Iako britanski premijer Kir Starmer nikada nije direktno povezivan sa Džefrijem Epstajnom, upravo bi posledice tog skandala mogle da ga koštaju funkcije.
Sa druge strane Atlantika, situacija izgleda potpuno drugačije.
Američki predsednik Donald Tramp, čije se ime u novoobjavljenim dokumentima pominje na hiljade puta, zasad ne pokazuje znake političke ugroženosti.
Kako piše CNN, dok se politička kriza u Velikoj Britaniji produbljuje, Epstajnove žrtve u Vašingtonu i dalje se bore sa institucionalnom inertnošću u pokušajima da dođu do pravde.
Taj kontrast oslikava ne samo razliku u političkoj snazi lidera, već i razmere skandala koji, gotovo sedam godina nakon Epstajnove smrti, nastavlja da se širi od Londona, preko Vašingtona, pa sve do Norveške i Poljske.
Tramp ostaje netaknut
Bes javnosti zbog Epstajnovih veza u Velikoj Britaniji bio je toliko snažan da je kralj Čarls III oduzeo kraljevske titule svom bratu, princu Endrjuu, dugogodišnjem Epstajnovom prijatelju, i primorao ga da se povuče iz javnog života.
U Sjedinjenim Američkim Državama, međutim, nijedna ličnost povezana s Epstajnom nije trajno uklonjena sa političke scene.
Epstajn je 2019. godine pronađen mrtav u zatvoru, a vlasti su njegovu smrt okarakterisale kao samoubistvo, pre početka suđenja za trgovinu ljudima i seksualno zlostavljanje maloletnica.
Među najpoznatijima koji su osetili posledice bio je bivši američki ministar finansija i nekadašnji predsednik Harvarda, Lari Samers, koji se povukao iz javnosti nakon što su objavljeni mejlovi u kojima razmenjuje poruke s Epstajnom.
Za razliku od toga, Tramp pokušava da stavi tačku na priču, nakon što je Ministarstvo pravde saopštilo da neće biti novih krivičnih gonjenja. Iako se u dokumentima pojavljuju i neproverene optužbe, uključujući tvrdnje o seksualnom napadu, protiv Trampa nije podignuta nijedna optužnica.
"Vreme je da se zemlja okrene nečemu drugom", rekao je Tramp za CNN, a s obzirom na njegovu kontrolu nad republikanskim establišmentom, takav rasplet ne deluje nerealno.
Starmer na ivici političkog sloma
Za britanskog premijera, situacija je daleko ozbiljnija.
Njegova pozicija dodatno je uzdrmana nakon pobune unutar Laburističke stranke, a kriza je eskalirala kada je priznao da je znao za prijateljstvo između Petera Mandelsona i Epstajna, ali ga je ipak imenovao za ambasadora u Vašingtonu.
Mandelson je smenjen prošle godine, ali se skandal ponovo razbuktao kada su novi dokumenti sugerisali da je tokom finansijske krize 2008. godine Epstajnu možda prosleđivao poverljive i tržišno osetljive informacije.
Zbog toga se sada suočava s krivičnom istragom, podneo je ostavku u Domu lordova i napustio Laburističku stranku.
"Mandelson je izdao našu zemlju, naš parlament i moju stranku", poručio je Starmer u parlamentu.
Zašto Britanija "gori", a Amerika ne?
Analitičari ocenjuju da je Epstajn u Britaniji katalizator već postojećih kriza: politički oslabljenog premijera, višedecenijske kontroverze oko Mandelsona i dugogodišnjeg skandala koji prati britansku kraljevsku porodicu zbog veze princa Endrjua sa Epstajnom.
U SAD, Tramp deluje gotovo imun na političku štetu.
Skandal je samo još jedan u nizu koji se gube u konstantnoj buci američke politike. Njegova strategija je jasna, preplaviti javni prostor toliko snažno da pojedinačne pretnje izgube snagu.
Tramp drži republikance pod kontrolom
Za razliku od Starmera, Tramp ima gotovo potpunu kontrolu nad Republikanskom strankom.
Iako su Epstajnovi dokumenti objavljeni pod pritiskom dela republikanaca, malo je verovatno da će Kongres krenuti u ozbiljniju istragu protiv aktuelnog predsednika.
Dok su Bil i Hilari Klinton pozvani da svedoče, ne postoji politička volja da se isto učini sa Trampom. Njegova prividna empatija prema Klintonovima više liči na taktički potez nego na promenu stava.
Nova faza skandala: Fotografije žrtava procurele na mreže
Skandal je dobio novu, uznemirujuću dimenziju nakon što su se na internetu i društvenim mrežama pojavile fotografije Epstajnovih žrtava, navodno preuzete iz sudskih spisa i privatnih arhiva.
Aktivisti i organizacije za zaštitu žrtava upozoravaju da je reč o sekundarnoj viktimizaciji, dok se fotografije munjevito šire platformama poput X-a, Telegrama i foruma.
Advokati žrtava zahtevaju hitnu reakciju vlasti i uklanjanje sadržaja, dok se sve više postavlja pitanje da li je sistem koji godinama nije uspeo da kazni moćne sada zakazao i u zaštiti onih koji su već preživeli zlostavljanje.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
