- Lideri Zapadnog Balkana očekuju jasnije poruke o proširenju EU pred predstavljanje izveštaja Evropske komisije u Briselu.
- Tema je šta region može da dobije od procesa proširenja i kakve će biti dalje poruke iz Evropske unije.
Proširenje Evropske unije ponovo se nalazi pred mogućnošću konkretnijeg napretka, ali put ka članstvu i dalje zavisi od niza političkih, institucionalnih i bilateralnih prepreka.
Dok pojedine zemlje kandidati najavljuju ambiciozne rokove za završetak pregovora, druge upozoravaju da njihov evropski put ne zavisi samo od sprovedenih reformi, već i od političke volje država članica.
Istovremeno, sve je izraženije pitanje da li je sama Evropska unija spremna za prijem novih članica i kako će izgledati njihovo buduće mesto unutar evropskih institucija.
O različitim očekivanjima, mogućnostima i izazovima proširenja razgovarali su evropski i regionalni lideri na samitu o proširenju Evropske unije, koji je 3. novembra održan u Briselu, u organizaciji Euronewsa.
Samit je okupio predsednika Evropskog saveta Antonija Koštu, predsednike i premijere zemalja koje teže članstvu u EU, kao i predstavnike država članica. Učesnici su razmatrali kako bi novo proširenje moglo da utiče na evropsku bezbednost, ekonomsku konkurentnost i političku stabilnost, ali i koliko su zemlje kandidati zaista blizu ispunjavanja uslova za članstvo.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Skup je održan uoči predstavljanja godišnjeg Paketa proširenja Evropske komisije za 2026. godinu, koje je zakazano za danas i koje predstavlja jedan od ključnih događaja u ovogodišnjem procesu evropskih integracija.
Očekuje se da će izveštaji Evropske komisije, koje će predstaviti komesarka za proširenje Marta Kos, dati novu sliku napretka zemalja kandidata, ali i ukazati na prepreke koje i dalje usporavaju njihov put ka članstvu.
Košta: Proširenje treba da prevaziđe istorijske podele
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da ambicija pristupanja EU treba da pomogne zemljama kandidatima da prevaziđu istorijske nesuglasice, odbace nacionalističku retoriku i razvijaju istinsku regionalnu saradnju.
"Iskustvo Evrope pokazuje da proširenje svima donosi korist", istakao je Košta u obraćanju učesnicima samita.
Njegova poruka ukazuje na to da se proširenje u Briselu ne posmatra samo kao proces ispunjavanja tehničkih i političkih kriterijuma za članstvo, već i kao instrument jačanja stabilnosti i saradnje na evropskom kontinentu.
Plenković: Francuski izbori mogli bi da uspore proširenje
Jedno od važnijih upozorenja na samitu izneo je hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je ukazao na mogućnost da politička dešavanja u Francuskoj naredne godine značajno utiču na budućnost evropskog proširenja.
Prema njegovim rečima, jačanje evroskeptičnih političkih snaga, kako na krajnjoj desnici tako i na krajnjoj levici, moglo bi da ugrozi podršku prijemu novih članica.
"Politički događaji mogli bi da utiču na proširenje mnogo više nego što danas bilo ko može da zamisli", upozorio je Plenković, dodajući da se pojedini političari i birači otvoreno protive tom procesu.
Podsetio je i na specifičnu proceduru u Francuskoj, gde se proširenje EU u načelu odobrava na referendumu, dok alternativni put podrazumeva podršku parlamenta, što bi u uslovima političkih podela takođe moglo da predstavlja problem.
Hrvatski premijer osvrnuo se i na ambiciozne rokove koje postavljaju pojedine zemlje kandidati. Ocenio je da nije naročito mudro unapred određivati precizne datume pristupanja, jer nepredviđeni politički događaji mogu da uspore ili odlože proces.
Rama: Albanija želi da završi pregovore do kraja 2027. godine
Albanski premijer Edi Rama ponovio je da njegova zemlja namerava da završi pristupne pregovore do kraja 2027. godine, ističući da proširenje mora ostati proces zasnovan na zaslugama i ispunjavanju kriterijuma.
