravne sporove kako bi zadržao što veću kontrolu nad državnom politikom.
Kada je reč o NATO-u i mogućem smanjenju američkog vojnog prisustva u Evropi, Voker smatra da bi Tramp ipak mogao da bude oprezniji zbog mogućih negativnih reakcija američke javnosti.
Neizvesna ostaje i njegova politika prema Iranu, uključujući mogućnost novih vojnih operacija ili prepuštanja dela odgovornosti za krizu Evropi i azijskim državama.
Evropa mora da prihvati da se Amerika promenila
Bronven Medoks, direktorka britanskog instituta Četam haus, smatra da Evropa ne bi trebalo da očekuje velike promene bez obzira na ishod današnjih izbora.
Prema njenim rečima, evropski lideri trebalo bi više da se posvete razumevanju dugoročnih promena u američkoj politici, umesto da očekuju povratak nekadašnjim odnosima.
"Američki birači su dva puta izabrali Trampa, a čak i ako mu sada okrenu leđa, ti izbori pokazuju da su sve više usmereni na sopstvenu zemlju", rekla je Medoksova.
Smatra da Evropa još nije u potpunosti shvatila u kojoj meri su pokret MAGA i promene unutar američkih političkih stranaka izmenili američku politiku.
"Mislim da Amerika više ne vidi sebe u Evropi na način na koji je to nekada činila. Meni je ta poruka već dugo jasna", rekla je Medoksova.
Šta se danas odlučuje na američkim izborima?
Amerikanci danas biraju novi saziv Predstavničkog doma i deo članova Senata. Republikanci trenutno imaju većinu u oba doma Kongresa, ali ankete ukazuju na mogućnost da demokrate preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
Trka za Senat je neizvesnija, a ishod izbora odrediće koliko će Tramp imati slobode u sprovođenju svoje politike tokom poslednje dve godine predsedničkog mandata.
Demokratska većina mogla bi da pokreće parlamentarne istrage, ograniči pojedine budžetske odluke i otežava potvrđivanje predsednikovih kandidata za važne državne funkcije.
Međutim, Tramp bi i dalje zadržao pravo veta na zakone, kao i značajna izvršna ovlašćenja u oblastima spoljne politike, trgovine i nacionalne bezbednosti.
(EUpravo zato/Index.hr)
