Veštačka inteligencija (AI) dominirala je naslovnicama ove godine, ali to nije jedina tehnologija u koja može pomoći u suočavanju sa svetskim izazovima.
Mikrobi koji hvataju ugljenik, tehnologija zaštite privatnosti i alternativa za stočnu hranu su samo neke od razvojnih tehnologija koje je identifikovao Svetski ekonomski forum (VEF). One imaju najveći potencijal da pozitivno utiču na svet u narednih tri do pet godina.
Nalazi VEF-a objavljeni su u utorak u redovnom godišnjem izveštaju u saradnji sa istraživačkim izdavačem Frontiers. On se oslanja na uvide globalnih naučnika, istraživača i futurista.
"Izveštaj identifikuje tehnologije spremne da značajno utiču na društva i ekonomije", rekao je Džeremi Jurgens, generalni direktor Svetskog ekonomskog foruma i šef Centra za četvrtu industrijsku revoluciju.
Dodaje da tehnologije imaju ogroman potencijal za revoluciju u povezivanju, rešavanju izazova povezanih sa klimatskim promenama i podsticanje inovacija u različitim oblastima.
AI za naučna otkrića u medicini
Proboji u generativnoj veštačkoj inteligenciji i osnovnim modelima menjaju smer u naučnim otkrićima u pogledu stopa otkrivanja i predviđanja.
Koristeći veštačku inteligenciju u zdravstvenom sektoru, istraživači će moći da ostvare bolje rezultate i idu napred u razumevanju bolesti i otkrivanju novih lekova.
Tehnologije za povećanje zaštite privatnosti
Sa veštačkom inteligencijom koja koristi osetljive podatke, od suštinske je važnosti da se obezbedi sigurnost podataka.
Jedna tehnologija koja bi ove godine mogla da se pojavi jesu sintetički podaci, tehnologija za poboljšanje privatnosti koja ponavlja obrasce u podacima, ali ne sadrži informacije koje se mogu povezati sa pojedincima ili grupama. I dalje se može koristiti za deljenje podataka, što je ključno za naučnike, bez ugrožavanja podataka pojedinca.
Rekonfigurišuće inteligentne površine
Sa ovom tehnologijom, površine kao što su zidovi ili ogledala mogu se pretvoriti u komponente za poboljšanje bežične komunikacije. Takođe mogu učiniti bežične mreže energetski efikasnijim.
Izveštaj predviđa da bi to moglo značiti pouzdaniju i efikasniju radio-talasnu komunikaciju u pametnim fabrikama i mrežama vozila.
Inovativna infrastruktura HAPS-a mogla bi da omogući pristup internetu za preko 2,6 milijardi ljudi u 100 zemalja bez povezivanja, stvarajući na taj način nove prilike za obrazovanje i ekonomski rast.
Integrisani senzor i komunikacija
Senzorni i komunikacioni uređaji imaju izvesno funkcionalno preklapanje, ali integrisani senzor i komunikacija (ISAC) kombinuju ove mogućnosti u jednom sistemu.
ISAC može da prikuplja i prenosi podatke istovremeno, čineći ga jeftinijim i energetski efikasnijim. Može se koristiti u primenjenim aplikacijama kao što su urbano planiranje, očuvanje životne sredine i praćenje kvaliteta vazduha i vode.
Elastokalorični uređaji za hlađenje
Ovo bi mogao biti održiviji način za rashlađivanje.
Elastokalorični materijali kao što je nikl koji se koriste u toplotnim pumpama pokazuju se energetski efikasnijim nego uređaji bez njih. Ove toplotne pumpe se takođe mogu koristiti za hlađenje u oblastima sa ograničenom infrastrukturom ili bez infrastrukture električne mreže, navodi se u izveštaju.
Mikrobi koji hvataju ugljenik
Organizmi kao što su mikroalge mogu da "jedu" ugljenik fotosintezom. Ovo je jedan od načina na koji mikrobi hvataju ugljenik.
Drugi način je preko mikroorganizama koji koriste obnovljive izvore energije, kao što je vodonik, za hvatanje ugljenika. CO2 se zatim pretvara u nove proizvode kao što su biogorivo ili čak hrana za životinje. Ova tehnologija bi takođe mogla biti jedna od ključnih u narednim godinama.
Alternativna proteinska hrana
Kako tradicionalna hrana za životinje može dovesti do opasnosti po životnu sredinu kao što je krčenje šuma, mogao bi postojati drugi način za zeleniju poljoprivredu.
Proteini dobijeni iz jednoćelijskih ćelija, kao što su alge, mogli bi biti održiviji, posebno kada se potražnja za stočnom hranom povećava, navodi se u izveštaju.
Genomika transplantacije organa
Transplantacije organa mogu biti spasonosne, ali u mnogim zemljama postoji nedostatak organa. Ali, genetski modifikovani organi mogli bi da zadovolje nedostatak potreba.
Alat za uređivanje genoma CRISPR-Cas9 je jedna tehnologija zbog koje su naučnici veoma optimistični. Jeftinija je i brža od drugih tehnologija za uređivanje DNK i mogla bi da nadoknadi nedostatak organa.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)