- Protesti u francuskim školama krenuli su zbog manjka nastavnika i osoblja, a ubrzo su se proširili širom zemlje.
- Učenici traže masovno zapošljavanje, više medicinskog i stručnog kadra, kao i bolje uslove u pretrpanim i zapuštenim školama.
- Premijer Lekornu traži hitne predloge
Masovni protesti koji su prvo izbili u francuskim srednjim školama pokrenuli su čitavu zemlju kada su im se pridružile stotine hiljada ljudi. Demonstracije su počele krajem septembra u srednjoj školi "San-Egziperi" u Kreteju, na jugu Pariza.
Nekoliko nastavnika je 17. septembra stupilo u štrajk kako bi ukazali na nedostatak osoblja.
"Nedostaje nam nastavnik matematike, nastavnik francuskog jezika, profesor književnosti, nastavnik istorije i profesor asistent. Školska medicinska sestra je bila na bolovanju", rekao je nastavnik matematike Loran Besijer za francusku radio-stanicu "Frans enter".
Iste večeri učenici su se okupili kako bi se pridružili borbi i planirali protest za naredno jutro. Postavili su nekoliko kanti za smeće ispred ulaza u školu i podigli transparente, pridruživši se svojim nastavnicima u iznošenju zahteva.
"Tražimo samo ono što je minimum", rekao je jedan učenik.
Njihovi zahtevi su naišli na odjek u drugim srednjim školama širom zemlje, koje se takođe suočavaju sa manjkom novca i zaposlenih.
Kao odgovor na proteste, premijer Sebastijan Lekornu je naložio ministrima da se pozabave zahtevima i do kraja meseca dostave predloge. Međutim, pronalaženje dodatnih sredstava za reformu obrazovanja će biti komplikovano, imajući u vidu žestoke rasprave o već ionako napetom francuskom budžetu za 2027. godinu.
Nedostatak nastavnog osoblja
Sindikat srednjoškolaca i studenata je objavio listu od 10 "hitnih mera" za koje smatra da bi mogle da posluže kao osnova za saradnju sa vladom, čiji je dosadašnji odgovor, kako navode, bio "represija".
Učenici zahtevaju masovno zapošljavanje kako bi se otvorila dodatna nastavna mesta i obezbedilo da svako odeljenje ima nastavnika. Takođe traže da svaka obrazovna ustanova ima najmanje jednog medicinskog radnika, psihologa i karijernog savetnika na svakih 500 učenika.
U više od polovine francuskih osnovnih i srednjih škola fali najmanje jedan nastavnik, pokazalo je istraživanje velikog sindikata koji predstavlja zaposlene u javnim školama. U čak 69 odsto škola nedostaje najmanje jedan član nastavnog ili pomoćnog osoblja. Zbog nedostatka zaposlenih učionice su pretrpane, pa u njima redovno boravi po 35 učenika.
Ovi podaci nisu u skladu sa optimizmom koji je francuski ministar prosvete Eduar Gefre pokazivao pred početak nove školske godine u septembru. On je tada insistirao da će manjak profesora biti "minimalan" i da sve ukazuje na to da će situacija biti mnogo bolja nego prethodnih godina.
Lekornu je u saopštenju, objavljenom u nedelju, ukazao na program iz 2023. godine kojim se nastavnici podstiču da menjaju kolege tokom njihovih kratkotrajnih odsustvovanja. Kada je reč o dugotrajnim odsustvima ili nepopunjenim radnim mestima, Lekornu je rekao da je ministrima naložio da daju prioritet njihovom popunjavanju u svim regionalnim obrazovnim upravama.
Zapuštene školske zgrade
Učenici su takođe više puta upozoravali na katastrofalno stanje školskih objekata.
"Ja sam učenica srednje škole ‘Blez Sandrar’ u Sen Sen Deniju, severnom predgrađu Pariza. Naravno, nemam krov nad glavom kada sam na času", ironično je rekla jedna devojka u videu u kojem prikazuje očajno stanje svoje škole. Drugi učenici prijavljivali su da su viđali pacove i bubašvabe kako trče hodnicima škola, kao i poplavljene toalete.
Govoreći u sredu za francusku radio-stanicu "ISI", potpredsednik regiona, Il de Frans, Džejms Šeron odbacio je kritike. On je rekao da desetogodišnji plan tog regiona, vredan 6,6 milijardi evra, obuhvata gotovo sve javne srednje škole i da je skoro 400 od ukupno 468 škola već novo ili renovirano, dok su ostale ili u fazi radova ili se njihova obnova "razmatra". Šeron je dodao da je Sen Sen Deni dobio "najviše ulaganja".
Učenici, međutim, nisu uvereni. Tokom uzastopnih toplotnih talasa koji su ovog leta pogodili delove Francuske, temperatura u pojedinim učionicama dostizala je 38 stepeni.
Lekornu je u svom saopštenju naveo da su za održavanje objekata, opreme i školskih kantina odgovorni regionalni saveti, ali da će država podržati njihove napore.
Raspored je takođe problem
Na meti kritika našli su se i rasporedi časova. Učenici kažu da su školski dani predugi i da ponekad traju od 8 ujutru do 18 časova zbog rupa u rasporedu tokom kojih nemaju nastavu. Kao jedan od razloga za poremećene rasporede navode reformu usvojenu 2019. godine, koja učenicima srednjih škola omogućava da tokom završnih godina biraju specijalizovane predmete.
"Budim se u 6 ujutru jer živim daleko od srednje škole. Treba mi sat vremena da stignem kući, a onda imam gomilu domaćih zadataka. Jedva da provodim vreme sa porodicom", rekao je jedan učenik u intervjuu za "Frans 2".
Lekornu je i to prokomentarisao i zatražio da se poboljšanje rasporeda časova i uslova za samostalno učenje razmotri sa zaposlenima u školama, predstavnicima učenika, pa čak i lokalnim saobraćajnim vlastima. On ih je ohrabrio da koriste veštačku inteligenciju kako bi unapredili softver koji se koristi za izradu rasporeda pre početka naredne školske godine.
Ostali zahtevi koje su učenici naveli uključuju finansijsku pomoć, među ostalim i garanciju da cena studentskih obroka bude ograničena na jedan evro, kao i okončanje policijskog nasilja koje je tokom protesta uzelo maha.
(EUpravo zato/France 24)
