- Marko Đurić smatra da Srbija ne treba da čeka punopravno članstvo, već da se postepeno uključuje u pojedine politike i mehanizme EU. Kao primer navodi zajedničko tržište i Šengen za region.
- Ističe da je važan vidljiv napredak kroz konkretne reforme, a ne samo formalno otvaranje i zatvaranje klastera.
Srbija ne treba da čeka punopravno članstvo u EU da bi se uključila u njene pojedine politike i mehanizme, smatra ministar spoljnih poslova Marko Đurić. On ocenjuje da je u promenjenim geopolitičkim okolnostima potreban pragmatičniji pristup proširenju i zajednički nastup regiona.
O mogućem postepenom uključivanju regiona u EU, značaju vidljivog napretka Srbije u procesu integracija, potrebi za boljim razumevanjem reformi i koristi koje one donose građanima, kao i o mestu Srbije u promenjenoj Evropi, ali i drugim temama, ministar spoljnih poslova govorio je za EUpravo zato i to nakon što je učestvovao na konferenciji BELTALKS: Belgrade Economic Talks, gde je predstavljen EUmeter, nova platforma WMG fondacije za sistematično i transparentno praćenje napretka Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Može li postepena integracija Srbiju da uvede u EU?
U trenutku kada Ukrajina i Moldavija ubrzano napreduju ka članstvu u EU, sve više se govori i o mogućnosti postepene integracije zemalja kandidata u pojedine politike i tržište Unije, pre punopravnog članstva. Tu se neizostavno pominje i Srbija.
Đurić smatra da na proces treba gledati iz šire perspektive, kako iz ugla Brisela i država članica, tako i iz ugla zemalja kandidata, ocenjujući da vreme ne radi u korist regiona ukoliko se samo čeka.
Kao primer takvog pristupa navodi inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i albanskog premijera Edija Rame, da region bude uključen u Šengen i zajedničko tržište EU, koju vidi kao iskrenu inicijativu zasnovanu na ideji da zemlje regiona rade zajedno, kao tim, u interesu celog kontinenta, ali i u sopstvenom nacionalnom interesu.
Takođe je istakao da fokus ne bi trebalo da bude na kratkoročnim i parcijalnim interesima pojedinačnih zemalja, već na merama koje bi omogućile stvaranje veće vrednosti za ceo region.
"Ovo je trenutak da se fokusiramo upravo na to. Treba da imamo pragmatičan pristup. Ja se apsolutno zalažem da budemo punopravna članica, ali ako smo suočeni sa izborom između toga da čekamo neodređeni vremenski period dok se države ne dogovore o načinu funkcionisanja proširenja unutar same Unije ili da počnemo nešto da radimo sami, makar da pokažemo da smo kao region sposobni da radimo nešto, a ne samo da se sukobljavamo", rekao je u razgovoru sa našom novinarkom.
Dodao je da bi zajedničko delovanje regiona moglo da bude važno i u odnosu prema institucijama EU, posebno kroz zajedničko lobiranje za inicijative koje bi bilo teško argumentovano odbiti.
"To zajedničko lobiranje za stvari koje je teško odbiti, a teško je argumentovano odbiti inicijativu da region bude primljen u zajedničko tržište i Šengen, mislim da je pozitivan korak napred," smatra Đurić.
Važno je razumeti proces evrointegracija
Za Srbiju bi, kako ističe, bilo posebno značajno da napredak u procesu evropskih integracija bude vidljiv kroz konkretne promene, a ne samo kroz formalno otvaranje i zatvaranje klastera.
Smatra da Srbija ima sposobne privrednike, dostojanstvene građane i velike resurse, zbog čega bi joj trebalo pristupati ne samo sa poštovanjem već i sa entuzijazmom koji članstvo Srbije može predstavljati i za samu zemlju i za Evropsku uniju.
Navodi da u Briselu i državama članicama vidi veliki broj ljudi koji iskreno prepoznaju dobrobit za zajedničku stvar koju bi donelo članstvo Srbije. Istovremeno, ocenjuje da postoje i politički krugovi i delovi javnosti koji Srbiju i region i dalje posmatraju kroz prizmu devedesetih, opterećenu lokalnim i regionalnim predrasudama.
Zbog toga, kaže, Srbija mora da nastavi da radi na njihovom razbijanju, ne samo pružanjem ruke saradnje već i izgradnjom novog tipa odnosa sa zemljama regiona koje su već članice EU, kako bi se umirili delovi njihovih javnosti i pridobili skeptici.
"Da li je to prijatno i elegantno? Verovatno ne. Mnogo bolje prolaze oni koji misle i rade drugačije, ali mislim da je to pravo rodoljublje. Izboriti se da Srbija bude jednako tretirana u porodici evropskih naroda, da uporedna prednost koja dolazi iz činjenice da Srbija ima veze sa zemljama širom sveta bude prepoznata kao dodatna vrednost za ceo naš kontinent. I da se Srbija, kao zemlja sa osam suseda na svojim granicama, profiliše kao jedna od ulaznih tačaka u Evropu za velike globalne aktere", dodao je.
Da li objedinjavanje podataka o napretku mogu doprineti efikasnijem radu državnih institucija?
Bolje razumevanje procesa evropskih integracija i objedinjavanje podataka o reformama mogli bi da doprinesu efikasnijem radu državnih institucija, ali i da budu važan tehnički alat za praćenje napretka Srbije.
Ministar ističe da u sprovođenju reformi ne sme biti kompromisa, jer su one u interesu Srbije i celog regiona. Smatra da je neophodno modernizovati institucije i sistem, ali i učiniti zemlju ekonomski atraktivnijom, kako bi se, zarad sopstvenog razvoja, nastavilo sa prevazilaženjem onoga što predstavlja minimum formalnih kriterijuma za članstvo.
U tom smislu, ocenjuje da je korisno objediniti na jednom mestu sve informacije o reformama i obavezama koje Srbija treba da ispuni, ali upozorava da članstvo ne bi trebalo posmatrati kao algoritam ili ček-listu koju treba samo formalno ispuniti.
"Evropa je mnogo više od toga. Ona je politička zajednica, vrednosti, nacionalnih interesa i kao neko kome je veoma stalo do srpskih nacionalnih interesa, želim da budem deo tima koji će osigurati da taj interes bude uzet u obzir. Ako to u tehničkom smislu znači da imamo ažurno praćenje svih reformi, to je važno tehničko pitanje i treba to da radimo," rekao je Đurić.
(EUpravo zato.rs)