Tokom proteklih 22 meseca, američki predsednik više puta je iznenadio evropske partnere naglim zaokretima u politici prema Ukrajini, uvođenjem carina saveznicima i pretnjama da bi Sjedinjene Američke Države mogle da preuzmu Grenland.
Uoči izbora zakazanih za 3. novembar, sve je više naznaka da bi američki birači mogli da kazne Republikansku stranku i omoguće demokratama da preuzmu kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa, piše agencija Hina, prenosi Index.hr.
Ipak, iako se u Evropi nadaju da bi novi saziv Kongresa mogao da ograniči Trampovu moć, zvaničnici Evropske unije i NATO-a sumnjaju da bi eventualni težak poraz republikanaca naterao predsednika da promeni ponašanje na međunarodnoj sceni.
"Ne očekujemo da će se njegova nepredvidivost promeniti", izjavio je jedan visoki evropski diplomata.
EU ne očekuje veći angažman SAD u podršci Ukrajini
Evropska unija zasad ne želi javno da iznosi procene o mogućim posledicama američkih izbora.
"Nećemo komentarisati izbore, bilo u EU bilo u drugim zemljama. Sačekajmo da se održe, pa ćemo videti kako će se situacija dalje razvijati", izjavila je portparolka Evropske komisije Paula Pinho.
Evropski zvaničnici navode i da američki međuizbori nisu među glavnim temama njihovih međusobnih razgovora. Za to, kako objašnjava jedan visoki diplomata EU, postoje najmanje tri razloga: teško je predvideti izborni rezultat, evropske zemlje ne žele da polažu prevelike nade u promenu američke politike, a nije izvesno ni koliko bi pobeda demokrata zaista uticala na spoljnu politiku Vašingtona.
Uoči izbora Tramp je ponovo izazvao zabrinutost u Evropi kritikama na račun Ukrajine i potezima koje mnogi tumače kao popuštanje Rusiji.
Pobeda demokrata mogla bi da ojača glasove u Kongresu koji se zalažu za snažniju podršku Kijevu. Međutim, u Briselu ne očekuju da bi to automatski dovelo do povećanja američke pomoći Ukrajini.
Samo četvrtina Amerikanaca podržava ukidanje svih carina prema EU
Evropski zvaničnici trenutno su pre svega usredsređeni na pronalaženje oko 70 milijardi evra koji nedostaju u ukrajinskom budžetu za narednu godinu.
Iako od partnera poput Velike Britanije, Kanade i Japana traže da povećaju svoju pomoć, evropske zemlje ne računaju na to da će se SAD ponovo značajnije uključiti u finansiranje Ukrajine.
Sličan oprez vlada i kada je reč o mogućem ukidanju carina koje je Tramp uveo evropskim zemljama.
Diplomate podsećaju da je i administraciji demokratskog predsednika Džoa Bajdena bilo potrebno nekoliko meseci da, nakon Trampovog prvog mandata, ukine carine na evropski čelik. Čak su i tada određena ograničenja ostala na snazi.
Prema nedavnom istraživanju američkog Saveta za spoljne odnose (CFR), svega četvrtina Amerikanaca podržava potpuno ukidanje carina na robu iz Evropske unije.
Ni u NATO-u ne očekuju da bi promena odnosa snaga u Kongresu sama po sebi donela veliki zaokret u američkoj politici prema Evropi.
Tramp bi mogao da pojača pritisak na međunarodnoj sceni
Evropski saveznici sa zabrinutošću čekaju rezultate analize američkog Ministarstva odbrane o rasporedu američkih vojnih snaga u Evropi, čije se objavljivanje očekuje u decembru.
U evropskim prestonicama preovladava očekivanje da bi Vašington mogao da smanji broj svojih vojnika na evropskom kontinentu. Ipak, zvaničnici se nadaju da smanjenje neće biti preveliko.
Diplomate NATO-a ne veruju da će ishod međuizbora bitnije uticati na tu procenu.
Eventualna promena odnosa snaga u Kongresu mogla bi da dovede do otvorenije podrške američkih zakonodavaca NATO-u. Međutim, evropske zemlje već rade na tome da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu odbranu.
"Bez obzira na ishod izbora, nastavićemo tim putem", poručio je jedan evropski diplomata.
U Evropi, međutim, postoji i bojazan da bi posledice izbora mogle da budu suprotne od očekivanih.
Ako republikanci zadrže većinu u Kongresu, Tramp bi to mogao da protumači kao potvrdu svoje politike i dodatni podsticaj za nastavak dosadašnjeg kursa. Ukoliko republikanci izgube većinu, postoji mogućnost da predsednik pokuša da skrene pažnju javnosti sa problema u zemlji pojačavanjem aktivnosti i izazivanjem novih tenzija u inostranstvu.
"Tramp ne podnosi da nije u centru pažnje"
Brus Stouks iz istraživačkog centra German Marshall Fund (GMF) podseća da američki predsednici, kada se suoče sa ozbiljnim problemima na unutrašnjem planu, ponekad veći značaj pridaju međunarodnoj politici.
Takav scenario, ocenjuje on, mogao bi da se ponovi i u slučaju Trampa. Mogućnosti za dodatno zaoštravanje odnosa sa Evropom uključuju različite poteze Bele kuće, od eskalacije sukoba na Bliskom istoku do promena u pristupu ratu u Ukrajini.
"Tramp je pokazao da teško podnosi situacije u kojima nije u centru pažnje", rekao je Stouks.
Prema njegovim rečima, ako predsednik proceni da mora više da se angažuje na svetskoj sceni kako bi ponovo privukao pažnju javnosti, to bi moglo da se dogodi, bez obzira na to da li bi takvi potezi imali pozitivne ili negativne posledice.
(EUpravo zato)
