Otvaranje vrata Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) zemljama kandidatima, uključivanje više od 140 njihovih predstavnika u rad institucije i aktivno jačanje vladavine prava i demokratskih standarda samo su neka od dostignuća kojima se ponosi predsednik EESC Oliver Röpke.
Pod njegovim rukovodstvom, Komitet je postao pionir u uključivanju Zapadnog Balkana, Ukrajine, Moldavije i Turske u evropske procese, ali i u davanju prostora mladima da direktno učestvuju u kreiranju mišljenja EU, o čemu je govorio za EUpravo zato.
"Otvaranje vrata EESC zemljama kandidatima" ističe kao najveći uspeh svog mandata i podseća da je na samom početku obećao da želi ovaj komitet da učini relevantnijim, vidljivijim i uveća njegov uticaj.
"Mi smo prva institucija koja je uključila u svoj rad kolege iz zemalja kandidata, sa Zapadnog Balkana, ali i iz Moldavije, iz Ukrajine, uključujući ih u naš rad kao kandidate članove. Prva institucija koja je zaista krenula napred sa postepenom integracijom. Ponosan sam, jer su sve zemlje kandidati to cenile i sada traže od drugih institucija da slede taj primer. U konkretnim brojkama, više od 140 članova iz zemalja kandidata, iz Srbije, Crne Gore, Albanije, ali i iz Ukrajine, Turske i Moldavije, već je učestvovalo u oblikovanju naših mišljenja, doneli su perspektive zemalja kandidata i mi kao EESC smo mnogo naučili o tim zemljama. Radili smo zajedno sa civilnim društvom i ojačali osnovna i vladavinu prava u tim zemljama", rekao je Röpke za naš portal.
Još jedno veliko dostignuće, kada se govori o otvaranju komiteta, ističe uključivanja mladih. Komitet je, kao prva institucija, počeo sa primenom EU Youth Testa, gde su predstavnici mladih radili i tade rame uz rame sa članovima.
Predsednik EESC podseća na upravo održanu završnu ceremoniju u ponedeljak gde su imali predstavnike iz zemalja kandidata, premijera Edija Ramu iz Albanije, kao i mlade ljude "koji su takođe govorili iz svojih iskustava, donoseći svoje stavove direktno u jednu instituciju Evropske unije".
"Jačanje osnovnih, ali i vladavine prava"
Osim angažovanja na gore pomenutim poljima, Röpke poseban fokus stavlja na osnovna prava, ali i vladavinu prava podsećajući na svoj moto 'Zauzmi se za demokratiju, govori za Evropu'.
"Ponosan sam što smo ojačali našu ulogu, našu ulogu 'čuvara' u državama članicama, ali i u drugim zemljama, gde smo odlazili kod novinara, branitelja ljudskih prava, socijalnih partnera da vidimo kakva je situacija na terenu i kako možemo ojačati vladavinu prava i prostor za civilno društvo. Mislim da su ovo ukratko neka od glavnih dostignuća u poslednje dve i po godine i to je bilo zajedničko dostignuće svih članova zajedno sa našim odličnim osobljem u EESC", dodao je.
Kada je reč o proširenju EU, koji je zauzimao kao tema posebno mesto tokom njegovog mandata, kaže da je mišljenja kako se dugo ignorisala velika potreba i volja građana u zemljama, budućim članicama, da budu saslušani i da naprave konkretan napredak.
"Već vidimo ogroman odlazak stručnjaka iz tih zemalja. Druga stvar je da je nakon agresorskog rata protiv Ukrajine očigledno postojao momentum za proširenje, jer proširenje, ako se uradi na pravi način, poveća našu geopolitičku bezbednost. Dakle, videli smo taj momentum i tada sam rekao da je u redu da mi kao EESC možemo da krenemo napred i budemo pioniri, jer smo most između civilnog društva i donosioca odluka", rekao je.
To je, kako je dalje objasnio, bila početna tačka, zbog koje je bio srećan jer su i ostali članovi delili isto stanovište zbog čega je bilo moguće pružiti konkretnu pomoć i podršku socijalnim partnerima, civilnom društvu u zemljama kandidatima. To je dalje dovelo do interesovanja za strukturu Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta i planiranja uvođenja sličnih struktura u svojim zemljama.
Na pitanje šta još zemalje kandidati mogu da urade, objasnio je da ne mogu da odustanu od puta reformi već da ubrzaju tempo u pogledu pravosudnih reformi, slobode medija, borbe protiv korupcije, vladavine prava, osiguranja da vladavina prava zaista postoji.
"Važno je i pitanje socijalnih standarda, poput obezbeđivanja socijalnog dijaloga u tim zemljama. Ali, ako je to slučaj, onda Evropa zaista mora da nastavi svoj pristup zasnovan na zaslugama i mislim da tada postoji dobra šansa da jedna ili dve zemlje, možda čak i više, u skorijoj budućnosti pristupe Evropskoj uniji", izjavio je za naš portal predsednik EESC.
(EUpravo zato.rs)
