- EU i Moldavija otvorile su pregovore o klasterima 'Unutrašnje tržište' i 'Konkurentnost i inkluzivni rast', što je važan korak u pristupanju Uniji.
- Klasteri obuhvataju usklađivanje sa pravilima o tržištu, konkurenciji, digitalnoj transformaciji, zapošljavanju, obrazovanju i industriji.
- Otvaranje klastera ne znači završene reforme: napredak će se meriti kroz primenu zakonodavstva i ispunjavanje merila EU.
Evropska unija i Moldavija napravile su protekle nedelje još jedan važan korak u procesu pristupanja Evropskoj uniji, otvaranjem pregovora o takozvanim klasterima "Unutrašnje tržište" i "Konkurentnost i inkluzivni rast".
Ove dve tematske celine obuhvataju širok spektar politika - od slobodnog kretanja robe, usluga, radnika i kapitala do konkurencije, oporezivanja, digitalne transformacije, zapošljavanja, obrazovanja i industrijskog razvoja.
Napredak podrazumeva postepeno usklađivanje zakonodavstva i institucija Moldavije sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali i njihovu potpunu primenu u praksi.
Unutrašnje tržište - usklađivanje sa pravilima EU
Klaster "Unutrašnje tržište" obuhvata devet pregovaračkih poglavlja koja se odnose na slobodno kretanje robe, radnika i kapitala, pravo poslovnog nastanjivanja i pružanja usluga, pravo privrednih društava, intelektualnu svojinu, politiku konkurencije, finansijske usluge i zaštitu potrošača i zdravlja.
Usklađivanje sa pravilima u ovim oblastima važno je za stvaranje predvidivijeg poslovnog okruženja, jačanje konkurencije i olakšavanje ekonomskih veza sa državama članicama EU.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Za Moldaviju to znači nastavak reformi koje bi trebalo da omoguće veću kompatibilnost njenog tržišta sa pravilima i standardima Unije.
Konkurentnost i inkluzivni rast - širi okvir ekonomskih reformi
Drugi klaster obuhvata osam pregovaračkih poglavlja, uključujući digitalnu transformaciju i medije, oporezivanje, ekonomsku i monetarnu politiku, socijalnu politiku i zapošljavanje, preduzetničku i industrijsku politiku, nauku i istraživanje, obrazovanje i kulturu, kao i carinsku uniju.
Ove oblasti odnose se na šire ekonomske i društvene reforme koje su važne za jačanje konkurentnosti, razvoj privrede i unapređenje institucionalnih kapaciteta.
Usklađivanje sa pravilima EU u ovim oblastima obuhvata i pitanja funkcionisanja javnih politika, poslovnog ambijenta, tržišta rada i podrške istraživanju i inovacijama.
Pregovori kao proces merljivih rezultata
Otvaranje klastera predstavlja važnu fazu pregovaračkog procesa, ali ne znači da su reforme u obuhvaćenim oblastima završene. EU je utvrdila merila koja će biti relevantna za buduće privremeno zatvaranje pojedinačnih pregovaračkih poglavlja, dok će se napredak Moldavije pratiti tokom čitavog procesa.
Pristupanje Uniji zasniva se na ispunjavanju utvrđenih kriterijuma i konkretnim rezultatima. To podrazumeva ne samo usvajanje zakonodavstva usklađenog sa pravnim tekovinama EU već i izgradnju kapaciteta za njegovu primenu, kao i poštovanje relevantnih evropskih standarda.
Ovaj korak nadovezuje se na otvaranje pregovora o klasteru „Spoljni odnosi“ u julu 2026. godine. Time se pregovarački proces Moldavije nastavlja kroz više tematskih celina koje zajedno obuhvataju ključne oblasti funkcionisanja države, privrede i društva.
Kako su organizovani pregovori o članstvu u EU
Nakon uvođenja revidirane metodologije za pristupne pregovore 2020. godine, pregovaračka poglavlja grupisana su u 6 tematskih klastera - Osnovna pitanja; Unutrašnje tržište; Konkurentnost i inkluzivni rast; Zelena agenda i održiva povezanost; Resursi, poljoprivreda i kohezija i Spoljni odnosi.
Svako poglavlje odgovara drugoj oblasti politika. Ukupno postoje 33 pregovaračka poglavlja.
Klasteri omogućavaju da se međusobno povezane oblasti razmatraju u okviru šire celine, dok se konkretni zahtevi i napredak prate kroz pojedinačna poglavlja. Zbog toga otvaranje novih klastera nije samo proceduralni korak, već i okvir za dalji rad na reformama i procenu spremnosti zemlje kandidata za članstvo u EU.
(EUpravo zato.rs)
