Pred Evropom je više izazova, i dok Evropska komisija radi na proširenju i analiziranju kandidata i njihovog puta, potpredsednik Evropske investicione banke (EIB), Marko Primorac, nedavno je govorio o geopolitičkim promenama i novom globalnom ekonomskom poretku.
Kako je istakao na savetovanju u Opatiji, Evropa mora da poveća ekonomsku sigurnost, razvije sopstvene strateške kapacitete i izgradi stabilnija partnerstva, a energija postaje jedan od ključnih resursa za očuvanje konkurentnosti i političke stabilnosti.
Primorac je ocenio da geopolitika više nije samo političko pitanje, već sve više utiče na ekonomsku sigurnost, otpornost i stabilnost država i podsetio da je prethodnih decenija proizvodnja premeštana u zemlje sa nižim troškovima, ali da su globalne krize pokazale kako zavisnost od pojedinih resursa i dobavljača može postati sredstvo pritiska, navodi SEEbiz.
Kako je istakao, uz efikasnost i konkurentnost cena, sve veći značaj imaju sigurnost i diverzifikacija pravaca snabdevanja, menja se i globalizacija, a ekonomska moć država sve više zavisi od kontrole tehnologije, energije, finansijskih tokova, lanaca snabdevanja i strateške infrastrukture.
Tako će, kako je Primorac naveo, energija postati presudan resurs ne samo za privredu već i za očuvanje socijalne kohezije, slobode i demokratije, dok nezadovoljstvo stanovništva može izazvati nedovoljna dostupnost energenata po pristupačnim cenama, što može uticati i na političke promene u evropskim državama.
Primorac je naglasio da ulaganje u obnovljive izvore energije više nije motivisano isključivo dekarbonizacijom, već i potrebom da se smanji zavisnost Evrope od spoljašnjih dobavljača i poveća njena energetska sigurnost.
Evropa ne mora sve sama
Primorac je između ostalog istakao i da Evropa ne mora sama da proizvodi sve što joj je potrebno, ali mora da prepozna kritične zavisnosti, razvija sopstvene kapacitete u strateški važnim oblastima i gradi sigurnija partnerstva, što je naročito važno za industriju, jer bez dovoljno energije po konkurentnim cenama nema ni reindustrijalizacije, razvoja veštačke inteligencije i strateških tehnologija, niti dugoročnog privrednog rasta.
Govoreći o ulozi EIB-a, istakao je da banka godišnje odobrava oko 100 milijardi evra kredita, dok se za narednu godinu nada povećanju ulaganja na 110 milijardi evra, dok će sredstva biti usmerena u energetiku, tehnologiju, kritične minerale, bezbednost, odbranu i podršku Ukrajini.
Dodao je da kapitala ima dovoljno, ali da često nedostaju kvalitetni i pripremljeni projekti sa transparentnim vlasništvom, jasnim ciljevima, održivim poslovnim planovima i potrebnim dozvolama. Na tome, prema njegovim rečima, treba raditi na nivou Evropske unije.
(EUpravo zato/Biznis.rs)