Evropska komisija predstavila je 4. novembra Paket proširenja za 2025. godinu, kojim je potvrđeno da proces proširenja Evropske unije ostaje jedan od ključnih političkih ciljeva u narednom periodu. Dokument donosi sveobuhvatnu procenu napretka zemalja Zapadnog Balkana, kao i Turske, Ukrajine, Moldavije i Gruzije, uz jasan naglasak na sprovođenje reformi u oblastima demokratije, vladavine prava i osnovnih prava građana.
Komisija poručuje da je put ka članstvu dostupan svima koji ispune potrebne kriterijume, te da će pristupanje novih država članica zavisiti isključivo od postignutih rezultata i sprovedenih reformi.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da je "Evropska unija odlučnija nego ikada da proširenje pretvori u stvarnost, ocenivši da veća Unija znači snažniju, stabilniju i uticajniju Evropu.
"Pristupanje EU je jedinstvena ponuda, obećanje mira, prosperiteta i solidarnosti. Uz prave reforme i snažnu političku volju, sve zemlje kandidati mogu da iskoriste ovu priliku", poručila je Fon der Lajenova.
U dokumentu se navodi da postepena integracija zemalja kandidata u Jedinstveno tržište jača njihove ekonomske i institucionalne veze sa Unijom već pre formalnog pristupanja. Komisija će u narednom periodu predstaviti i novu Komunikaciju o pregledu politika i reformama, kojom će se dodatno ojačati proces praćenja napretka.
"Ovi izveštaji treba da se sagledaju u kontekstu brzih promena u geopolitičkom okruženju. Danas mi, Evropljani, moramo učiniti mnogo više da bismo preuzeli kontrolu nad sopstvenim kontinentom, da bismo odbranili naše demokratske vrednosti i zaštitili našu bezbednost. To možemo postići samo ako zajedno sa našim susedima izgradimo snažnu, stabilnu, bezbednu i ujedinjenu Evropu, zasnovanu na zajedničkim vrednostima i principima. Samo ako dovršimo ujedinjenje Evrope, možemo obezbediti mir, slobodu i prosperitet na našem kontinentu. Samo zajedno sa onima koji dele naše vrednosti, Evropa može imati nezavisan glas u svetu. Sve u svemu, 2025. godina bila je dobra godina za naš zajednički rad sa zemljama kandidatima. Značajan napredak na evropskom putu koji su ostvarile Crna Gora, Albanija, Moldavija i Ukrajina pokazuje da se reforme isplate. To treba da posluži kao snažna motivacija svim državama koje su uključene u proces", rekla je komesarka za proširenje EU, Marta Kos, predstavljajući izveštaj.
Kako su ocenjene zemlje Zapadnog Balkana u izveštaju?
Crna Gora - najznačajniji napredak
Evropska komisija ocenila je da je Crna Gora ostvarila najznačajniji napredak u procesu pristupanja. Tokom protekle godine zatvorena su četiri pregovaračka poglavlja, a Vlada u Podgorici pokazala je jasnu političku volju da do kraja 2025. privremeno zatvori još nekoliko.
Komisija naglašava da je Crna Gora "na putu da ostvari svoj ambiciozni cilj i zatvori pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine", pod uslovom da se zadrži tempo reformi i da se obezbedi širi politički konsenzus.
Fon der LajenOVA je poručila da je ulazak Crne Gore u EU nadohvat ruke, ističući da je posvećenost evropskim integracijama prepoznata kao uzor regionu.
Srbija - red kritika, red pohvala
Za razliku od Crne Gore, Srbija je, prema izveštaju Komisije, značajno usporila reforme, posebno u oblastima pravosuđa, osnovnih prava i slobode medija. Brisel izražava zabrinutost zbog produbljene političke polarizacije i masovnih protesta koji su obeležili 2024. i 2025. godinu, uz ocenu da je "razdorna retorika dovela do erozije poverenja među ključnim akterima".
Komisija navodi da su prepoznati pojedini pozitivni koraci, poput ponovnog pokretanja postupka izbora Saveta REM-a i napretka u izradi Zakona o jedinstvenom biračkom registru, ali ocenjuje da ukupno okruženje nije povoljno za napredak u pristupanju. Od Srbije se očekuje da hitno preokrene nazadovanje u slobodi izražavanja, ojača nezavisnost pravosuđa i vrati poverenje građana u demokratske institucije.
Komisija je u izveštaju zadržala svoju ocenu, donetu još 2021. godine, da Srbija ispunjava tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3.
"Preporuke Komisije iz prethodnih godina, po kojima Srbija ispunjava tehničke kriterijume za otvaranje klastera 3 i dalje su validne", navodi se u izveštaju.
Evropska komisija od Srbije u izveštaju traži da učini više na postepenom usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, ocenjujući da je u tom pogledu Srbija na poslednjem mestu u regionu.
Primećeni su nedavni pozitivni primeri, ali Srbija mora da dokaže da krebilno sprovodi reforme u oblasti osnovnih prava i da nastavi usklađivanje sa zajedničkom politikom EU", rekla je Kos, koja naglašava da su sve ostale zemlje na Zapadnom Balkanu usklađene 100 odsto sa politikom EU, osim Kosova* koje se ne prati u tom procesu.
Izveštaj ukazuje i na problem anti-EU narativa u Srbiji, ne samo u medijima, već i kod "nosilaca političkih funkcija, uključujući i na najvišem nivou".
