Uticajni političari će oblikovati tok novog mandata EK i transformisati politički pejzaž Evrope u 2025. godini.
Dok su neki od ovih lidera već ostavili značajan trag tokom prethodnog mandata Evropske komisije, Evropskog parlamenta ili kao lideri moćnih zemalja članica EU — poput predsednice Komisije Ursule fon der Lajen, italijanske premijerke Đorđe Meloni ili visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaje Kalas — drugi su možda manje poznati, ali jednako uticajni.
Juronjizova lista od 25 najuticajnijih političara u Evropi otkriva igrače koji će pokretati promene i inovacije u narednoj godini.
1. Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije
Nakon što je obezbedila svoj drugi mandat, Fon der Lajenova će nastaviti da vodi EU narednih pet godina. Sa uzdrmanim međunarodnim pejzažom i ciljem da se poveća evropska konkurentnost, ona će takođe predstavljati prioritete bloka na globalnoj sceni.
2. Antonio Košta, predsednik Evropskog saveta
Portugalski političar predvodiće Evropski savet. Neki ključni već su razgovori vođeni na njegovom terenu, a uključivali su teme kao što su migracije, ratovi u Ukrajini i Gazi i odnosi sa novom Trampovom administracijom.
3. Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost
Kalas, nova visoka predstavnica EU za spoljnu politiku, biće odgovorna za pitanja evropskih odnosa sa novim režimom u Siriji i veze sa pograničnim zemljama EU. Njena nedavna upozorenja o rizicima požurivanja Ukrajine u mirovne pregovore sugerišu kurs koji namerava da postavi u EU.
4. Donald Tusk, poljski premijer
Poljska preuzima predsedavanje Evropskom unijom u prvih šest meseci ove godine. Kao snažan zagovornik Ukrajine, Tusk je obećao da će podržati težnje zemlje da se pridruži bloku, što je tema u kojoj se slaže sa Fon der Lajenovom, kao i u potrebi za jačanjem odbrambenih kapaciteta EU.
5. Mark Rute, šef NATO-a
Rute će imati ključnu ulogu u odnosima EU sa novoizabranim predsednikom Sjedinjenih Država Donaldom Trampom, koji se pokolebao u podršci NATO-u navodeći nesrazmeran doprinos članicama. Njih dvojica se poznaju odranije, i radili su zajedno dok je Rute bio holandski premijer tokom Trampovog prvog mandata.
6. Tereza Ribera, izvršna potpredsednica Evropske komisije za čistu, pravednu i konkurentnu tranziciju
Kao potpredsednica Komisije sa moćnim portfeljom koji obuhvata klimu i konkurenciju, ona ima ključnu ulogu u oblikovanju politike u dve kritične oblasti. Iako dobro razume pitanja životne sredine, njen pristup konkurenciji ostaje da se vidi, posebno da li će se pomeriti sa senke svoje prethodnice, Margret Vestager.
7. Ilon Mask, izvršni direktor kompanije X, SpaceX
Mask je stekao veliki uticaj na američkoj političkoj sceni, ali i u inostranstvu. Njegova moć je porasla kada ga je, kao izvršnog direktora X-a i Space X-a, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp zadužio da vodi novo Odeljenje za vladinu efikasnost. Maskovo političko učešće takođe je izazvalo kontroverze u Evropi nakon što je javno podržao nemačku krajnje desničarsku stranku AfD.
8. Đorđa Meloni, premijer Italije
Đorđa Meloni, liderka italijanske desničarske partije Braća Italije, obavlja funkciju premijera zemlje od 2022. Sa Italijom koja igra ključnu ulogu u debatama EU o migracijama, ekonomskim reformama i energetskoj politici, njenom rukovodstvu i savezima sa drugim konzervativcima će oblikovati pravac i dinamiku moći bloka u Briselu.
9. Mete Frederiksen, premijerka Danske
Danska će preuzeti predsedavanje EU u drugoj polovini 2025. godine, i tako naslediti Poljsku. Snažan saveznik Ukrajine, Danska je takođe bila glasni zagovornik čvrste migratorne politike. 2024. predvodila je koaliciju od 15 država članica u pozivanju na eksternalizaciju politike migracija i azila.
10. Vladimir Zelenski, predsednik Ukrajine
Zelenski, bivši ukrajinski glumac i komičar koji je izabran za predsednika Ukrajine 2019. godine, može da računa na stalnu finansijsku podršku EU u suočavanju sa ruskom agresijom na njegovu zemlju. Ali Trampov izbor za predsednika SAD mogao bi da signalizira smanjenje američke podrške, predstavljajući Evropi veće napore u svojoj politici prema Ukrajini.
11. Džordan Bardela, predsednik francuskog nacionalnog skupa krajnje desnice
Može li popularnost Žordana Bardele u Francuskoj porasti do Strazbura? Ismevan kao "Jordan pas tres la" ("Žordan nema mnogo toga") zbog njegovih čestih odsustava iz Evropskog parlamenta između 2019. i 2024. godine, njegov izbor za lidera Patriota mogao bi da najavi jači uticaj na evropskoj sceni.
12. Manfred Veber, predsednik grupe EPP u Evropskom parlamentu
Evropska narodna partija desnog centra (EPP) prešla je udesno pod decenijskim vođstvom Bavarca Manfreda Vebera, a trebalo bi da on ostane najmoćniji Nemac u Evropskom parlamentu. Nedavno je ubedio S&D levog centra i liberalnu grupu Renev da prihvate italijanskog desničarskog komesara Rafaela Fita.