Istovremeno, pozvao je Evropsku uniju na političku odlučnost i svojevrstan "trenutak Helmuta Kola", aludirajući na nekadašnjeg nemačkog kancelara i njegovu ulogu u ujedinjenju Nemačke.
Rama je govorio i o položaju Srbije u procesu proširenja, ocenivši da je regionu potrebna Srbija kao deo buduće evropske zajednice.
"Potrebna nam je Srbija uz nas, kao deo regiona koji bi trebalo da bude u potpunosti deo EU", poručio je albanski premijer.
Ipak, smatra da će Beograd teško promeniti neke od svojih ključnih političkih pozicija, posebno kada je reč o priznanju nezavisnosti Kosova i odnosu prema Rusiji. Prema njegovoj oceni, nova politička vlast u Srbiji verovatno neće značajno promeniti dosadašnji pristup tim pitanjima.
Severna Makedonija: Evropske ambicije ne smeju da budu taoci bilateralnih sporova
Predsednica Severne Makedonije Gordana Siljanovska-Davkova ponovo je otvorila pitanje blokade evropskih integracija svoje zemlje zbog spora sa Bugarskom.
Ona je kritikovala zahtev Sofije da Skoplje izmeni Ustav i u njega uključi bugarsku manjinu, ocenjujući da se time evropske ambicije Severne Makedonije drže kao taoci bilateralnih odnosa.
Podsetila je da je njena zemlja tokom prethodnih godina više puta menjala Ustav, uključujući i promenu imena države nakon Prespanskog sporazuma sa Grčkom.
Siljanovska-Davkova poručila je da ne može da obeća nove ustavne promene bez podrške građana, ukazujući da proces evropskih integracija ne bi trebalo da zavisi od neograničenih zahteva susednih država.
Crna Gora želi članstvo 2028, ali ne i status članice drugog reda
Crna Gora, koja se smatra najnaprednijom zemljom kandidatkinjom u pregovorima, bila je predstavljena na samitu ministarkom evropskih poslova Maidom Gorčević.
Ona je ponovila ambiciju Podgorice da do kraja 2026. zatvori sva pregovaračka poglavlja, kako bi 2028. postala članica Evropske unije.
Gorčević se osvrnula i na pitanje zaštitnih mehanizama koje EU razmatra za buduće članice, a koji bi mogli da omoguće reagovanje u slučaju ozbiljnog kršenja evropskih pravila i vrednosti.
Istakla je da Crna Gora ne odbacuje potrebu za zaštitom evropskog pravnog i institucionalnog poretka, ali da ne želi da u Uniju uđe kao članica drugog reda.
Ukrajina ne želi trajna ograničenja na jedinstvenom tržištu
Ukrajinski premijer Sergij Korecki govorio je o uslovima pod kojima bi njegova zemlja mogla da postane deo evropskog jedinstvenog tržišta. Odbacio je mogućnost da se pojedini ukrajinski poljoprivredni proizvodi, uključujući pšenicu i žitarice, trajno izuzmu iz tržišta EU nakon pristupanja Ukrajine.
Prema njegovim rečima, prelazne mere mogu biti deo procesa proširenja, ali moraju biti proporcionalne, vremenski ograničene i praćene jasnim uslovima za njihovo ukidanje.
"Ne tražimo prečice. Tražimo kredibilan proces zasnovan na zaslugama, sa jasnim etapama i blagovremenim odlukama kada se ti uslovi ispune", poručio je Korecki.
Dodao je da Kijev namerava da u prvoj polovini 2027. godine počne sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja.
Samit u Briselu tako je još jednom pokazao da evropsko proširenje nije samo pitanje brzine kojom zemlje kandidati sprovode reforme. Na njegovu budućnost podjednako utiču politička kretanja unutar država članica, bilateralni odnosi, ekonomski interesi i spremnost same EU da prihvati nove članice.
Iako se za pojedine zemlje članstvo čini bližim nego prethodnih godina, poruke iz Brisela ukazuju da će za pretvaranje evropske perspektive u konkretne rezultate biti potrebni i odlučnost zemalja kandidata i jasna politička volja unutar Unije.
(EUpravo zato.rs)