Da li je proces evrointegracija zasnovan na zaslugama ili se, ipak, radi o političkim preferencijama? To je bilo jedno od pitanja o kojem se najviše diskutovalo tokom samita EU-Zapadni Balkan u Briselu, održanog u organizaciji "Friends of Europe", dok je "EUpravo zato" i ove godine bio partner događaja.
U fokusu su bila pitanja proširenja Evropske unije, a kako u poslednje vreme veliki broj zvaničnika EU navodi da je sada pravi trenutak za primanje novih članica, debatovalo se o tome koliko je Brisel zaista na to spreman, a koliko sami kandidati.
Predsednica Narodne skupštine Srbije, Ana Brnabić, koja se uključila preko video-linka, na samom početku je istakla da često ne razume proces evrointegracija.
"Kada je reč o proširenju, malo sam zbunjena, ne znam šta je perspektiva, da li je to zasnovano na meritokratiji ili se radi o političkoj volji. Prošle godine sam istakla da se insistira na meritokratiji, ali da to zapravo zvuči poput uvrede za većinu nas na Zapadnom Balkanu, jer nema veze sa postavljanjem ciljeva, jer i kada ih postignemo, klasteri se neće magično otvoriti. Mi smo već 2021. ispunili uslove za otvaranje Klastera 3, a i dalje se ne čini da će se uskoro to dogoditi, a bližimo se 2026. Već smo imali pet izveštaja Evropske Komisije o napretku gde se napominje da bi trebalo otvoriti taj klaster, tako da smatram da to nije sistem zasnovan na zaslugama", istakla je.
Prema njenim rečima, "primenili smo i dodatne reforme, ali klaster nije otvoren".
"Naši partneri, poput Severne Makedonije su verovatno još više frustrirani. Oni su morali i ime da promene i uređuju odnose sa Grčkom a nisu ni datum dobili. To šalje pogrešne signale. Sa druge strane, čestitam partnerima iz Albanije jer su otvorili sve klastere, tako da ne znam šta tačno treba da uradite da biste napredovali. Ne razumem logiku procesa iako sam dugo u politici", istakla je u obraćanju.
"Mi ne možemo ponovo menjamo Ustav"
Kako je istakao Aleksandar Nikoloski, zamenik premijera Severne Makedonije, njegova zemlja se decenijama bori za evropske vrednosti, ali je ipak zastala na putu ka EU.
"Dvaput smo menjali ime, kao i zastavu, valutu i slično, to je priča bez kraja još od devedesetih i svi se pitaju kada će se to završiti, a nema odgovora. Slažem se sa Anom Brnabić da je proces politički, kao što je bio i uvek do sada, ali jednostavno nema dovoljno političke volje", rekao je Nikoloski koji je napomenuo kako se ne može očekivati da Severna Makedonija ponovo menja Ustav.
Sa druge strane, istakao je da se "brine za region ako momentum proširenja propadne, a šanse za to su velike jer apetita za proširenje nema".
U diskusiju se uključuju nekadašnji evropski komesar za proširenje, Štefan File, koji je odgovorio da su evrointegracije proces sistem zasnovan na zaslugama "sviđalo se to vama ili ne".
"Zato nemojte gubiti vreme, iskoristite ga jer je ovo vreme transformacija", rekao je češki diplomata istakavši da čuje "motor proširenja".
Kako je dodao, svako proširenje EU je do sada bilo praćeno transformacijama jer tako Evropska unija funkcioniše.
"Sada govorimo o proširenju od 10 zemalja, a to donosi velike implikacije, kako se donose odluke, troši i deli novac... to ne znači da samo treba da uključite dugme i da će ceo proces biti završen. Zemljama kandidatima bih poručio da se fokusiraju na budućnost, a ne na prošlost, jer je budućnost i vaša", poručio je češki političar.
On je dodao da je pristupanje EU političko pitanje, ali i tehničko "jer da biste bili deo jedinstvenog tržišta, morate da ispunite niz kriterijuma".
Postoji želja za proširenjem, ali moraju postojati i opipljivi rezultati
Srđan Majstorović, predsednik Centra za evropske politike (CEP), predstavnik mreže Think for Europe - mreže tink-tenkova i centara za istraživanje EU politika u Jugoistočnoj Evropi - naveo je da je rat u Ukrajini stvorio snažan "momentum" za proširenje Evropske unije, ali da taj zamah mora da se pretoči u konkretne reforme i opipljive rezultate.
Kako je istakao, proces evropskih integracija ne može biti odvojen od demokratizacije i vladavine prava, jer su upravo ti principi u srcu pristupnog procesa.
Govoreći o situaciji u Srbiji, Majstorović je ocenio da zemlja trenutno ne ostvaruje napredak u dovoljnoj meri potreban za približavanje Evropskoj uniji, pre svega zbog ograničene nezavisnosti institucija i visokog stepena koncentracije političke, ekonomske i medijske moći.
Tomas Vajc, predsedavajući Delegacije Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje EU-Crna Gora je naveo da reforme koje sprovede države kandidati moraju da budu vidljive i opipljive u svakodnevnom životu ljudi.
"Nije dovoljno imati zakone na papiru, mora se videti promena u praksi, u sudnicama, u radu institucija, u tome kako se donose odluke i kako se tretira odgovornost", dodao je.
Prema njegovim rečima, ključno je da države regiona razumeju da pristupanje EU zahteva dugoročno, dosledno i dubinsko menjanje sistema.
Potrebna je politička volja
"Evropska perspektiva donosi stabilnost, ali ona zahteva i političku volju. Nijedna vlada ne može da očekuje napredak ako se reforme sprovode samo formalno ili selektivno", kazao je on.
Vajc je zaključio da se poverenje građana vraća jedino kroz transparentnost i nezavisnost institucija.
"Kada ljudi vide da institucije rade za njih, a ne za političke interese, tada postoji i evropska budućnost. Bez toga, reformski proces ostaje samo na nivou deklaracija", poručio je.
Samit EU-Zapadni Balkan 2025 i ove godine je u Briselu okupio evropske i regionalne lidere kako bi razmotrili geopolitičku, bezbednosnu i ekonomsku dimenziju proširenja Evropske unije.
Skup, čiji je partner EUpravo zato, održao se pod nazivom "Enlargement matters - Europe's new geopolitical, security and economic frontier", a predstavljao je još jednu priliku da zemlje Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, pošalju poruke o spremnosti za reforme, evropskom putu i jačanju institucija.
Program samita je bio podeljen u tri velike tematske celine. Prva sesija se bavila geopolitičkim, bezbednosnim i ekonomskim dimenzijama proširenja, druga je bila posvećena ekonomiji i investicijama dok se u trećem tematskom bloku govorilo o vladavini prava i reformi pravosuđa.
(EUpravo zato)