13. Bjoern Zajbert, šef kabineta Ursule fon der Lajen
Veteran iz vremena Fon der Lajenove kao nemački ministra odbrane između 2013. i 2019. godine, Zajbert je u srcu bliskog unutrašnjeg kruga donošenja odluka i igrao je odlučujuću ulogu u koordinaciji sankcija EU protiv Rusije nakon invazije na Ukrajinu.
14. Pedro Lurti, šef kabineta Antonija Košte
Kao portugalski ambasador u EU od 2022, očekuje se da će Lurti koristiti svoje diplomatsko iskustvo - položaje i veze u Parizu, Vašingtonu i Tunisu - i svoje poznavanje Brisela, dok će služiti kao desna ruka predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
15. Ilze Juhansone, generalni sekretar Evropske komisije
Letonka Ilze Juhansone nasledila je moćnog Martina Selmajera na mestu generalnog sekretara Evropske komisije 2020. godine, nakon političke karijere u svojoj matičnoj zemlji i postavljanja na mesto ambasadora Letonije u EU. Juhansone, koja se drži po strani i deluje tiho, pomogla je da se položaj Fon der Lajenove učvrsti kroz njen prvi mandat predsednice Komisije.
16. Nikola Prokačini, poslanik EP, Braća Italije
Italijan Nikola Prokačini, član Melonijine stranke Braća Italije je kopredsedavajući Evropskih konzervativaca i reformista (ECR) u Evropskom parlamentu.
Nakon evropskih izbora, ECR se pojavio kao treća po veličini grupa u Domu, preoblikujući dinamiku i dovodeći u pitanje tradicionalni sanitarni kordon centrističkih grupa protiv partija krajnje desnice.
17. Alessandro Čioketi, generalni sekretar Evropskog parlamenta
Čioketijevo imenovanje iza zatvorenih vrata za novog generalnog sekretara Evropskog parlamenta bilo je kontroverzno pitanje 2022. godine, jer je on ranije bio šef kabineta predsednika Roberte Mecole.
Njego posao uključuje moć donošenja odluka o višemilionskom budžetu parlamenta i nadzor nad 8.000 članova osoblja.
18. Tereza Anžinjo, evropski ombudsman
Anžinjo je izabrana za novog "čuvara EU" od strane Evropskog parlamenta tokom poslednje sednice u decembru u Strazburu.
Njen rad će uglavnom uključivati odgovaranje na pritužbe - od Evropljana koji su se našli na oštrijem kraju EU birokratije, ili od strane novinara, aktivista ili nevladinih organizacija koje traže veću transparentnost od institucija EU.
19. Paula Pinjo, glavni portparol Evropske komisije
Pinjo je prošlog novembra imenovana za glavnog portparola Ursule fon der Lajen.
Radila je za Evropsku komisiju od 2000. godine pre nego što je izabrana za šefa službe portparola. U svojoj novoj ulozi, ona će biti prva kontaktna tačka za medije, kao most između štampe i predsednice Komisije.
20. Pjotr Serafin, evropski komesar za budžet i administraciju
Serafin, ekonomista i Tuskov bivši šef kabineta, biće zadužen za budžetski portfelj u kojem će morati da izvrši pritisak na zemlje članice EU da se pridržavaju unutrašnjih reformi Fon der Lajenove i da kazne svako loše ponašanje prekidom pristupa fondovima. Uključujući i njegovu rodnu Poljsku.
21. Zigfrid Murešan, član Evropskog parlamenta
Desni centar Murešan, vodeći pregovarač Evropskog parlamenta o sledećem dugoročnom budžetu i predsedavajući delegacije EU-Moldavija biće u centru isprepletenih diskusija o proširenju i budžetskoj potrošnji.
22. Janoš Boka, ministar evropskih poslova, Mađarska
Mađarska, koja je u stalnim sporovima sa Briselom pod vođstvom Viktora Orbana, na ivici je da izgubi milijarde evra od EU koji je zamrznut zbog kršenja vladavine prava.
Novopostavljeni ministar Janoš Boka predstavljaće zemlju u tokom budućih razgovora sa Briselom.
23. Mario Dragi, bivši premijer Italije
Dragijev izveštaj o budućnosti evropske konkurentnostibio je osnova za planove nove Evropske komisije, bojeći buduće predloge izvršne vlasti EU o ekonomskoj bezbednosti, fer konkurenciji i autonomiji.
24. Sajmon Haris, irski Taoiseach
Irski premijer branio je stav svoje zemlje o međunarodnom pravu i ljudskim pravima i podržao južnoafrički slučaj protiv Izraela pred Međunarodnim sudom pravde koji optužuje Izrael da je počinio genocid u Gazi. Haris je jedini evropski lider koji je to učinio, dok se rat Izrael-Gaza nastavlja i suočava sa diplomatskim sukobom.
25. Edi Rama, premijer Albanije
Pod Raminim vođstvom, Albanija napreduje u nastojanjima za pristupanje EU do 2030. godine. Međutim, sporazum koji je potpisao sa italijanskom koleginicom Đorđom Meloni o centrima za prihvat migranata na rubu EU, stavljen je na čekanje pošto je pitanje pokrenulo diskusiju o poštovanju ljudskih prava.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)