Rumunija je na korak od članstva u OECD, ali sve veći budžetski deficit preti da ugrozi taj cilj i uznemiri investitore. Zemlja je obezbedila 24 od potrebnih 25 odobrenja za pristupanje i zvaničnici veruju da je članstvo nadohvat ruke. Ipak, kako se približava cilju, Rumunija se suočava sa jednim od najviših troškova zaduživanja u EU, što je posledica dugotrajnih fiskalnih neravnoteža i sve jačeg pritiska iz Brisela da se smanji potrošnja.
Za razliku od EU ili NATO, OECD ne nudi ni finansijsku pomoć ni bezbednosne garancije. Njegova vrednost je u tome što šalje signal ekonomske kredibilnosti: da institucije funkcionišu, da su politike predvidive i da su rizici pod kontrolom. Za Rumuniju bi takav signal mogao da znači niže troškove zaduživanja i veći priliv investicija, u trenutku kada su tržišta sve opreznija.
To je posebno važno za zemlju koja trenutno skupo plaća finansiranje svog duga. Troškovi zaduživanja su porasli jer investitori sve više uračunavaju fiskalne rizike, pa je "pečat odobrenja" OECD-a tim privlačniji.
Ali taj kredibilitet ima smisla samo ako ga prate zdravi ekonomski temelji, a oni su i dalje krhki.
Pritisak deficita i nadzor EU
Budžetski deficit Rumunije iznosio je 9,3% BDP-a u 2024. godini, najviše u EU. Iako je u međuvremenu smanjen na 7,6%, i dalje je znatno iznad granice od 3%.
Zemlja je pod procedurom prekomernog deficita EU, što znači da joj preti obustava evropskih fondova ako ne ponudi uverljiv plan fiskalne konsolidacije. Zvaničnici Evropske komsije više puta su pozvali Bukurešt da obuzda potrošnju i sprovede strukturne reforme, upozoravajući da bi dalja kašnjenja mogla da naruše poverenje tržišta i pristup fondovima EU.
Istovremeno, ekonomski zamah slabi. Nekada među najbrže rastućim ekonomijama Evrope, Rumunija je krajem prošle godine ušla u tehničku recesiju.
Podaci Nacionalnog instituta za statistiku pokazuju da je promet u maloprodaji na početku godine pao za 25,3% u odnosu na decembar 2025, jedan od najvećih padova zabeleženih do sada, što ukazuje na slabljenje potrošnje i šire usporavanje ekonomije.
Ovakav razvoj dodatno otežava posao vladi. Fiskalna konsolidacija postaje hitnija, ali i politički i društveno skuplja kako rast slabi.
Cena prilagođavanja
Mere za smanjenje deficita već pogađaju realnu ekonomiju. Povećanje PDV-a, sada 21%, uprkos predizbornom obećanju predsednika Nikušora Dana da će ostati nepromenjen, kao i rezovi u potrošnji, opterećuju građane i privredu, a deo aktivnosti guraju u sivu zonu.
Krijumčarenje duvana dostiglo je najviši nivo u poslednjih pet godina 2025, uz procenjeni gubitak prihoda od oko 500 miliona evra, prema organizaciji Stop Contrabanda. Rani podaci za 2026. pokazuju da su ti nivoi i dalje visoki, što odražava pritisak na potrošače, narušava legalno tržište i ukazuje na slabosti na granicama EU.
U međuvremenu, strukturne reforme tapkaju u mestu. Posebni penzioni režimi i neefikasnosti u platama u javnom sektoru i dalje opterećuju javne finansije, uprkos brojnim obećanjima da će biti rešeni.
Dan Barna, bivši potpredsednik vlade i sada poslanik u Evropskom parlamentu iz grupe Renew, kaže da su prethodne politike doprinele problemu.
"Aktuelna vlada pokušava da smanji deficit kako bi Rumunija povratila poverenje investitora".
Veliki deo prekomerne potrošnje potiče iz vremena prethodne socijaldemokratske vlade. Povećanja plata obećana tokom izborne 2024. godine, za vreme premijera Marsel Čolaku, uglavnom su finansirana zaduživanjem, a sada poverioci traže fiskalnu korekciju.
Nakon turbulentne 2025, uključujući i poništene predsedničke izbore zbog sumnji na rusko mešanje, vlada Ilije Bolojana brzo je uvela nepopularne mere. Bolojan odbacuje termin "štednja", predstavljajući poteze kao fiskalnu odgovornost.
Ipak, poverenje javnosti ostaje nisko. Analitičari upozoravaju da bi dodatni pritisak na građane mogao da ojača populističke pokrete i oteža sprovođenje reformi.
(EUpravo zato)
