Sukob između Izraela i Irana, koji se dodatno zaoštrio poslednjih nedelja, ne ostaje izolovan događaj na Bliskom istoku. Evropska unija, iako geografski udaljena, sve više oseća direktne posledice ovog konflikta — od bezbednosnih i energetskih pretnji, do političkih pritisaka i unutrašnjih podela.
Iako se sukob odvija van evropskog kontinenta, njegova geopolitička i bezbednosna senka sve više pada na Evropu. EU pokušava da balansira između diplomatskog angažmana, očuvanja bezbednosti i stabilnosti tržišta, ali se suočava s realnošću da su međunarodne krize sve teže izolovane.
Evropska unija poslednjih dana ulaže diplomatske napore da smiri tenzije i spreči dalje širenje konflikta. Visoki zvaničnici EU pozivaju na uzdržanost i poštovanje međunarodnog prava, ali i istovremeno potvrđuju pravo Izraela na samoodbranu.
"Pozvali smo sve strane da pokažu maksimalnu uzdržanost i izbegnu radnje koje bi mogle imati ozbiljne posledice, uključujući i rizike od radioaktivnog ispuštanja," izjavila je visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kallas 17. juna, osvrćući se na zabrinutost da bi napad na iranske nuklearne objekte mogao izazvati katastrofu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen dva dana ranije razgovarala je direktno s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom i naglasila da je "diplomatija dugoročno jedino rešenje".
Evropska unija izdala je u subotu saopštenje, u koje je EUpravo zato imao uvid, kojim je pozvala "sve strane da poštuju međunarodno pravo, pokažu uzdržanost i uzdrže se od daljih koraka koji bi mogli da dovedu do ozbiljnih posledica, kao što je potencijalno ispuštanje radioaktivnog materijala". Izvori bliski diskusiji navode da je ključni deo razmatranja među državama članicama bio da li EU treba da izjavi da "Izrael ima pravo da se brani" u kontekstu svojih napada na Iran.
Inače, Izrael tvrdi da je započeo seriju napada na Iran kao preventivnu meru jer Teheran, navodno, razvija nuklearno oružje. Međutim, čvrstih dokaza za to nema niti ih je Izrael ponudio. Od svih zemalja Bliskog istoka, samo se za Izrael govori da poseduje nuklearno naoružanje, ali to nikada zvanično nije potvrđeno.
Zvaničnici EU bi trebalo da raspravljaju o ovim temama i na samitu EU sledeće nedelje, a do tada stručni deo javnosti polemipe koje su moguće posledice ovog sukoba po Evropu i ostatak sveta?
Uticaj na evropsku ekonomiju
U analizi za medije, Karsten Brzeski, šef makroekonomije u ING-u, ističe da bi ozbiljnija eskalacija mogla značajno narušiti poverenje potrošača i privrede u evrozoni. Kombinacija rastućih cena energije i geopolitičke nesigurnosti već sada stvara pritisak na investicije i potrošnju. Prema njegovim rečima, Evropa bi se mogla suočiti sa novim talasom stagflacije, scenarijem nalik onom iz 1973. godine kada je Jomkipurski rat pokrenuo globalnu naftnu krizu i ekonomski pad.
Filip Lausberg iz Evropskog političkog centra upozorava da bi rast inflacije mogao primorati Evropsku centralnu banku da ponovo poveća kamatne stope, uprkos trenutnim naporima da se one smanje kako bi se stimulisala privreda.
"Primarni cilj ECB-a ostaje borba protiv inflacije, pa bi ponovni rast cena mogao značiti povratak restriktivnijoj monetarnoj politici – sa negativnim posledicama po rast i zapošljavanje", ocenjuje Lausberg, prenose briselski mediji.
Nuklearni scenario: Malo verovatan, ali ne i nezamisliv
Iako je mogućnost nuklearnog sukoba za sada ocenjena kao niska, ona ipak nije isključena. Izrael, iako nikada nije zvanično potvrdio posedovanje nuklearnog oružja, prema procenama poseduje oko 90 bojevih glava. Eskalacija koja bi uključila pokušaje Irana da eliminiše izraelsko vojno i političko rukovodstvo mogla bi dovesti do razmatranja upotrebe nuklearnog oružja.
Suzi Snajder, koordinatorka programa u Međunarodnoj kampanji za ukidanje nuklearnog oružja (ICAN), smatra da rizik od nuklearne eskalacije postoji, ali da nije visok – osim ako Iran ne izvede napade koji bi ozbiljno ugrozili izraelsku komandu. Ona ocenjuje da Teheran trenutno nema kapacitet za takvu akciju, i da je to više pitanje mogućnosti nego namere.
Energetska nesigurnost
Jedan od prvih vidljivih efekata sukoba na Evropu jeste skok cena nafte i povećana zabrinutost za stabilnost energetskog tržišta. Iako EU nije direktno zavisna od Iranske nafte, svaki poremećaj u Hormuškom moreuzu — jednoj od ključnih tačaka za svetski izvoz energenata — momentalno utiče na tržišta.
Brisel je u koordinaciji sa SAD i partnerima razmotrio mere za stabilizaciju energetskog snabdevanja i spremnost na eventualne poremećaje.
"Održavanje energetskog integriteta EU u ovakvoj situaciji je ključni prioritet," saopšteno je iz Komisije.
Treba li Evropa da strahuje od moguće (nove) migrantske krize?
Pojačani sukob dodatno komplikuje migrantsku situaciju, posebno na južnim i istočnim granicama EU. Očekuje se da bi novi talasi migranata mogli krenuti iz Sirije, Libana i Irana, što će pojačati pritisak na zemlje poput Grčke, Italije, Bugarske i Hrvatske. Istovremeno, bezbednosne službe širom Evrope povećale su nivo pripravnosti zbog mogućih terorističkih napada ili sabotaža povezanih s radikalnim grupama koje podržava Iran. Nova nemačka vlada već je pojačala granične ophodnje, dok su Francuska i Austrija dodatno osigurale ključne infrastrukture.
Manfred Veber, lider Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, izjavio je da "borba Izraela protiv islamskog terorizma nije samo izraelska stvar, već i evropski bezbednosni prioritet.“
Kriza takođe testira političko jedinstvo unutar EU. Dok članice poput Nemačke i Francuske nastoje zauzeti jasan prozapadni stav i podrže Izrael, druge — naročito Mađarska i Slovačka — pozivaju na neutralniji pristup i manje uplitanje.
Poljski ministar za evropska pitanja Adam Szłapka jasno je stavio do znanja da "pokušaji menjanja šengenskog sistema pod pritiskom političke situacije predstavljaju korak u pogrešnom pravcu", istovremeno ističući da su "Šengen i slobodno kretanje ljudi jedno od najvećih dostignuća EU."
(EUpravo zato.rs)
