Proširenje Evropske unije predstavlja obostranu korist, kako za postojeće tako i za buduće države članice. U novoj geopolitičkoj stvarnosti ovaj proces bi dodatno ojačao bezbednost i ekonomsku stabilnost Evrope. To je suština Strategije o proširenju koja je u Evropskom parlamentu usvojena sa 385 glasova "za", 147 "protiv" i 98 uzdržanih.
U dokumentu se posebno naglašava politička hitnost da Evropska unija pokaže aktivnu posvećenost procesu proširenja, kako bi očuvala svoj kredibilitet u očima zemalja kandidata i njihovih društava.
Prema proceni iz studije "Koliko me košta Zapadni Balkan?" Centra za evropske politike iz Beograda, proširenje EU na ovaj region prosečnog građanina Unije koštalo bi oko 5,29 evra godišnje, što odgovara približnoj ceni kafe i peciva u Nemačkoj.
Saradnik Centra Marko Todorović ocenjuje da nova Strategija proširenja, uprkos zvučnom nazivu, zapravo ne donosi suštinske novine, prenosi RTS. Kako navodi, reč je o godišnjem dokumentu u kojem izvestilac Evropskog parlamenta pre svega sumira promene iz prethodne godine i vrši određena usklađivanja postojeće politike proširenja.
Dokument potvrđuje da proširenje ostaje visoko na listi prioriteta EU, ali i jasno ističe da neće biti "prečica" ka članstvu. Ponovo se naglašava da je proširenje geopolitička nužnost i pitanje bezbednosti koje doprinosi stabilnosti i Unije i država kandidata.
Istovremeno, od kandidata se očekuje sprovođenje temeljnih reformi, naročito u oblasti vladavine prava i funkcionisanja demokratskih institucija. Kao pozitivne elemente Todorović izdvaja mogućnost pristupanja SEPA sistemu i ukidanje rominga.
Ipak, ključni nedostatak dokumenta, prema njegovom mišljenju, jeste to što ne uspeva da pomiri geopolitičku potrebu za ubrzanim proširenjem sa političkom realnošću u kojoj mnoge zemlje kandidati i dalje zaostaju u reformama. EU, dodaje, sada ulaže više energije i finansijskih sredstava u region Zapadnog Balkana, ali još uvek nema jasnog odgovora na pitanje kako dalje sa državama poput Srbije, gde proces evropskih integracija stagnira.
Srbija, kao geopolitički važna zemlja regiona, od velikog je značaja za EU, koja ima interes da ona ne samo ostane na evropskom putu već i postane članica, pre svega iz bezbednosnih razloga.
Dijalog Beograda i Prištine
Strategija proširenja sadrži i deo posvećen dijalogu Beograda i Prištine. Nastavak pregovora ocenjuje se kao ključan za napredak u evropskim integracijama, ali i za regionalnu stabilnost i prosperitet. Todorović podseća da je EU godinama uključena u ovaj proces, ali da je njegov tok često problematičan. Prema njegovim rečima, Priština se neretko doživljava kao manje konstruktivna strana, a politička kriza na Kosovu dodatno smanjuje izglede za brzi napredak.
Iako pregovori ostaju prioritet za obe strane, EU će, smatra on, samo određeno vreme tolerisati političku realnost i zastoj u procesu. Suštinski pomaci u evropskim integracijama mogu se očekivati tek kada se ključni problemi počnu rešavati znatno efikasnije nego danas.
Crna Gora najbliža članstvu
Predsednica Evropske komisije je početkom marta u Briselu ponovo istakla da je Zapadni Balkan ključan za stabilnost i bezbednost Evrope, naglasivši potrebu ubrzanja integracija kroz ekonomski razvoj, pristup jedinstvenom tržištu i snažniju političku podršku.
Još ranije je izjavila da je Crna Gora najbliža članstvu i da bi mogla postati naredna članica EU već do 2028. godine. Politički analitičar Milo Popović ocenjuje da nova Strategija proširenja ne donosi suštinske promene, ali predstavlja važnu političku poruku parlamentarne većine u Evropskom parlamentu. Razloge za to vidi u savremenim geopolitičkim okolnostima i pojačanoj konkurenciji globalnih aktera u regionu.
Popović kao ključan izazov ističe zahtev EU da države kandidati usklade svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa zajedničkom politikom Unije. Smatra da se time već na početku procesa postavljaju veoma strogi uslovi u najosetljivijim oblastima, dok se istovremeno zanemaruje napredak u drugim sektorima.
