![props.documentData.Authors[0].AdditionalInfo](https://staticeupravozato.mondo.rs/api/v3/images/5009?ts=2024-11-20T15:34:33)
Nakon praznične pauze, nova 2025. godina je počela diskusijom o proširenju u Evropskom parlamentu. Nova komesarka za proširenje EU, Marta Kos, započela je svoj mandat sa jasnom ambicijom da proširenje ne ostane samo "prazna priča".
U obraćanju Evropskom parlamentu, istakla je da su okolnosti proširenja danas drugačije nego pre pet godina i izrazila optimizam da bi do kraja ovog mandata, do 2029. godine, jedna, dve ili čak tri države mogle postati članice EU. U dosadašnjim govorima, uvek se isticala jedna, maksimalno dve države. Vidimo da se taj cilj polako menja proširujući, dakle, listu i na tri potencijalne članice. Nema sumnje da među te tri zemlje komesarka Kos ima u vidu i Srbiju, kao državu koja pregovara za članstvo već više od deset godina.
Uprkos evidentnoj težnji da "pogura" proširenje i iskoristi trenutni momentum, komesarka Kos je upozorila da ne može biti "geopolitičkog popusta" (en. geopolitical discount) u procesu. S obzirom na to da je pomenuti momentum nastao usled izbijanja rata u Ukrajini, a i dalje u velikoj meri predstavlja pogon politici proširenja, pokušala je da reflektuje stav mnogih članica kako geopolitički razlozi neće biti dovoljni da bi se postalo članica. U suprotnom, kako sama kaže, "svih deset kandidata bi pristupilo Uniji već danas".
U kontekstu Srbije, to će značiti da će spoljna politika ostati samo jedan od tri ključna stuba, uz razvoj vladavine prava kao drugi i normalizacija odnosa sa Prištinom kao treći. Ipak, bitno je naglasiti da je komesarka ukazala na nešto na šta pojedini delovi civilnog društva dugo upozoravaju – iluzorno je, a možda i kontraproduktivno, tražiti da se preko noći Srbija usaglasi sa spoljnom politikom. S tim u vidu, ističe se potreba da se pokaže određeno razumevanje smatrajući kako je realnija opcija da se očekuje postepeno usaglašavanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom.
Sa takvim okvirom u vidu, Kos je najavila otvaranje jednog ili dva pregovaračka klastera sa Ukrajinom i Moldavijom, kao i intenziviranje pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana kroz otvaranje većeg broja klastera i dalje zatvaranje poglavlja sa Crnom Gorom. Poseban značaj pridaje intenzivnijem dijalogu i ubrzanju procesa kroz organizovanje čak deset međuvladinih konferencija tokom tekućeg semestra. Prema njenim rečima, tek otpočeto predsedavanje Poljske, kao države koja snažno podržava proširenje kako ka istoku Evrope, tako i ka jugoistoku odnosno nama, predstavlja jedinstvenu priliku "da se ostvari veći sveukupni napredak u odnosu na sav dosadašnji razvoj događaja u proteklih deset godina".
Iako komesari često imaju "ohrabrujuće" izjave, ovakva izjava nije svakidašnja.
Poseta Crnoj Gori
Kao prvi korak ka ostvarenju ove vizije, komesarka Kos će ove nedelje posetiti Crnu Goru. Njena poseta dolazi kao znak podrške državi koja najviše prednjači u regionu, ali i podsećanje na obavezu sprovođenja svih preostalih reformi kako bi se ostvarilo članstvo.
Istovremeno, njenom posetom se adresira bojazan da bi partijski sukobi mogli da stanu na put reformskim procesima u zemlji. Stoga je komesarka Kos insistirala na uspostavljanju konsenzusa između svih partija o nužnosti saradnje kada se radi o evropskim integracijama, kako bi Crna Gora zaista ostvarila svoj cilj da okonča sve reforme do kraja 2026. godine. Ovo je značajno imajući u vidu političke tenzije koje su se usplamsale nakon tragičnog događaja na Cetinju.
Naredna poseta za koju se zna je Albaniji, državi koja je zacrtala 2027. godinu kao godinu kada će okončati pregovore. Ovo je poruka Srbiji i ostalim kandidatima da treba da slede primer ove dve države, kako bi i njihove interne datume Evropska komisija podržala.
Zna se da je Srbija, prateći njihov primer, izabrala 2026. godinu kao krajnju godinu. Ovo je svakako bila iznenadna i pomalo iznenađujuća odluka, imajući u vidu da su i Reformska agenda Srbije i Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA) sadržali planove aktivnosti čak do 2027. godine. Sada, kada je promenjen strateški cilj na 2026. godinu, to će podrazumevati da pomenuti strateški dokumenti moraju biti prilagođeni, a zakoni usvajani i efektivno implementirani.
Zato je i komesarka Kos posebno naglasila kako će pažljivo pratiti tempo kojim će Srbija usvajati reformske i druge korake na koje se sama obavezala u svom nonpejperu.
Da podsetimo, taj dokument je objavljen u jeku pregovora o tome da li treba otvoriti klaster 3 sa Srbijom krajem prošle godine. S obzirom na to da su države članice ostavile pitanje otvaranja klastera za kasnije, prvi kvartal i generalno prvi semestar ove godine biće od značaja za Srbiju. S obzirom na to da stanje oko demonstracija u Srbiji ne jenjava, na šta su i skrenuli pažnju poslanici Evropskog parlamenta, očekuje se pronalaženje konsenzusa i pravovremeno prevazilaženje krize.
Dvosmerna ulica
Za kraj, istaknuto je da proces proširenja predstavlja dvosmernu ulicu. Kako je on meritokratski za države kandidate, tako bi trebalo da bude i za države članice Unije. Drugim rečima, ako je kandidat ispunio reforme, njegov napredak ne bi trebalo da bude blokiran. Poruka je da se dogovori moraju poštovati ukoliko su reforme sprovedene. Težnja će biti dakle da se pronađe način da se spreče države članice da unilateralno i arbritratno blokiraju proces.
Ovo se potencira jer postoji čak 150 koraka koji zahtevaju jednoglasnost od početka do završetka pregovora sa svakim kandidatom. Time se naslonila na stav svoje zemlje Slovenije, koja je zajedno sa Nemačkom prošle godine insistirala na potrebi da se za određene međukorake u procesu, poput otvaranja klastera, ipak pređe na metod odlučivanja kvalifikovanom većinom.
Hipotetički rečeno, da je taj metod postojao, Srbija bi već imala klaster 3 otvoren. Iako je još rano reći da li i kada će Savet EU preći na taj metod, nesumnjivo je da će komesarka Kos aktivno podržavati taj predlog koji bi Srbiji i ostalim kandidatima zasigurno išao na ruku, a koji bi omogućio da se politika proširenja zaista ubrza.
Ukratko, Marta Kos šalje jasnu poruku: proširenje EU neće biti pitanje geopolitike već reformi, ali i doslednosti država članica Evropske unije da iste te kandidate istinski i podrže na njihovom putu ka članstvu.
