Evropska konvencija o ljudskim pravima (ECHR) mora da se prilagođava dok istovremeno nastavlja da čuva svoje osnovne vrednosti, izjavio je generalni sekretar Saveta Evrope Alan Berse.
On je priznao da postoje sve češće kritike na račun ovog 75 godina starog sporazuma, ali je naglasio da reformama treba pristupiti pažljivo i da moraju da budu zasnovane na zajedničkim demokratskim načelima.
U intervjuu za "The Times", Berse, koji je na ovu funkciju stupio ranije ove godine, rekao je da pravni okvir koji podržava konvenciju, primenjivanu u 46 zemalja, ne treba smatrati "nedodirljivim".
"Svedoci smo da se svet ubrzano menja. Sve se ubrzava. To vidimo, i to znači da je normalno da i mi moramo tome da se prilagodimo. Potrebna nam je adaptacija. Potrebna nam je diskusija o pravilima koja želimo da imamo, i nema tabua", poručio je.
Prema njegovim rečima, postoji potreba za izmenama, ali to mora da se učini uz poštovanje "naših osnovnih vrednosti".
U nekoliko evropskih zemalja raste politički pritisak da se preispita obim ECHR-a, posebno kao odgovor na migracije.
OČekuje se da će Kemi Badenok, liderka Konzervativne stranke u Velikoj Britaniji, zauzeti još oštriji stav. Ona smatra da Britanija treba da razmotri potpuno povlačenje iz Konvencije, tvrdeći da ometa napore u borbi protiv migracija.
"Dugo i temeljno sam razmišljala o tome i sve sam više mišljenja da ćemo morati da se povučemo, jer još nisam videla jasan i smislen put za promenu u okviru postojećih pravnih struktura", uverena je Badenok.
Organizacije za ljudska prava izrazile su zabrinutost zbog retorike koja prati ove reforme, upozoravajući da bi potkopavanje ili povlačenje iz Konvencije moglo da oslabi zaštitu najranjivijih društvenih grupa, uključujući izbeglice koje beže od rata i progona.
Mnogi smatraju da ECHR igra ključnu ulogu u pozivanju država na odgovornost, posebno u oblastima kao što su pritvaranje, nasilno vraćanje migranata sa granica i nadzor.
Međutim, tenzije su se pojačale kada je grupa od devet evropskih zemalja, uključujući Italiju i Dansku, objavila otvoreno pismo u kojem traže veću nacionalnu kontrolu nad migracionim politikama.
U pismu, datiranom na 22. maj, italijanska premijerka Đorđa Meloni i danska premijerka Mete Frederiksen pridružile su se liderima Austrije, Belgije, Češke, Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske u pozivu na "otvorenu diskusiju o tumačenju ECHR-a".
Iako ističu da su principi na kojima se zasniva Konvencija "univerzalni i večni", u pismu se navodi: "Danas živimo u globalizovanom svetu u kojem ljudi migriraju preko granica u potpuno drugačijem obimu".
(EUpravo zato/Guardian)
