Slovačka podržava proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan, ali insistira da proces bude pravedan, predvidiv i zasnovan na istim pravilima za sve kandidate, bez dvostrukih standarda, kazala je ambasadorka te države u Crnoj Gori Eva Ponomarenkova.
Ona je, u intervjuu Agenciji MINA, kazala da se Crna Gora izdvaja kao najnapredniji kandidat, ističući da se kredibilitet procesa proširenja EU gradi onda kada se uspeh u reformama istinski nagrađuje napretkom u pregovorima. Takođe je podsetila da je Slovačka među dugogodišnjim i posvećenim zagovornicima proširenja na zemlje Zapadnog Balkana.
"Proširenje EU predstavlja ulaganje u stabilnost i bezbednost Evrope. Istovremeno, ono podstiče reforme u zemljama kandidatima", kazala je Ponomarenkova.
Prema njenim rečima, u Slovačkoj veruju da su države Zapadnog Balkana prirodno bliske evropskom prostoru, a među njima se Crna Gora izdvaja kao najnapredniji kandidat. U isto vreme, Slovačka dosledno naglašava da proces mora biti pravedan, predvidiv i zasnovan na istim pravilima za sve kandidate.
"Protivimo se dvostrukim standardima i različitim pristupima prema pojedinim kandidatima", rekla je Ponomarenkova.
Ona je podsetila da je to nedavno ponovo istakao i slovački premijer Robert Fico, koji je na samitu Zapadnog Balkana, u decembru prošle godine u Briselu, istakao protivljenje nejednakom postupanju.
Upitana da li smatra da je cilj Crne Gore da postane članica do 2028. godine realan, Ponomarenkova je kazala da je taj cilj ambiciozan, ali i ostvariv ukoliko se zadrži tempo reformi u državi.
Prema njenim rečima, zatvaranje još pet poglavlja u decembru može se smatrati pozitivnim signalom konkretnog napretka, dok će ova godina biti ključna da se pokaže da se rezultati mogu postići kada postoji dovoljno političke volje.
"U tom kontekstu, želim da istaknem efikasnu saradnju unutar celokupnog političkog spektra, kao i napore koje Vlada ulaže u proces integracija", kazala je Ponomarenkova.
Govoreći o spremnosti EU za proširenje, ona je rekla da je sve jasnije da proširenje ima geopolitičku i bezbednosnu dimenziju.
"Istovremeno, EU mora unapređivati sopstvenu spremnost, kapacitete, odlučivanje i unutrašnje reforme. Oba procesa moraju se odvijati paralelno: reforme u zemlji kandidatu i spremnost unutar Unije, kako bi ishod bio održiv i verodostojan", kazala je Ponomarenkova.
Na pitanje šta vidi kao ključne izazove u procesu evropskih integracija Crne Gore, Ponomarenkova je odgovorila da se oni i dalje ogledaju u verodostojnoj primjeni vladavine prava i postizanju opipljivih rezultata u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.
To znači, objasnila je, jačanje kapaciteta i stabilnosti ključnih bezbednosnih i pravosudnih institucija, povećanje integriteta sistema i obezbeđivanje da se reforme pretoče u vidljive rezultate, kao što su efikasnije istrage, kvalitetne sudske odluke i rast poverenja javnosti.
Uporedo sa tim, kako je istakla, ponavljaju se i praktični zadaci unutrašnje bezbednosti: efikasnija borba protiv pranja novca, jače upravljanje granicama, savremeni informacioni sistemi i dalje usklađivanje sa politikama EU tamo gde je potrebno.
"U ovoj fazi presudna je dosledna primena reformi, što znači njihovo održavanje tokom vremena i isporučivanje konkretnih rezultata", kazala je Ponomarenkova.
Ona smatra da evropska perspektiva ostaje i najbolji okvir za održavanje stabilnosti i dobrih odnosa na Zapadnom Balkanu. Prema njenim rečima, od suštinskog značaja je stabilnost zasnovana na reformama, snažnoj regionalnoj saradnji i sposobnosti da se osetljiva pitanja rešavaju na način koji smanjuje tenzije.
"Evropska perspektiva ostaje najjači okvir koji daje smer, motiviše reforme i podržava praktičnu saradnju. Važno je da taj proces ostane verodostojan i pravedan", naglasila je Ponomarenkova.
Govoreći o odnosima Crne Gore i Slovačke, Ponomarenkova je ocenila da su oni prijateljski, stabilni i bez otvorenih pitanja, ali je ukazala i na činjenicu da investiciona i ekonomska saradnja dugoročno zaostaju za političkom. Istakla je da je saradnja od 2006. godine bila zasnovana na veoma pozitivnim osnovama, dodajući da je Slovačka Crnu Goru podržala u transatlantskim naporima i da nastavlja da podržava u evropskim težnjama.
Najbolja prilika, ali i izazov, za dalje jačanje bilateralnih odnosa dve države Ponomarenkova vidi u mogućnosti da se snažni politički odnosi pretoče u opipljive rezultate, posebno u oblasti privrede.
"Postoji značajan prostor za ekonomsku i investicionu saradnju, koja dugoročno zaostaje za političkom saradnjom", rekla je, ističuči da bi u Slovačkoj voleli da vide više interakcije između poslovnih zajednica dve zemlje.
Jačanje regionalne saradnje
Ponomarenkova je istakla i da je Slovačka zainteresovana za jačanje regionalne saradnje, ukazujući posebno na aktivnosti Međunarodnog Višegradskog fonda, koji deluje na osnovu napora četiri države članice Višegradske grupe, Češke, Mađarske, Poljske i Slovačke.
Podsećajući da je cilj Višegradskog fonda jačanje regionalne saradnje i pomoći zemljama na putu ka EU, posebno u okviru programa za Zapadni Balkan, Ponomarenkova je navela da se time grade dugoročna partnerstva među institucijama i stručnjacima i realizuju praktični projekti koji podržavaju modernizaciju regiona.
To je, kako je naglasila, korisno za proces pristupanja EU na obe strane.
(EUpravo zato.rs)
