Proizvođači koriste svega četiri sastojka - vodu, hmelj, kvasac i zrna slada - kako bi napravili širok spektar piva.
Iako se pivo usavršava već hiljadama godina da bi se dobila savršena kombinacija ukusa, arome i osećaja dok ga pijemo, belgijski naučnici su saoštili da bi u tome mogla da im pomogne i veštačka inteligencija.
Istraživači već tri godine rade na stvaranju modela mašinskog učenja, koji bi mogao da predvidi koliko bi pivo moglo da bude pitko, a rad je predstavljen u magazinu Nature Communications.
Model takođe nudi predloge kako da se poboljša određeni ukus.
Naučnici su izučavali hemijske komponente 250 komercijalnih belgijskih piva, podeljenih u 22 različite vrste.
Bilo je tu lagera, voćnih ili bezalkoholnih piva i drugih vrsta, a za svako piće su beležili koliko ima šećera, procenta alkohola, PH vrednost, kao i koncentraciju 200 hemijskih jedinjenja koje stvaraju različite ukuse i arome.
Kako sve AI može da pomogne pivopijama?
U istraživanju je učestvovalo i 16 obučenih testera koji su imali zadatak da opišu svako pivo, a podaci su sakupljani i iz više 180.000 javnih recenzija na onlajn platformi RateBeer.
Potom su naložili veštačkoj inteligenciji da da predvidi kakvog ukusa bi pivo moglo da bude i koliko bi ti ukusi bili primamljivi potrošačima. Pitali su i kako bi specifična piva mogla da dobiju najviše ocene.
Utvrđeno je da piva sa hemijskim dodacima, alkoholna i bezalkoholna, bolje prolaze među panelistima.
To sugeriše da bi model AI mogao da bude koristan na poboljšanje bezalkoholnih piva koja dobijaju na popularnosti, ali se i dalje smatraju prilično lošim i krajnje nepotrebnim.
Veštačka inteligencija bi takođe mogla da predloži kako napraviti piva za posebne grupe ljudi, na primer, za starije građane.
Ipak, belgijski naučnici su istakli da proizvođači ne treba da počnu da dodaju određena hemijska jedinjenja svojim pivima kao što su oni to radili tokom ispitivanja, već da "recepte" modela iskoriste za izmene koje bi dovele do željenog pića.
Najviše piva se pije u Evropi
Pivo spada u najstarija pića u Evropi, a koristilo se čak i pre nego što su ljudi počeli da se služe pisanim jezikom. Prema podacima Oxford Companion to Beer, pivo je treće najpopularnije piće na svetu, posle vode i čaja, što znači da je voljenije od kafe i vina.
Deset zemalja u kojima se najviše pije pivo su Kina, SAD, Brazil, Meksiko, Rusija, Nemačka, Velika Britanija, Vijetnam, Španija i Poljska.
Međutim, konzumacija po glavi stanovnika je malo drugačija, pa se po tim parametrima pivo najviše pije u Češkoj, Irskoj, Austriji, Bocvani, Hrvatskoj, Poljskoj, Nemačkoj, Rumuniji, Španiji i Bugarskoj.
Česi su 2020. pili 181,7 litara piva po glavi stanovnika. U toj zemlji, postojbini pilsnera, pivo je jeftinije od flaširane vode.
(N.P./Eupravo Zato/Smithsonianmag)