Kao primer navodi Srbiju, koja je tehnički ispunila značajan deo pregovaračkih obaveza, ali se proces ipak usporava zbog nedovoljnog usklađivanja spoljne politike sa stavovima EU. Takav pristup, upozorava, može se doživeti kao zadiranje u suverenitet država kandidata, naročito ukoliko im se istovremeno ne pruža jasna perspektiva članstva.
S druge strane, Crna Gora je upravo zbog potpunog usklađivanja spoljne i bezbednosne politike ostvarila brži napredak u pregovorima, iako, kako Popović ističe, građani nisu formalno imali priliku da se o tome izjasne.
Spoljna politika kao tačka spoticanja
Jedno od otvorenih pitanja jeste i način na koji će zemlje regiona, ali i druge države kandidati poput Moldavije, pristupiti Uniji. Popović upozorava da bi eventualno oduzimanje prava glasa novim članicama u odlučivanju o zajedničkoj spoljnoj politici značilo njihov ulazak u EU bez punog političkog identiteta.
Takođe ostaje neizvesno da li će buduće proširenje podrazumevati samo ekonomsko pridruživanje ili i punopravno političko članstvo pojedinih država, poput Crne Gore ili Albanije, što bi otvorilo nova pitanja u vezi sa regionalnom saradnjom.
Severna Makedonija je jedna od zemalja koja najduže čeka na napredak u evropskim integracijama. Na sastanku Stabilizacionog i asocijacionog komiteta EU u februaru potvrđen je njen status kandidata, ali je dalji napredak uslovljen sprovođenjem ustavnih promena i poštovanjem bilateralnih sporazuma.
Politički analitičar Petar Arsovski ocenjuje da se većina zemalja Zapadnog Balkana nalazi na svojevrsnom raskršću. Jedan od razloga za to vidi u sporom donošenju novih strategija i planova unutar same EU, što izaziva sumnju u ostvarivost najava o mogućem proširenju do 2030. godine.
Prema njegovom mišljenju, izveštaj Evropskog parlamenta pokazuje pokušaj Unije da pronađe ravnotežu između geopolitičkog pritiska za prijem Ukrajine i Moldavije i realnih poteškoća u sprovođenju reformi u državama Zapadnog Balkana. U takvoj situaciji moguće je i neko "međurešenje".
"Međutim, podizanje praga postepenog proširenja je odgovor Evropske komisije i EU da je za sada jedina oficijelna politika originalno, pravo proširenje", precizira ovaj analitičar.
Otuda, precizira, nije ni čudo što je većina država Zapadnog Balkana na "raskršću".
"Ukoliko se odluči za ovo - originalno proširenje to može ići sporo, nije jasna politička volja EU. Znači, treba ući u voz, a da ne znamo koja je destinacija", slikovito objašnjava.
Da li je postepeno proširenje rešenje?
Kaže da je slično i kada je u pitanju model "postepenog proširenja" inNjega povezuje sa šahovskim otvaranjem zvanim "gambit".
"Postepeno proširenje je isto tako 'gambit'. Na prvi pogled izgleda da je "za isto para - manje muzike". Zemlje Balkana će napraviti kompromise, reforme, a da će na kraju dobiti članstvo koje nije članstvo", navodi Arsovski.
Otuda i preporuka zemljama Balkana da sve dok EU ne odluči šta joj je krajnji cilj - ne žure oko izbora na koji način će postati deo Unije.
"Za neke zemlje to nije sada dilema, recimo za Crnu Goru. Međutim, za Albaniju, Srbiju i Makedoniju jeste", kategoričan je ovaj analitičar.
Severna Makedonija je do sada ispunila više uslova koje je Brisel pred nju postavio, uključujući i promenu zvaničnog naziva države.
Trenutno su "na stolu" potrebne promene u Ustavu.
Zvanična istraživanja pokazuju da su građani i dalje u visokom broju, između 60 i 70 odsto za članstvo u EU.
"Međutim, u anketama se vidi da je narod već umoran zbog ovih beskonačnih uslova. Podrška za ustavne izmene koje su neophodne da bi Makedonija produžila put ka EU se s vremenom smanjuje. Biće veliki domaći politički izazov ako Makedonija nekada dobije zeleno svetlo ili otškrinut put ka EU, da se naprave neophodni kompromisi zato što je narod ogorčen i razočaran u EU", upozorava Arsovski.
(EUpravo zato.rs/RTS)