Pre tačno 11 godina, 2014. godine, u Berlinu je pokrenut Berlinski proces, inicijativa čiji je cilj da poveže zemlje Zapadnog Balkana i približi ih Evropskoj uniji.
Ovaj proces okuplja šest zemalja regiona i pruža platformu za politički dijalog, regionalnu saradnju, a prema oceni analitičara i stručnjaka, ključan je okvir za proevropski razvoj Zapadnog Balkana.
Njegova snaga je u političkoj vidljivosti, povezivanju regiona i podsticanju infrastrukturnih i socijalnih projekata. Međutim, da bi rezultati bili trajni i da bi region napredovao ka EU, potrebne su snažne reforme, stabilna politika i kontinuirana podrška Evropske unije.
Ove godine, 22. oktobra, Berlinski proces će proslaviti svoju 11. godišnjicu samitom u Londonu i okupiti lidere Zapadnog Balkana, a fokus će biti usmerena na bezbednost, migracije i dalje ekonomsko povezivanje regiona.
Šta je Berlinski proces i kako funkcioniše
Berlinski proces nije formalni deo EU pristupnog puta, ali je važan okvir koji omogućava da lideri zemalja Zapadnog Balkana i predstavnici Evropske unije i država domaćina razmenjuju iskustva, definišu prioritete i prate projekte od zajedničkog interesa.
Svake godine se samit održava u drugom evropskom gradu, a zemlja domaćin preuzima vođstvo, objavljujući završnu deklaraciju i spisak ključnih projekata.
Fokus procesa obuhvata infrastrukturu, ekonomiju, vladavinu prava, bezbednost, mobilnost, zaštitu životne sredine i programe za mlade.
Glavni stubovi procesa
Zvanične deklaracije Berlinskog procesa ističu pet ključnih oblasti:
· Povezivanje (Connectivity Agenda) – unapređenje transportne, energetske i digitalne infrastrukture unutar regiona i prema EU.
· Ekonomski razvoj i investicije – privlačenje privatnih i javnih investicija, olakšavanje poslovnog okruženja i jačanje privrede.
· Mobilnost i zapošljavanje – olakšavanje kretanja ljudi i priznavanje profesionalnih kvalifikacija.
· Bezbednost i vladavina prava – borba protiv korupcije, organizovanog kriminala i neregularnih migracija.
· Mladi i pomirenje – podrška regionalnoj saradnji mladih kroz Regionalnu kancelariju za saradnju mladih (RYCO) i programe civilnog društva.
Tokom više od decenije, Berlinski proces je doneo niz konkretnih rezultata koji su doprli do različitih oblasti regionalne saradnje. Prvo i najvažnije, proces je stvorio stalnu platformu za politički dijalog između zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije, što je omogućilo da politika proširenja ostane u fokusu evropskih prestonica i da zemlje regiona redovno razmenjuju stavove sa evropskim partnerima.
Pored političkog aspekta, Berlinski proces je imao značajan uticaj na infrastrukturne projekte, podstičući prioritizaciju transportnih, energetskih i digitalnih inicijativa, od kojih su mnoge finansijski podržane kroz EU Ekonomsko-investicioni plan i druge evropske fondove. Inicijativa je takođe omogućila razvoj novih finansijskih instrumenata, poput Plana rasta za Zapadni Balkan, koji obezbeđuje milijarde evra za realizaciju ključnih projekata i podsticanje privrednog razvoja u regionu.
Pored ekonomskih i infrastrukturnih aspekata, proces je snažno podržao saradnju mladih i civilnog društva, naročito kroz osnivanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) 2016. godine, koja je doprinela pomirenju i jačanju međusobnog poverenja među mladima iz različitih zemalja Zapadnog Balkana. Konačno, Berlinski proces je omogućio praktičnu saradnju u kriznim situacijama, kao što je koordinacija tokom pandemije COVID-19, kada su zemlje regiona zajednički radile na održavanju transportnih koridora i olakšavanju kretanja ljudi i robe, čime je pokazana njegova vrednost i u vanrednim okolnostima.
Ograničenja i izazovi
Iako je Berlinski proces imao značajan uticaj na politički dijalog i infrastrukturne projekte u regionu, on nije instrument koji automatski ubrzava članstvo zemalja Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji.
Napredak ka EU i dalje zavisi od sprovođenja ključnih reformi u oblastima vladavine prava, javne uprave i normalizacije bilateralnih odnosa. Pored toga, postoji značajan jaz između najavljenih planova i njihove stvarne implementacije, jer mnogi projekti još uvek nisu realizovani zbog administrativnih i finansijskih prepreka.
Ograničavajući faktor procesa je i nedostatak stalne institucionalne strukture; pošto zavisi od angažovanja zemlje domaćina svake godine, teško je osigurati dugoročnu kontinuitet i efikasno praćenje svih inicijativa. Regionalne političke tenzije, posebno nerazrešeni odnosi između Srbije i Kosova, kao i unutrašnje krize u Bosni i Hercegovini, dodatno otežavaju saradnju, dok aktuelni izazovi u oblasti bezbednosti i migracija sve više oblikuju prioritete samita, što se vidi i u Londonu 2025. godine, kada je fokus stavljen na migracije, povratke i bezbednosnu saradnju.
Ipak, Berlinski proces i dalje predstavlja važnu političku i praktičnu platformu koja jača regionalnu saradnju, olakšava mobilnost mladih i doprinosi evropskoj integraciji, pod uslovom da zemlje regiona nastave sa reformama, maksimalno koriste evropske fondove i osiguraju efikasnu implementaciju svih projekata.
(EUpravo zato.rs)