O izveštaju je govorio i predsednik Vučić, koji je u izjavi za medije u Briselu rekao da "nije u potpunosti saglasan sa svim ocenama, ali da je neophodno ozbiljno ih uzeti u razmatranje i raditi na njima", kao i da "smatra da sam izveštaj nije toliko loš koliko su ga prethodnih dana najavljivali".
Albanija: Stabilan napredak, mogući završetak pregovora do 2027.
Albanija je ostvarila značajan napredak i otvorila četiri pregovaračka klastera u protekloj godini, dok su pripreme za otvaranje poslednjeg u završnoj fazi.
Komisija ocenjuje da je napredak postignut u reformi pravosuđa i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, te da je zemlja na dobrom putu da do 2027. zaključi pregovore o pristupanju.
Ključno će, međutim, biti održavanje zamaha reformi i podsticanje inkluzivnog političkog dijaloga kako bi proces ostao stabilan i verodostojan.
Bosna i Hercegovina: Napredak zakočen političkom krizom
Politička kriza u entitetu Republika Srpska i raskid vladajuće koalicije u Bosni i Hercegovini ozbiljno su usporili reformski proces, ocenjuje Evropska komisija. Napredak je bio ograničen, posebno u oblastima zaštite podataka i kontrole granica.
Pozitivno je, međutim, to što je BiH u septembru 2025. predala svoju Agendu reformi Evropskoj komisiji, čime je pokazala da i dalje postoji institucionalna volja za nastavak evropskog puta.
Brisel poručuje da BiH ima novu priliku da sprovede reforme i otvori pregovore, ali da je za to potrebno finalizovati zakone o pravosuđu u skladu s evropskim standardima i imenovati glavnog pregovarača.
Severna Makedonija: Reforme napreduju, ali ustavne promene ostaju ključne
Severna Makedonija je nastavila rad na reformama u oblasti vladavine prava, javne uprave i zaštite manjina, ali Brisel poručuje da su potrebne brze i odlučne akcije kako bi se otvorio prvi klaster pregovora.
Evropska komisija podseća da zemlja mora da usvoji ustavne promene kojima će se u preambulu Ustava uključiti pripadnici bugarske zajednice, što je obaveza preuzeta u skladu sa zaključcima Saveta EU iz jula 2022. godine.
Istočno partnerstvo: Reforme uprkos pritiscima i izazovima
U zemljama koje ne pripadaju Zapadnom Balkanu, Ukrajini i Moldaviji, Evropska komisija vidi jasne znake odlučnosti i napretka uprkos složenim okolnostima.
Ukrajina
Ukrajina, i dalje suočena s ruskom agresijom, pokazuje izuzetnu posvećenost evropskom putu. Uprkos ratu, sprovela je ključne reforme i završila proces skrininga, ispunivši uslove za otvaranje tri klastera pregovora. Brisel ocenjuje da bi, uz ubrzanje reformi u oblasti vladavine prava, Ukrajina mogla da privremeno zatvori pregovore do kraja 2028. godine.
Moldavija
Moldavija, izložena stalnim spoljnim pritiscima i pokušajima destabilizacije, takođe beleži vidan napredak. Uspešno je završila skrining, dobila pozitivne ocene za reforme u pravosuđu i javnoj upravi i obezbedila političku stabilnost posle izbora. Cilj vlade u Kišinjevu je da pregovore zaključi do početka 2028. godine, a EU ističe da će pružiti punu podršku ukoliko Moldavija zadrži tempo reformi i evropsku orijentaciju.
Gruzija
Evropska komisija ističe da Gruzija nastavlja svoj put ka članstvu u EU, ali da tempo reformi i dalje mora da se ubrza, posebno u oblastima vladavine prava, demokratije i borbe protiv korupcije. Brisel podseća da je zemlja postigla određeni napredak u pripremi pregovaračkih okvira i ključnih politika, ali da je potrebna snažna politička volja kako bi se ostvarili konkretni rezultati. Takođe, Komisija naglašava važnost jačanja nezavisnosti pravosuđa i zaštite medijskih sloboda kako bi se stvorile pouzdane institucionalne osnove za buduće članstvo. Gruzija, prema oceni Brisela, ima potencijal, ali ključ uspeha leži u doslednom sprovođenju reformi u narednom periodu.
Zaključak Brisela je jasan, i Ukrajina i Moldavija, uprkos teškim okolnostima, ostaju među najposvećenijim kandidatima i pokazuju da proširenje EU nije samo geopolitički cilj, već i investicija u stabilnost i demokratske vrednosti na istoku Evrope.
Reforme kao ključ evropske budućnosti
Iz Paketa proširenja za 2025. jasno proizlazi da Evropska unija ostaje posvećena politici otvorenih vrata, ali i principu da pristupanje mora biti zasnovano na zaslugama.
Zemlje koje sprovode duboke i održive reforme dobijaju konkretnu podršku i političko priznanje, dok stagnacija ili nazadovanje usporavaju put ka članstvu.
Evropska komisija poručuje da je proširenje investicija u mir, stabilnost i prosperitet celog kontinenta, i da su Zapadni Balkan, Ukrajina, Moldavija i Gruzija deo evropske budućnosti koja je, po prvi put posle dužeg vremena, jasno na horizontu.
(EUpravo zato.rs)