- Evropska komisija objavljuje izveštaje o napretku za zemlje kandidata, a Crna Gora je ocenjena kao najdalje odmakla na putu ka članstvu u EU.
- Albanija i Srbija takođe su u fokusu, dok se proces integracija Zapadnog Balkana i dalje odvija sporo i neujednačeno.
- Plan rasta od šest milijardi evra ide uslovno uz reforme, a do sada je isplaćeno 673,6 miliona evra i sprovedeno 90 od 731 koraka.
Stanje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, Moldavijom i zemljama Zapadnog Balkana verovatno će biti glavna tema u Briselu, kada bi Evropska komisija trebalo da objavi izveštaje o napretku i mape puta za pristupanje Evropskoj uniji za zemlje kandidate.
Iako su pregovori, čiji je cilj usklađivanje nacionalnih zakonodavstava sa pravnim tekovinama Evropske unije, započeti sa Ukrajinom i Moldavijom ranije ove godine, Crna Gora je najviše odmakla u ispunjavanju uslova za članstvo u Uniji.
Na samitu u Berlinu 22. oktobra, nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je da je Crna Gora ostvarila značajan napredak na evropskom putu i da je njeno članstvo u Evropskoj uniji realan cilj. On je ukazao na to da je ta zemlja gotovo završila pristupne pregovore.
Crnogorski premijer Milojko Spajić izjavio je da je njegova zemlja "odlučna da kroz reforme zasluži svoje mesto u Evropskoj uniji i da napredak koji ostvaruje pretvori u priliku za čitav Zapadni Balkan".
Albanija će takođe dobiti svoju ocenu napretka, u trenutku kada se suočava sa antivladinim nemirima.
U pregovorima sa Evropskom unijom ostvarila je značajan napredak u pogledu otvaranja pregovaračkih poglavlja, ali je tek započela njihovo privremeno zatvaranje. Do oktobra 2026. godine otvorila je sva 33 pregovaračka poglavlja, a privremeno zatvorila četiri (poglavlje 25, koje se odnosi na nauku i istraživanje, poglavlje 26 o obrazovanju i kulturi, poglavlje 30 o spoljnim odnosima i poglavlje 20 o preduzetništvu i industrijskoj politici).
Prva tri poglavlja privremeno su zatvorena u julu, dok je poglavlje 20 zatvoreno na međuvladinoj konferenciji 13. oktobra.
Preostalih 29 poglavlja i dalje je u procesu pregovora, a među najzahtevnijim oblastima nalazi se klaster 1 - Osnove, koji obuhvata vladavinu prava, funkcionisanje demokratskih institucija i reformu javne uprave.
Ovaj klaster ima poseban značaj jer se, prema metodologiji EU, otvara prvi, a zatvara poslednji, dok napredak u njegovom ispunjavanju određuje ukupnu dinamiku pristupnih pregovora. U maju 2026. Albanija je ispunila privremena merila za ovaj klaster, nakon čega su utvrđena završna merila za njegovo zatvaranje.
Proces integracije zemalja Zapadnog Balkana u EU odvija se izuzetno sporo, posebno kada je reč o Srbiji, najvećoj zemlji regiona.
Ipak, pobeda pokreta Studentska lista na izborima u Srbiji 25. oktobra, kojom je došlo do promene vlasti posle više od 10 godina, prema ocenama pojedinih posmatrača, mogla bi da vrati Srbiju na put ka članstvu u Evropskoj uniji.
Severna Makedonija je jedna od zemalja Zapadnog Balkana sa najdužim kandidatskim stažom, budući da je status kandidata za članstvo u EU dobila još 2005. godine, dok su pristupni pregovori zvanično počeli u julu 2022. godine. Ipak, za razliku od Albanije, koja je tokom 2025. i 2026. otvorila sva pregovaračka poglavlja, Severna Makedonija još nije otvorila nijedan pregovarački klaster.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Glavna prepreka ostaje ustavna reforma kojom bi bugarska zajednica trebalo da bude uvrštena u Ustav Severne Makedonije, u skladu sa dogovorom iz 2022. godine i pregovaračkim okvirom EU. Zbog toga je proces pristupanja praktično u zastoju, uprkos završenom procesu skrininga i nastavku rada na reformama u oblasti vladavine prava, javne uprave i zaštite manjina. Evropska komisija ukazuje i na potrebu jačanja nezavisnosti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Iako Skoplje nastavlja ekonomsku integraciju sa EU kroz Plan rasta i druge inicijative, uključujući pristup Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), to ne menja političke uslove za formalni napredak u pristupnim pregovorima.
