Generalni sekretar NATO Mark Rute izjavio je da će NATO nastaviti da podržava normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i dodao da strane moraju da naprave "odgovarajuće kompromise" u dijalogu koji se vodi uz posredništvo Evropske unije.
Rute je, posle sastanka sa predsednicom privremenih prištinskih institucija Vjosom Osmani u Prištini, rekao da razume da su za to potrebne teške odluke i dodao da se mora sagledati "šira slika" i da obe strane treba da se fokusiraju na dugoročne koristi.
"To je jedini način da se reše nerešena pitanja i obezbedi stabilna budućnost i zaštite sve zajednice", naveo je Rute, prenosi Koha.
Rute je istakao da je NATO posvećen stabilnosti i miru na KiM i u regionu, datrupe neumorno rade na obezbeđivanju uređenog i bezbednog okruženja u skladu sa mandatom KFOR-a kao i da su spremni da odgovore na svaki bezbednosni razvoj.
Rute je rekao i da je NATO u bliskom kontaktu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, koji je najavio posetu Briselu gde će 19. marta razgovarati sa generalnim sekretarom NATO.
"Biću veoma direktan... samo zajedno možemo imati mir u regionu. Mora postojati političko rešenje, koje zahteva vođstvo svih političara. Moramo da radimo zajedno", rekao je Rute.
Osmani je navela da je Priština dostigla izdvajanje dva odsto BDP-a za bezbednost i ponovila stav privremenih institucija da Priština treba da dobije mesto u Alijansi. Nakon sastanka sa Osmani, Rute se sastao i sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.
U kojoj je fazi sada dijalog Beograda i Prištine?
Dijalog Beograda i Prištine, mesecima i godinama za nama, ocenjivan je kao "stajanje u mestu" ili "bez pomeranja s mrtve tačke", jer su tokom pregovora izostajali konkretni rezultati i dogovori. Ipak, odlazeći izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, najavio je krajem prošle godine da EU priprema predloge za obe strane u procesu koji će voditi šefica evropske diplomatije Kaja Kalas, uz pomoć iskusnog danskog diplomate Petera Sorensena.
Ipak, on je tada rekao da je dijalog Beograda i Prištine je u boljem stanju nego u proleće 2020. godine kada je počeo njegov mandat iako je u 2024. godini izgubio dinamiku i nije bio glavni prioritet lidera u godini koja je bila izborna i u Evropi i u Americi.
"Počeo sam da se bavim normalizacijom odnosa Kosova i Srbije u aprilu 2020. godine. U to vreme dijalog nije postojao, od 2018. nije bilo dijaloga. Moj prvi zadatak je da vratimo dijalog u život i vratimo ga u Brisel. To smo uspeli vrlo brzo, sa prvim sastankom lidera u julu te godine. Do mog odlaska imali smo 14 sastanaka na nivou lidera i 31 na nivou glavnih pregovarača. Ja sam 28 puta posetio Beograd isti broj puta i Prištinu. Imali smo i brojne sastanke sa liderima u okviru međunarodnih skupova. Imamo iza sebe konkretne rezultate: rešenje pitanja nestalih osoba, rešenje za pitanje energetske situacije na severu Kosova, putovanja sa ličnim kartama", rekao je u intervjuu za RTS krajem prošle godine.
Tehnički dijalog Beograda i Prištine započeo je 8. marta 2011. godine u Briselu, sa ciljem da se razmotre ključna pitanja koja se tiču svakodnevnog života građana. Predstavnici obe strane tvrdili su da dolaze spremni na dijalog, s brojnim predlozima koji bi trebali unaprediti uslove života. Podsećanja radi, u septembru 2010. godine, Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju koja je otvorila mogućnost za započinjanje razgovora između Beograda i Prištine, delegirajući Evropskoj uniji ulogu posrednika u statusno neutralnim pregovorima.
Za prvi susret u novom formatu, tema razgovora bila su tehnička pitanja, uključujući katastralne registre, avio-saobraćaj, telekomunikacije, predsedavanje CEFTA i izgled carinskih pečata. Status Kosova nije bio na dnevnom redu. Tokom narednih deset godina, u Briselu je postignuto oko 50 različitih sporazuma, a obje strane su potpisale niz dokumenata koji se odnose na praktična pitanja.
Iako Briselski dijalog nije rešio pitanje statusa Kosova, usmeren je na rešavanje konkretnih problema i postavio je temelje za dalje pregovore o sveobuhvatnom sporazumu koji bi trebalo da normalizuje odnose između Srbije i Kosova. Analizirajući godine pregovora, zapisnike sa sastanaka, kao i izveštaje o implementaciji postignutih dogovora, autori su zaključili da je od 21 sporazuma, deset potpuno sprovedeno, šest u najvećem delu realizovano, četiri su delimično implementirana, dok je samo jedan sporazum ostao bez ikakvih praktičnih efekata.
Međutim razlike između stavova Beograda i Prištine ostale su duboke do danas, zbog čega se ovaj proces češće ocenjuje kao "stajanje u mestu" nego napredak. Za Beograd, "sveobuhvatna normalizacija" odnosa ne podrazumeva priznanje Kosova kao nezavisne države, dok je za Prištinu normalizacija odnosa bez formalnog priznanja nepojmljiva. Evropska unija, koja već dugo pokušava da usmeri dijalog ka završnoj fazi, sada insistira na tome da se proces pregovora što pre privede kraju, naglašavajući da je došlo vreme za postizanje konačnog dogovora.
(EUpravo zato.rs)
