Ove i naredne godine tehnički je moguć veliki napredak u procesu proširenja, a da li će on biti realizovan zavisiće od političkih odluka država članica, rekla je komesarka za proširenje Marta Kos.
"Možemo mnogo da uradimo, možemo da otvorimo sve pregovaračke klastere sa Albanijom ove godine, u mogućnosti smo da otvorimo sve klastere sa Ukrajinom i Moldavijom ove godine, što se tiče tehničkog dela posla, što podrazumeva skrining i slanje izveštaja o tome Savetu, a onda države članice treba da donesu odluku", rekla je Kos u intervjuu za European Newsroom, koji prenosi Index.
Za svaki korak u procesu proširenja potreban je konsenzus svih država članica, odnosno za svaku zemlju kandidata u procesu pristupanja potrebno je 150 jednoglasnih odluka.
Slovenska komesarka za proširenje Marta Kos ističe da su geopolitičke promene unele novu dinamiku u proces proširenja, koji sada, za razliku od prethodnih talasa proširenja EU, ima i bezbednosnu dimenziju. Ona smatra da je ulazak nekoliko zemalja kandidata moguć do 2030. godine.
O zemljama regiona
Za Crnu Goru, koja je otvorila sva poglavlja, a neka zatvorila, kaže da je moguće završiti pregovore do kraja 2026. godine, ostavljajući dve do tri godine za potpisivanje i ratifikaciju sporazuma o pristupanju.
Albanska vlada ima ambiciju da završi pregovore do kraja 2027. godine, "a Komisija to podržava", kako bi i ona ušla 2030. godine.
"Mislim da je to veoma realna perspektiva i za Moldaviju i Ukrajinu. Kada govorimo o Ukrajini, smatramo da je proširenje politički deo bezbednosnih garancija. U ovom trenutku Ukrajina i Moldavija ne mogu da postanu članice NATO-a, a članstvo u EU bi moglo da bude jaka politička grana bezbednosnih garancija", rekla je Kos.
Što se tiče Srbije, Kos kaže da očekuje da nova vlada bude proevropska i reformska.
"Srbiju treba vratiti na evropski kolosek i Evropska komisija je spremna da učini sve da se to dogodi", rekla je ona i najavila da će do kraja meseca posetiti Beograd.
Ona je istakla i da EU traži od Srbije vladavinu prava, borbu protiv korupcije, javne nabavke.
Severna Makedonija je bila među prvim zemljama bivše Jugoslavije koja je krenula putem evropskih integracija, ali je, zbog unutrašnjih problema, a još više zbog blokada od strane susednih država članica, još na početku.
Što se tiče Bosne i Hercegovine, Kos kaže da "pokušavaju da ubede entitete u BiH da urade ono što je najbolje za celu državu".
"Verovatno bih bila najsrećnija osoba na svetu da Bosna i Hercegovina počne pregovore. Oni to zaslužuju, ali, nažalost, neki političari rade protiv toga", rekla je ona.
Ona je dodala da BiH još nije implementirala ono što je neophodno da bi mogla da koristi sredstva iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
Upozorila je da bi BiH mogla ostati bez sredstava namenjenih za nju, a to je milijardu evra, ako ne usvoji program reformi, ne imenuje glavnog pregovarača itd.
"Ako u određenom roku ne ispune ono što je dogovoreno, verovatno će dobiti neko produženje roka za sprovođenje reformi. U najgorem slučaju, a nadamo se da do toga neće doći, neće biti plaćanja i taj novac bi mogle da koriste druge zemlje", rekla je ona.
Komesarka je istakla i da se Evropska unija prvi put u istoriji suočava sa "spoljnim, remetilačkim silama koje bi htele da proces proširenja propadne, a te snage ne dolaze samo sa istoka", rekla je, ne precizirajući ko su.
(EUpravo zato)