Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je početkom ove sedmice spoljnopolitičkom odboru Evropskog parlamenta predstavio Paket proširenja za 2024. godinu, uključujući izveštaje Evropske komisije o zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u Evropskoj uniji.
Pored svih ostalih zemalja govorio je o Srbiji. Istakao je da su sankcije važne, ali ne mogu da budu glavni pokazatelji odnosa sa EU ili napredovanja ove zemlje u procesu pridruživanja.
"Ekonomska, humanitarna i politička pomoć Ukrajini, kao na primer pomoć od 50 miliona evra, 8,5 miliona evra energeteske pomoći i pomoć u naoružanju, kao i razumevanje o potrebi obezbeđivanja kritičnih minerala, jasni su pokazatelji evropske orjentacije. Ipak, Srbija mora da ubrza primenjivanje reformi, posebno kada se radi o poglavlju vladavine prava. Napredak Srbije u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa Kosovom odrediće proces pregovaranja. Srbija se obavezala da će ispoštovati sve svoje obaveze na putu ka normalizaciji. Mi primećujemo da Srbija u poslednja tri godišnja izveštaja jeste ispunila obaveze za otvaranje klastera 3 i ovo ostaje validno. Mi podržavamo srpsku ambiciju da otvori nove klastere jer svaki klaster znači da zemlja ide napred", istakao je Varhelji o našoj zemlji.
Ovim povodom kontaktirali smo novopostavljenog predsedavajućeg Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Srbijom Lukasa Furlasa kako bismo saznali kako on ocenjuje izveštaje EK o Srbiji za 2024.
"EU će sa većim brojem članica biti snažnija"
Kako je istakao, Srbija mora da nastavi svoj evropski put, sa naglaskom na vladavinu prava i usklađivanje sa bezbednosnom politikom EU, iako je, kaže, jasno da predstoji dug put do pune integracije.
"Dalje proširenje Evropske unije, koje se očekuje u narednim godinama, nesumnjivo će ojačati njen međunarodni uticaj i prisustvo. Međutim, jasno je da postoji problem koji smo mnogo puta identifikovali i isticali. Čvrsto verujem da će EU sa većim brojem članica biti snažnija, ali bez zajedničke spoljne politike, njeni temelji će biti klimavi", istakao je za naš portal Kipranin Lukas Furlas.
Kako je istakao, iako ova perspektiva postoji, ne sme da bude kompromisa u pogledu osnovnih evropskih principa i vrednosti, kao i sprovođenja neophodnih reformi za pristupanje.
"Dijalog između EU i Srbije mora biti iskren. Uveren sam da Srbija može mnogo bolje uz hrabre reforme koje zahtevaju političku volju i odlučnost", istakao je naš sagovornik.
Šta od reformi mora najpre da se uradi?
Plan rasta za Zapadni Balkan i Reformska agenda koju je Srbija usvojila, a Evropska komisija je prihvatila podrazumevaju brojne reforme koje Srbija mora da ostvari kako dobila predviđen novac namenjen rastu Zapadnog Balkana. Ipak, situacija je takva da su za svaku državu ove reforme posebno prilagođene u skladu sa prilikama u toj zemlji.
Furlas podseća da sam proces pristupanja težak i jedinstven process, baš zbog tih kriterijuma i uslova, te da svaka država kandidat ima svoje specifičnosti. Ipak, kaže, postoji razlog zašto taj proces nije jednostavan.
"Unija je pokazala da sinergija i saradnja mogu biti osnova za mir, stabilnost i prosperitet. Da bi se postigle sinergija i saradnja, neophodno je da sve članice prihvate zajedničke evropske principe i vrednosti, kao i ključne političke stavove o važnim pitanjima. Nijedna zemlja sama, niti bilo koje drugo partnerstvo, nije postiglo toliko koliko EU u brojnim sektorima, uključujući mir i bezbednost, jedinstveno tržište, visoke standarde za hranu i životnu sredinu, koristi za potrošače i ljudska prava. Sve ovo i mnogo više učinilo je EU prepoznatljivom globalnom silom", podseća naš sagovornik.
Kao Kipranin, iz prve ruke razumem borbu koju zemlja mora da vodi da bi postala punopravni član, posebno kada se suočava sa posebnim karakteristikama i objektivnim preprekama. Ipak, uspeli smo, i čvrsto verujem da Srbija takođe može uspeti. Ovo putovanje ćemo preći zajedno
Pitanje kako da Srbija prevaziđe ove izazove, glavno je kako bismo se što pre pozicionirali na mapi evropskih država.
"Ključ za Srbiju da prevaziđe ove izazove je jasna strateška orijentacija. Kada je takva orijentacija prisutna, napredak je mnogo brži, a suočavanje s izazovima postaje jednostavnije. Pored jasne strateške orijentacije, već sam istakao važnost iskrenog dijaloga. Taj iskreni dijalog mora se nastaviti, zasnovan na stvarnosti i velikim geostrateškim i političkim promenama koje se dešavaju u našem vremenu. Brzi razvoj na svim nivoima redefiniše našu ulogu na globalnoj političkoj sceni i poretku", kaže Furlas za EUpravo zato.
Šta će promeniti dok je na čelu odbora?
Sa Furlasom koji se bavio novinarstvom, medijskim savetovanjem i filantropijom, i koji potiče iz zemlje koja je jedna od pet koje nisu priznale Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu, razgovarali smo i o njegovoj novoj poziciji predstavnika odbora EP za odnose sa Srbijom.
"Izbor na ovu poziciju za mene je velika čast i značajna odgovornost. Uveren sam da putem poverenja, napornog rada i metodičkog pristupa možemo postići i male i značajne korake napred. Vrata EU su otvorena, i sve zavisi od naših zajedničkih napora, koji moraju biti kontinuirani i istrajni", itakao je i dodao da je lično posvećen tome da bude što korisniji i da podrži Srbiju u njenom napredovanju ka članstvu u EU.
Iako postoje poteškoće i jedinstveni izazovi, Furlas tvrdi da ih možemo prevazići udruživanjem snaga.
"Kao Kipranin, iz prve ruke razumem borbu koju zemlja mora da vodi da bi postala punopravna članica, posebno kada se suočava sa posebnim karakteristikama i objektivnim preprekama. Ipak, uspeli smo, i čvrsto verujem da Srbija takođe može da uspe. Ovo putovanje ćemo preći zajedno", zaključio je naš sagovornik.
(EUpravo zato/JA)