Danijel Apostolović, ambasador Srbije pri Evropskoj uniji, ovog leta nalazi se u središtu napora Beograda da ubedi države članice da pristupni pregovori Srbije treba da napreduju. Istovremeno, od njega se očekuje da koordinira sprovođenje reformi na kojima taj napredak zavisi.
Dok se srpske institucije pripremaju da do kraja avgusta Evropskoj komisiji dostave rezultate u sprovođenju preporuka, Apostolovićeva uloga pokazuje koliko je put ka otvaranju novih pregovaračkih oblasti danas tesno povezan sa konkretnim promenama u oblasti vladavine prava, institucija i javnog života.
Na sastanku sa predstavnicima pregovaračkih grupa, održanom početkom avgusta, Apostolović je razmatrao sprovođenje preporuka Evropske komisije i aktivnosti koje institucije treba da preduzmu u narednom periodu.
Od državnih institucija zatraženo je da svoje obaveze završe do kraja avgusta, kako bi rezultati mogli da budu predstavljeni Evropskoj komisiji.
Apostolović je naglasio da svaka institucija mora da odgovara za sprovođenje mera iz svoje nadležnosti, uz poruku da Srbija narednu godišnju procenu Komisije treba da dočeka sa konkretnijim rezultatima i aktivnijim pristupom.
Ponovio je i stav Beograda da je Srbija ispunila dodatne uslove za otvaranje Klastera 3, koji obuhvata konkurentnost i inkluzivni rast. U okviru ovog klastera nalaze se digitalna politika i mediji, oporezivanje, ekonomska i monetarna politika, zapošljavanje, industrijska politika, istraživanje, obrazovanje i carinska politika.
Evropska komisija je ranije preporučila otvaranje ovog klastera, ali konačnu odluku donose države članice EU. Njihovo oklevanje pokazuje jednu od ključnih karakteristika pristupnog procesa: tehnička spremnost u pojedinim oblastima ne može da nadjača zabrinutost zbog demokratije, osnovnih prava ili usklađenosti sa spoljnom politikom EU.
Brisel ima duži spisak zahteva
Najnoviju institucionalnu osnovu predstavlja Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava za Srbiju za 2026. godinu, objavljen 17. jula. U njemu se konstatuje određeni napredak, uključujući mere kojima je odgovoreno na značajan deo primedbi Venecijanske komisije u vezi sa izmenama pravosudnog zakonodavstva.
Međutim, šira ocena ostaje zabrinjavajuća. Komisija je utvrdila da je politički pritisak na sudije i tužioce značajno povećan. Navela je da i dalje postoje problemi u pogledu samostalnosti tužilaštva, kao i da su se pojačali pokušaji uticaja na instituciju nadležnu za slučajeve organizovanog kriminala, prenosi Europeantimes.
U izveštaju se takođe navodi da većina aktivnosti iz prethodnog srpskog akcionog plana za borbu protiv korupcije nije završena. Izuzeci od pravila o javnim nabavkama i dalje se široko koriste, dok Srbija i dalje nema ubedljiv bilans pravosnažnih presuda u slučajevima visoke korupcije.
Uslovi u medijima predstavljaju još jednu prepreku. Komisija je ukazala na ozbiljnu zabrinutost zbog političkog i ekonomskog uticaja, slabe primene pravila o vlasništvu nad medijima i javnom finansiranju, kao i na dalje pogoršanje bezbednosti novinara. Organizacije civilnog društva, posebno one koje se bave integritetom izbora, borbom protiv korupcije i vladavinom prava, suočavaju se, kako se navodi, sa sve većim pritiscima i napadima.
To nisu sporedna pitanja koja mogu da budu ostavljena za period nakon ubrzavanja pristupnih pregovora. Prema aktuelnoj metodologiji EU za proširenje, reforme u oblastima pravosuđa, osnovnih prava i demokratskih institucija određuju tempo čitavog procesa.
Apostolovićeva uloga podrazumeva delovanje na dve strane, prenosi portal. U Briselu treba da predstavi napredak Srbije i argumentuje nastavak pristupnih pregovora, dok u Beogradu koordinira sprovođenje reformi na kojima taj napredak zavisi. Evropske integracije donose konkretne koristi građanima, ali otvaranje Klastera 3 samo po sebi ne bi značilo potvrdu ukupnog napretka Srbije. Za kredibilitet procesa biće važni konkretni rezultati u oblasti vladavine prava, nezavisnosti institucija, borbe protiv korupcije i slobode medija.
Koje reforme i oblasti će Brisel pratiti?
Dokumentacija koju Srbija dostavi do kraja avgusta biće deo šire evropske procene. Izveštaj o vladavini prava iz jula predstavlja zaseban proces, ali pruža aktuelno merilo prema kojem će tvrdnje Srbije moći da budu proveravane.
Države članice će tražiti dokaze o sprovođenju reformi: transparentnim zakonodavnim procedurama, zaštiti institucija od političkog uticaja, kredibilnim istragama korupcije, pravičnoj regulaciji medija i efikasnom odgovoru na napade na novinare i organizacije civilnog društva. Istovremeno će procenjivati odnose Beograda i Prištine, kao i stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
(EUpravo zato.rs)