Bosna i Hercegovina ostaje među zemljama koje najviše zaostaju u ispunjavanju obaveza na evropskom putu, a političke blokade i sporost u sprovođenju reformi ograničavaju i njeno učešće u regionalnim inicijativama. Iako je Evropska komisija u decembru 2025. odobrila Reformsku agendu BiH, zemlja još nije završila sve neophodne procedure za pristup sredstvima iz Plana rasta EU, koja iznose približno 976,6 miliona evra.
Dodatni problem predstavlja neispunjavanje obaveza preuzetih u okviru Berlinskog procesa, uključujući ratifikaciju sporazuma o slobodi kretanja sa ličnim kartama u regionu, zbog čega BiH i dalje zadržava vizni režim za građane Kosova*. Napredak izostaje i u oblastima digitalne infrastrukture, Zelene agende i reformi koje bi omogućile lakše kretanje ljudi, robe i kapitala i postepeno uključivanje u jedinstveno tržište EU.
Stručnjaci upozoravaju da tokom prethodne godine nije bilo značajnijih rezultata ni na evropskom putu ni u ispunjavanju regionalnih obaveza. Iako je BiH dobila priliku da kroz Plan rasta i Berlinski proces ubrza ekonomsko povezivanje sa EU, za korišćenje tih mogućnosti neophodno je da politički akteri prevaziđu blokade i preuzete obaveze pretvore u konkretne reforme
Plan rasta: Novac dostupan, ali reforme i dalje usporavaju region
Koliko se proces evropskih integracija Zapadnog Balkana odvija različitom brzinom pokazuju i podaci o sprovođenju Plana rasta za region, kroz koji je Evropska unija za period od 2024. do 2027. godine izdvojila šest milijardi evra. Iako je cilj ovog finansijskog instrumenta da ubrza ekonomsko približavanje regiona EU i podstakne sprovođenje reformi, dinamika isplate sredstava ukazuje na to da zemlje još uvek ne napreduju očekivanim tempom.
Prema podacima koje je objavio portal The European Post, do sada je zemljama Zapadnog Balkana isplaćeno 673,6 miliona evra od ukupno 5,5 milijardi evra predviđenih za region. Istovremeno, od ukupno 731 reformskog koraka, koliko je predviđeno reformskim agendama šest partnera EU, realizovano je svega 90.
Plan rasta, vredan šest milijardi evra, obuhvata dve milijarde evra bespovratnih sredstava i četiri milijarde evra povoljnih kredita. Isplata novca direktno je uslovljena sprovođenjem reformi, zbog čega zemlje ne dobijaju sredstva automatski, već nakon ispunjavanja unapred utvrđenih obaveza.
Razlike u napretku vidljive su i među pojedinačnim zemljama. Albanija je do sada dobila 212,8 miliona evra od ukupno 922,1 milion evra koji su joj namenjeni, dok je ispunila 33 od 143 predviđena reformska koraka.
Crna Gora je primila 89,3 miliona evra od ukupno 383,5 miliona evra, uz realizovana 32 od 130 reformskih koraka. Severna Makedonija dobila je 142,1 milion evra od predviđenih 750,4 miliona, a sprovela je 22 od ukupno 136 reformskih koraka.
Kada je reč o ostalim partnerima, Srbija je prvu isplatu iz Plana rasta dobila u januaru 2026. godine, dok Bosna i Hercegovina, čija je reformska agenda odobrena krajem 2025, i Kosovo u trenutku objavljivanja podataka još nisu imali evidentirane isplate.
Plan rasta predstavlja jedan od ključnih instrumenata EU za ubrzavanje integracije Zapadnog Balkana, ali podaci o dosadašnjoj realizaciji pokazuju da je pred zemljama regiona još mnogo posla. S obzirom na to da je finansijski okvir ograničen na period do 2027. godine, brzina sprovođenja reformi biće od presudnog značaja za korišćenje sredstava koja je Brisel stavio na raspolaganje.
(EUpravo zato.rs)