- EU upozorava da ruski napadi na ukrajinske luke, plovne puteve i poljoprivrednu infrastrukturu ugrožavaju svetsko tržište hrane i dižu cene.
- Prepolovljen je izvoz žitarica iz Ukrajine, a do oktobra bi moglo da propadne više od 9 miliona tona zbog manjka skladišta.
- Brisel traži moratorijum na napade, bezbedan prolaz kroz Crno more i potpuni prekid vatre.
Međunarodna zajednica mora da nastavi da sprovodi pritisak na Rusiju kako bi se uspostavio prekid vatre i obezbedio mir, navodi se u saopštenju Službe za spoljne poslove Evropske unije (EEAS).
U saopštenju se navodi:
Udarima na ukrajinske luke, plovne puteve i poljoprivrednu infrastrukturu Rusija ugrožava svetsko tržište hrane i njegovu stabilnost.
Tako hrana postaje oružje u ruskom ratu protiv Ukrajine, što ima posledice po milione ljudi u svetu, posebno u Africi, Aziji i na Bliskom istoku. Dok za neke ugrožene zajednice ti napadi znače nestašice hrane, druge se suočavaju sa porastom cena hrane, a samim tim i troškova života.
Pre ruske invazije, Ukrajina je obezbeđivala 15 odsto svetskog izvoza kukuruza, 10 odsto pšenice i polovinu suncokretovog ulja. Sada, dok Ukrajina ulazi u sezonu žetve, ruski napadi prepolovili su izvoz žitarica u odnosu na prethodnu godinu, što dovodi do rasta globalnih cena hrane.
I ovo nije prvi put da Rusija koristi hranu kao oružje, i to kroz blokade crnomorskih luka ili bombardovanje infrastrukture na kopnu. Preko Crnog mora se odvija 90 odsto ukrajinskog poljoprivrednog izvoza, a bez bezbednog prolaza tom rutom, najugroženiji u svetu platiće cenu. Evropski koridori solidarnosti, koje je uspostavila Evropska unija, obezbedili su ključne alternativne pravce - drumovima , rekama i železnicom - ali je pristup crnomorskim lukama neophodan da bi se obezbedio stabilan izvoz namirnica.
Do oktobra, Ukrajina bi mogla da ostane i bez prostora za skladištenje, čime bi više od 9 miliona tona žitarica moglo da istrune, a poljoprivrednici ostanu bez sredstava za narednu setvu. Ako ova žetva propadne, to će dovesti do lančane reakcije koja će uticati i na zalihe hrane tokom 2027. godine. EU radi na tome da pronađe finansijske mehanizme kako bi pomogla ukrajinskim poljoprivrednicima, ali i da obezbedi dodatni prostor za skladištenje žitarica i osigura da koridori solidarnosti budu prohodni.
Međutim, te mere mogu samo da ublaže posledice ruskog rata, ali samo prekid vatre i bezbedna plovidba Crnim morem sprečiće dalje pogoršanje situacije. Ukrajina je nekoliko puta nudila pravedan i trajan mir, što je Rusija odbila i eskalirala napade.
Međunarodna zajednica zbog toga zahteva:
- Hitni moratorijum na napade na poljoprivrednu infrastrukturu, luke i brodarstvo.
- Bezbedan prolaz za komercijalne brodove u cilju obnove trgovine u Crnom moru.
- Potpuni i bezuslovni prekid vatre koji vodi ka pravednom i trajnom miru.
Prekid vatre koji vodi ka miru neophodan je kako bi se okončala svakodnevna patnja Ukrajinaca, i on je u interesu svakoga ko želi stabilan, otvoren i predvidiv globalni sistem snabdevanja hranom.
(EUpravo zato/Evropska kuća)
